Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tražene pravne zaštite je činidba na osnovu koje je tužilac tražio da sud tuženom naloži da sa dela spomenika njihovog oca koji se nalazi na seoskom groblju izbriše reči ''i snaja GG'' i ukloni betonsku ploču sa armaturom. Pobijana odluka kojom je tužbeni zahtev tužioca odbijen zasnovana je na utvrđenom činjeničnom stanju da se radi o grobnom mestu na kom su sahranjeni roditelji i brat parničnih stranaka tako što su troškove njihovog sahranjivanja, pomena i postavljanja nadgrobnog spomenika, kao i uređivanja spomenika snosili tužilac, tuženi i njegova supruga koja je živela u zajednici sa ocem i majkom parničnih stranaka, pa je na spomeniku upisana kao član porodice roditelja stranaka. Tužilac u reviziji ne ukazuje na razloge propisane odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, zbog kojih bi njegova revizija bila izuzetno dozvoljena, već ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije. Ukazivanje tužioca na pogrešnu primenu materijalnog prava takođe nije od uticaja jer za primenu instituta posebne revizije nije od značaja svaka pogrešna primena materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje, već samo ona koja je od opšteg značaja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i obezbeđenje standarda pravičnog suđenja, što ovde nije slučaj.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 468. stav 1. i 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. Zakona parničnom postupku, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2.), na osnovu odredbe člana 468. stav 4. istog Zakona.

Tužbu radi činidbe tužilac je podneo 07.02.2022. godine, a vrednost predmeta spora koju je tužilac naveo u tužbi je 10.000,00 dinara, pa je postupak vođen po pravilima za sporove male vrednosti.

Imajući u vidu da je ovo spor male vrednosti u kom vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da protiv odluke drugostepenog suda, u ovoj vrsti spora, revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković