Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je zaključio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer je ocenio da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, a posebno imajući u vidu da uz izjavljenu reviziju predlagač nije pružio sudske odluke kojima je na drugačiji način odlučeno u istovrsnoj pravnočinjeničnoj situaciji kao i da se u reviziji zapravo osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, iz kojih razloga se revizija ne može izjaviti shodno članu 407. stav 2. ZPP.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, pa je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Naime, ciljevi Konvencije o građanskopravnim aspektima međunarodne otmice dece („Službeni list SFRJ“, međunarodni ugovori broj 7/91) u smislu člana 1. su da se obezbedi što hitniji povratak dece nezakonito odvedene i zadržane u nekoj državi ugovornici i da se prava na staranje i viđanje sa detetom po zakonu jedne države ugovornice stvarno poštuje u drugoj državi ugovornici. Postupak za povratak deteta koji sprovode sudovi ili upravni organi je hitan (član 11. stav 1. Konvencije), a posle šest nedelja od dana pokretanja postupka lice iz člana 11. stav 2. Konvencije ima pravo da traži obrazloženje zbog odlaganja. Članom 12. stav 1. navedene konvencije propisano je da ako je dete nezakonito odvedeno ili zadržano u smislu člana 3. Konvencije, a na dan početka postupka pred sudskim ili upravnim organom države ugovornice u kojoj se dete nalazi je proteklo manje od godinu dana od dana nezakonitog odvođenja ili zadržavanja deteta, odnosno nadležni organ će naložiti hitan povratak deteta. Odluku na osnovu ove Konvencije u smislu člana 19. u vezi sa povratkom deteta neće se smatrati meritornom o bilo kom pitanju u vezi sa pravom na staranje.

Kako posebnim propisima nisu uređena pravila postupka pred redovnim sudom za primenu Konvencije o građanskopravnim aspektima međunarodne otmice dece, na osnovu odredbe člana 1. stav 2. ZVP u postupku izdavanja naloga za povratak deteta primenjuju se opšte odredbe Zakona o vanparničnom postupku jer se ne radi o sporu za zaštitu povređenog ili ugroženog prava da bi se neposredno mogle primeniti odredbe Zakona o parničnom postupku s obzirom na odredbe iz člana 19. ove Konvencije koja određuje pravnu prirodu naloga o povratku deteta kao nemeritorne odluke.

Ocenjujući dozvoljenost revizije protivnika predlagača protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 17432/22 od 08.09.2022. godine u smislu člana 420. ZPP u vezi člana 27. ZVP, Vrhovni kasacioni sud je zaključio da postupak izdavanja naloga za povratak deteta u smislu člana 3. i 14. u vezi člana 19. navedene konvencije po svojoj pravnoj prirodi nema karakter meritorne odluke o pravu na staranje, već hitnog izvršnog naloga za povratak deteta kao privremene mere, odluke posebne vrste kojom se postupak odlučivanja o pravu na staranje o detetu ne završava, pa je utvrdio da revizija protivnika predlagača u ovoj vanparničnoj stvari za izdavanje naloga o povratku maloletnog deteta nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP u vezi člana 27. i 30. ZVP, odučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić