.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 7142/2024
07.11.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Aleksandra Polić Stanković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 677/23 od 13.12.2023. godine, na sednici održanoj 07.11.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 677/23 od 13.12.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 677/23 od 13.12.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Lebanu P 597/22 od 12.12.2022. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev, pa je tužena obavezana da tužiocu na ime naknade štete isplati 116.293,32 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 12.12.2022. godine, kao dana veštačenja, pa do isplate. Stavom drugim izreke, tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 85.026,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž 677/23 od 13.12.2023. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda, tako što je delimično usvojen tužbeni zahtev i tužena obavezana da tužiocu na ime naknade štete isplati 60.011,70 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 12.12.2022. godine do isplate, dok je odbijen tužbeni zahtev tužioca u delu preko dosuđenih 60.011,70 dinara do traženih 116.293,32 dinara. Stavom drugim izreke, tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 46.360,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP. O visini tražene naknade materijalne štete i doprinosu tužioca nastanku štete, odlučeno je uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od pravnog shvatanja izraženog u odlukama Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o istovrsnim zahtevima, zasnovanom na istom pravnom osnovu i istom ili sličnom činjeničnom stanju, kao u ovoj parnici. Tužena ukazuje na postojanje drugačijih odluka što nužno ne znači i drugačiji pravni stav izražen u tim odlukama, jer pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi naknade štete podneta je 14.06.2021. godine. Vrednost predmeta spora je 116.293,32 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to i revizija tužene nije dozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Bez obzira što je prvostepena odluka preinačena, u kom slučaju bi u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila dozvoljena, u ovom slučaju revizija nije dozvoljena, jer je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku, koja reguliše postupak u sporu male vrednosti, propisano da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 467. ZPP).
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Mirjana Andrijašević, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
