Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su izjavila blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom i na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku (posebna revizija).

Vrhovni sud je ispitao pravnosnažnu presudu primenom odredbe člana 408, u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 18/20), pa je ocenio da revizija dozvoljena, ali da je neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci i tuženi imaju zajedničkog pretka EE (koji je umro 1965. godine), a koji je iza sebe ostavio dva sina i to ŽŽ (koji je umro 1964. godine) i ZZ (koji je umro 2002. godine). Potomci ŽŽ su tužioci AA i VV, kao i sada pok. II čiji je sledbenik po pravu predstavljanja BB. Tuženi su potomci sada pok. ZZ. Nakon smrti EE celokupna imovina prema podacima popisnog katastra zemljišta iz 1954. godine, bila je upisana na njegovo ime. Formiranjem premernog katastra zemljišta koji je stupio na snagu 01.01.1972. godine, a koji je formiran na osnovu izlaganja podataka aerofotogrametrijskog pregleda od 1968. godine, bila je upisana na ime ZZ sa udelom 1/1, pri čemu je upis izvršen bez isprava, a na osnovu podataka prikupljenih na terenu. Na predmetnim nepokretnostima, iza smrti pok. ZZ i njegove supruge sada pok.JJ, u listu nepokretnosti broj 19 KO ... upisani su tuženi sa udelom od 1/3 idealnog dela. Zakonski naslednik iza smrti pok. EE je i njegova ćerka sada pok. KK (tetka tužilaca i tuženih), a čiji su pravni sledbenici LL i ćerke pok. KK sina LJLJ. Rešenjem Osnovnog suda u Prijepolju, Sudska jedinica u Novoj Varoši O br.229/15 od 09.09.2015. godine pokrenuti postupak raspravljanja zaostavštine pok. EE je obustavljen zbog nepostojanja imovina. Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 21.11.2017. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom odredaba članova 20, 36, 72, stav 2. i 73. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, članova 9, 10 i 237. Zakona o nasleđivanju („Službeni glasnik RS“ broj 46/95...101/03) i člana 144 Zakona o nasleđivanju („Službeni list SFRJ“ broj 42/65), usvojio tužbeni zahtev nalazeći da je pravni prethodnik tuženih pok. ZZ bio nesavestan, jer je znao da predmetna imovina iza smrti njegovog oca ne pripada samo njemu, već i po pravu predstavljanja i naslednicima njegovog pok. brata ŽŽ, da je pok. ZZ pred smrt ostavio amanet da se imovina podeli među decom bez suda, zbog čega na njegovoj strani ne postoje zakonom predviđeni uslovi za sticanje svojine po osnovu održaja, kao i u odnosu na naslednike nesavesnog sticaioca, jer im je moralo biti poznato da je imovina njihovog dede pok. EE pripadala i njihovom ocu i potomcima njihovog strica. Tuženi kao naslednici pok. ZZ i da su bili savesni sticaoci, ne ispunjavaju uslove predviđene članom 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, jer od smrti nesavesnog sticaoca pok. ZZ, nije prošlo 20 godina, pa je u trenutku smrti pok. EE 1965. godine njegova zaostavština koju čine nepokretnosti koje su predmet tužbenog zahteva, po sili zakona prešla na njegove naslednike. Kako je pok. ZZ izvršio neosnovan upis celokupne zaostavštine na svoje ime, a nakon njegove smrti 2002. godine su na istoj upisani njegovi potomci ovde tuženi, to zaključuje da tužioci imaju pravo da se upišu kao imaoci prava svojine na jednoj polovini celokupne imovine pok. EE po pravu predstavljanja, odnosno svaki od tužilaca na po 1/6 idealnog dela. Prvostepeni sud je ocenio da je neosnovan prigovor zastarelosti prava zahtevati zaostavštinu u smislu člana 144 Zakona o nasleđivanju, s obzirom na to da tuženici stvari koje su predmet zaostavštine drže po drugom osnovu i to po osnovu izlaganja podataka aerofotogrametrijskog pregleda od 1968. godine i upisa prava svojine bez pravnog osnova i bez isprava, a ne kao naslednici istog ostavioca, pa kako se radi o svojinsko-pravnoj tužbi nalazi i da je neosnovan prigovor tuženih da tužbom nisu obuhvaćeni svi naslednici sada pok. EE, jer se ne radi o nužnim već voljnim suparničarima.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužilaca u smislu odredbe člana 211. Zakona o parničnom postupku, nalazeći da podnetom tužbom, kojom se traži utvrđenje prava susvojine po osnovu nasleđa iza pok. EE na predmetnim nepokretnostima i postojećem objektu, nisu obuhvaćeni nužni suparničari, imajući u vidu sadržinu traženog prava i da je zakonski naslednik iza smrti pok. EE i njegova ćerka sada pok. KK, tetka tužilaca i tuženih, a čiji su pravni sledbenici LL i ćerke pok. KK sina LJLJ koji nisu obuhvaćeni tužbom, pri tom imajući u vidu da je tužbenim zahtevom tražen veći suvlasnički deo nego što bi im pripadao kao naslednicima, što je sve posledica činjenice da u konkretnom slučaju nije potpuna pasivna legitimacija.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 211. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da nužno suparničarstvo postoji ako po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa tužbom moraju da se obuhvate sva lica koja su učesnici materijalno-pravnog odnosa. Ako sva lica iz stava 1. ovog člana nisu obuhvaćena tužbom kao stranke, sud će da odbije tužbeni zahtev kao neosnovan (stav 2.). O nužnom suparničarstvu, sud vodi računa po službenoj dužnosti (stav 3.).

Na osnovu odredaba Zakona o nasleđivanju (''Službeni glasnik RS'', br. 46/95), smrću čovekovom otvara se njegovo nasleđe (člana 206. stav 1.). Zaostavština prelazi po sili zakona na ostaviočeve naslednike u trenutku njegove smrti (člana 212. stav 1.), a krug zakonskih naslednika i pravo predstavljanja regulisano je odredbama članova 8, 9. i 10. tog zakona. Na isti način je otvaranje nasleđa, prelazak zaostavštine na naslednike, krug zakonskih naslednika i pravo predstavljanja regulisano u odredbama članova 9, 10, 11, 128. i 135. Zakona o nasleđivanju (''Službeni list SFRJ'', br. 42/65) koji je bio na snazi u vreme smrti zajedničkog pravnog prethodnika stranaka sada pok. EE.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, zakonski naslednici pok. EE (na čije ime je predmetna nepokretnost bila upisana prema podacima popisnog katastra zemljišta iz 1954. godine) su tužioci kao pravni sledbenici iza smrti njegovog sada pok. sina ŽŽ, tuženi kao pravni sledbenici iza smrti njegovog sada pok. sina ZZ (na čije ime je bila upisana predmetna nepokretnost po osnovu izlaganja podataka aerofotogrametrijskog pregleda od 1968. godine), kao i pravni sledbenici njegove sada pok. ćerke KK a nisu obuhvaćeni tužbom u ovoj parnici.

Jedinstveno suparničarstvo je nužno kada se sudska zaštita može da ostvari samo ako procesna zajednica suparničara obuhvata sve subjekte pravnog odnosa iz kog je nastao spor. Sanaslednici zaostavštine koja je na njih prešla po samom zakonu (član 212. Zakona o nasleđivanju), stoje u jedinstvenoj nedeljivoj pravnoj zajednici, pa su oni nužni suparničari. Svojinska prava na nepodeljenoj stvari i zajedničke imovine nalažu da se tužbi za utvrđenje suvlasničkih udela jednog zajedničara suprotstave svi koji imaju svojinska prava na toj stvari. Odredbom člana 211.stav 2. Zakona o parničnom postupku, propisane su posledice propusta da se zasnuje nužno suparničarstvo. Pošto se radi o nedostatku stvarne legitimacije, sud je dužan da odbije tužbeni zahtev, kako je pravilno odlučio drugostepeni sud. Navodima revizije da naslednici sada pok. KK, ćerke pok. EE nisu nužni suparničari, pošto nisu zainteresovani za njen nasledni deo i da li će da traže svoje pravo na nasleđivanje, neosnovano se pobija pravilnost drugostepene presude.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 2. i 165. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković