Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog (kasacionog) suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog. Naime, predmet tražene pravne zaštite je isplata duga za pružene stambeno-komunalne usluge po zaključenom ugovoru o korišćenju ovih usluga za period od aprila do novembra 2016. godine. Pobijanom presudom je usvojen tužbeni zahtev jer je utvrđeno da tuženi se u ovom periodu vodio u evidenciji tužioca kao korisnik (obveznik) stambeno-komunalnih usluga za određeni lokal u Novom Sadu, a nesporno je među strankama da nije izmirio svoje obaveze u navedenom periodu. U situaciji kada tuženi nije dokazao da je drugo lice bilo upisano u evidenciji tuženog kao korisnik – obveznik pruženih stambeno - komunalnih usluga za određeni lokal, a uz reviziju je dostavljena pravnosnažna sudska odluka koja je doneta u predmetu istih parničnih stranaka i sa istim pravnim osnovom, ali za drugi period pruženih usluga i sa drugačijim činjeničnim utvrđenjem u pogledu tuženikove evidencije obveznika usluga za predmetnu nepokretnost, takva presuda ne može biti razlog da se izuzetno dozvoli revizija u ovoj parnici radi ujednačavanja sudske prakse. Ovo posebno ako se ima u vidu da se izjavljenom revizijom osporava utvrđeno činjenično stanje, što ne može biti razlog za izjavljivanje posebne revizije koja se može izjaviti samo iz razloga pogrešne primene materijalnog prava.

Iz navedenih razloga, kako po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju ne postoji potreba ujednačavanja sudkse prakse ili novovg tumačenja prava, a nema potrebe ni da se razmatra pravno pitanje od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužilac je kao izvršni poverilac podneo predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi namiranje novčanog potraživanja nastalog iz komunalnih i srodnih delatnosti dana 09.05.2017. godine. Vrednost predmeta spora je 1.471,90 dinara.

Imajući u vidu da je ovo spor male vrednosti u kome se zahtev odnosi na novčano potraživanje koje očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja inicijalnog akta – predloga za izvršenje, sledi da revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković