U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Branka Stanića, Gordane Ajnšpiler Popović i dr Dragiše B. Slijepčevića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Nemanja Veličković, advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje RS, Filijala Niš, radi naknade štete zbog manje isplaćene novčane naknade za vreme nezaposlenosti, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 1575/18 od 12.10.2018. godine, u sednici održanoj 08.05.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

1) PRIHVATA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 1575/18 od 12.10.2018. godine.

2) PREINAČUJE SE presuda Višeg suda u Nišu Gž 1575/18 od 12.10.2018. godine, u preinačujućem delu i odluci o troškovima postupka tako što se odbija žalba tužene i potvrđuje presuda Osnovnog suda u Nišu P 1161/16 od 10.01.2018. godine u usvajajućem delu (stav prvi izreke) i odluci o troškovima postupka (stav četvrti izreke).

3) U preostalom delu se revizija ODBIJA.

4) OBAVEZUJE SE tužena da tužiocu na ime naknade troškova revizijskog postupka isplati 30.500,00 dinara.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 1161/16 od 10.01.2018. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade štete zbog manje isplaćene novčane naknade za vreme nezaposlenosti za period od 03.12.2014. godine do 29.12.2015. godine isplati ukupno 1.409,34 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne iznose po dospelosti do isplate. Stavom drugim izreke, tužbeni zahtev preko iznosa dosuđenog stavom prvim izreke do traženih iznosa je odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je zahtevao naknadu štete zbog manje isplaćene novčane naknade za mesece bliže označene u tom stavu izreke. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Višeg suda u Nišu Gž 1575/18 od 12.10.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u odbijajućem delu. Stavom drugim izreke, usvojena je žalba tužene i preinačena prvostepena presuda u usvajajućem delu stava prvog izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade štete zbog manje isplaćene novčane naknade za slučaj nezaposlenosti za period od 03.12.2014. godine do 29.12.2015. godine isplati ukupno 1.409,34 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne iznose po dospelosti do isplate, kao u izreci. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka. Stavom četvrtim izreke, tužilac je obavezan da tuženoj naknadi troškove drugostepenog postupka od 1.900,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 404. ZPP, a radi ujednačavanja sudske prakse.

U konkretnom slučaju ispunjeni su uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj a radi ujednačavanja sudske prakse u pogledu metodologije obračuna naknade za nezaposlene, prema zauzetom pravnom shvatanju Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda utvrđenom na sednici 23.01.2017. godine.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/2014), i našao da je revizija delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem tužene od 22.12.2014. godine tužiocu je priznato pravo na novčanu naknadu za vreme nezaposlenosti u trajanju od 12 meseci, počev od 03.12.2014. godine, u mesečnom iznosu od 20.198,41 dinar, a isplaćuje se umanjena za iznos doprinosa za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje. Novčana naknada utvrđena ovim rešenjem ne može biti viša od 160%, niti niža od 80% minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu za mesec u kome se vrši isplata novčane naknade. Rešenjem tužene od 31.12.2015. godine odlučeno je da se isplata novčane naknade tužiocu priznata rešenjem od 22.12.2014. godine, za vreme privremene sprečenosti za rad utvrđene prema propisima o zdravstvenom osiguranju, nastavlja od 03.12.2015. godine, zaključno sa 29.12.2015. godine. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko- finansijske struke utvrđeno je da tužena nije vršila isplatu tužiocu u skladu sa tim rešenjima, odnosno da je u ovom periodu, prema bruto metodologiji tužiocu manje isplaćen iznos naknade od 1.409,34 dinara (prema označenim mesečnim iznosima).

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev i tuženu obavezao da tužiocu isplati ovu razliku između isplaćene i priznate novčane naknade za vreme nezaposlenosti, za navedeni period, jer je tužiocu ovakvom nepravilnom isplatom pričinjena šteta koju je tužena dužna da isplati, sa pripadajućom zakonskom kamatom. Za veće iznose od utvrđenog nalazom sudskog veštaka, kao i za mesece u kojima nije bilo razlike u isplati, odbio je tužbeni zahtev u preostalom delu.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu u usvajajućem delu i odbio tužbeni zahtev tužioca, s obzirom da je isplata naknade za slučaj nezaposlenosti tužiocu vršena po rešenju koje nije osporeno, a uz poštovanje Uputstva Državnog revizora koja su za korisnike državnih sredstava obavezna, pa je našao da u radnjama tužene nema nepravilnosti. U preostalom delu je potvrdio prvostepenu presudu.

Pravno stanovište drugostepenog suda je pogrešno.

Naime, tužena Nacionalna služba za zapošljavanje je prilikom obračuna korisnicima novčanih naknada za nezaposlene primenila metodologiju obračuna minimalne naknade, snižavanjem mesečnih iznosa, primenom bruto prinpipa obračuna minimalne zarade, po preporuci državne revizorske institucije, a nakon revizije završnog računa Nacionalne službe za zapošljavanje za 2010. godinu.

Prema članu 69. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, osnovica za utvrđivanje visine novčane naknade jeste prosečna zarada, odnosno plata ili naknada zarade, odnosno naknada plate iz ranijeg perioda, a prema članu 70.istog zakona, novčana naknada se utvrđuje u visini od 50% osnovice, s tim što novčana naknada ne može biti viša od 160% niti niža od 80% minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu za mesec u kojem se vrši isplata novčane naknade. Iz navedenog proizlazi da je minimalna zarada obračunska kategorija i korektiv za određivanje visine naknade.

Korisnik novčane naknade za slučaj nezaposlenosti ima pravo na zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje za vreme ostvarivanja prava na novčanu naknadu. Prema članu 78. Zakona o zapošljavanju za slučaj nezaposlenosti doprinosi za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje su sdržani u novčanoj naknadi i plaćaju se na teret lica koje prima novčanu naknadu. Istovremeno članom 6. stav 1. tačka 20. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS“ br. 84/04...5/16) je regulisano da je novčana naknada, naknada koja se ostvaruje za vreme nezaposlenosti iz sredstava organizacije nadležne za zapošljavanje, a u kojoj su sadržani doprinosi koji se plaćaju na teret lica koje ostvaruje tu naknadu. Na iznos novčane naknade za nezaposlene se ne plaća porez ni doprinos za nezaposlene.

Zarada, minimalna zarada i naknada za slučaj nezaposlenosti definisane su zakonima kao bruto kategorije, a minimalna cena rada, sadržana u strukturi minimalne zarade predstavlja neto iznos bez poreza i doprinosa. Kako je najniži iznos naknade za slučaj nezaposlenosti 80%, a najviši 160% minimalne zarade, pravilan bi bio obračun naknade za nezaposlene kada je utvrđen na osnovu člana 111.stav 2. Zakona o radu, prema iznosu minimalne zarade kao bruto iznosa (princip bruto zarade) utvrđene primenom minimalne cene rada sa porezom i svim doprinosima, koji terete zaradu. Zato je pravilno stanovište prvostepenog suda da je tužena, koja nije isplatila tužiocu za traženi period ukupno 1.409,34 dinara kao iznos naknade na ime razlike od primljenog iznosa naknade za slučaj nezaposlenosti do iznosa koji mu pripada po principu bruto zarade, u obavezi da to učini zbog svog nepravilnog rada. Prvostepeni sud je pravilno na osnovu člana 153. ZPP-a odlučio o troškovima prvostepenog postupka, zbog čega je na osnovu člana 416. stav 1. ZPP-a, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Pravilno je drugostepeni sud potvrdio prvostepenu presudu u odbijajućem delu tužbenog zahteva, za veće iznose od onih utvrđenih nalazom i mišljenjem sudskog veštaka (po metodologiji bruto zarade) kao i za mesece za koje je utvrđeno (na isti način) da nije bilo razlike između pripadajuće i isplaćene naknade.

Zato je odlučeno kao u stavu trećem izreke, na osnovu člana 414. stav 1.ZPP-a.

S obzirom da je uspeo u revizijskom postupku, tužiocu pripadaju traženi troškovi sastava revizije od 24.000,00 dinara prema važećoj AT i taksa na reviziju i revizijsku odluku prema TT, pa je odlučeno kao u stavu četvrtom izreke.

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić