U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Graovac advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Vasiljević advokat iz ..., radi vršenja roditeljskog prava, održavanja ličnih odnosa dece sa roditeljem sa kojim ne žive i izdržavanja dece, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 10/24 od 18.01.2024. godine, na sednici održanoj 18.04.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 10/24 od 18.01.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Velikom Gradištu P2 3/22 od 02.10.2023. godine, stavom prvim izreke, maloletne ćerke parničnih stranaka VV (rođena ...2018) i GG (rođena ...2020) poverene su majci (tužilji) radi samostalnog vršenja roditeljskog prava i određeno da će prebivalište dece biti na adresi majke. Stavom drugim izreke, uređeno je održavanja ličnih odnosa dece sa roditeljem sa kojim ne žive tako što će se viđanja sa ocem u prva tri meseca odvijati jednom nedeljno u trajanju od dva sata, u radno vreme i u prostorijama Centra za socijalni rad Opštine Veliko Gradište i Golubac, a nakon tri meseca subotom jednog vikenda a nedeljom narednog, naizmence od 12,00 do 19,00 časova, uz obavezu tužilje da omogući najmanje dva telefonska razgovora tokom nedelje dece sa tuženim i da obaveštava tuženog o svim značajnim okolnostima iz života dece. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da doprinosi izdržavanju dece iznosima od po 12.000,00 dinara mesečno počev od 10.01.2022. godine pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi. Stavom četvrtim izreke, tužbeni zahtev je odbijen za po još 8.000,00 dinara preko dosuđenog do traženog iznosa izdržavanja. Stavom petim izreke, određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 10/24 od 18.01.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena u prvom, drugom, trećem i petom stavu izreke. Stavom drugim izreke, odbačena je kao nedozvoljena žalba tuženog izjavljena protiv odluke iz stava četvrtog izreke prvostepene presude.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23 – u daljem tekstu: ZPP) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i tuženi su od 2015. godine do kraja avgusta 2021. godine živeli u vanbračnoj zajednici iz koje imaju dve maloletne ćerke, VV rođenu ...2018. i GG rođenu ...2020. godine, koje su nastavile da žive sa majkom po prekidu zajednice života stranaka. Tužilja je preduzetnik, ali je na višemesečnom bolovanju (prima mesečnu naknadu od 18.000,00 dinara) zbog teških povreda zadobijenih u saobraćajnom udesu koji je uzrokovao tuženi, zbog čega ne može dugo da stoji i da se penje uz stepenice. Njenu prodavnicu, koja uspešno posluje, vodi njen otac koji ostvaruje minimalnu zaradu, dok je njena majka penzioner sa penzijom od oko 30.000,00 dinara. Tužiljini roditelji se bave i poljoprivredom, za sopstvene potrebe rade baštu i uzgajaju živinu, imaju voćnjak od oko 26 ari, šumu, porodični stambeni objekat, pušnicu, pečenjaru, traktor, prikolicu, automobil. Tuženi nema nepokretnosti, niti drugu imovinu veće vrednosti i stanuje u iznajmljenom stanu u ... za koji plaća zakupninu od 20.000,00 dinara. Zaposlen je kao vozač ... u preduzeću „DD“ d.o.o. iz ..., gde je u periodu od maja do juna 2022. godine ostvarivao prosečnu mesečnu zaradu od nešto preko 107.000,00 dinara. Prilikom saslušanja je izrazio da želi da nastavi zajednicu života sa tužiljom, sa kojom nije u zavadi i da je saglasan da se deca njoj povere, a njihovi odnosi sa njim urede na predloženi način. Njegova majka je nezaposlena i živi u drugom selu, u zajednici sa vanbračnim partnerom koji izdržava nju i njene dve ćerke (dok je treća udata). Starija ćerka parničnih stranaka pohađa vrtić, za koji se mesečno izdvaja 4.200,00 dinara. Procenjeno je da su mesečne potrebe maloletne dece oko 48.000,00 dinara za oba deteta.

Prema mišljenju organa starateljstva, kod koga je tuženi najpre izrazio saglasnost da se deca povere majci da bi tu saglasnost kasnije uskratio, tuženi realno sagledava svoju životnu situaciju i poseduje odgovarajuće roditeljske kapacitete, dok su roditeljske kompentencije tužilje kompromitovane usled intelektualnih poteškoća. Uprkos tome, deca treba da budu poverena tužilji na samostalno vršenje roditeljskog prava. Ovo stoga što je epilepsija tužilje (koje je neurološko, a ne psihološko- psihijatrijsko oboljenje) terapijski uvedeno u fazu stabilne remisije, tako da tužiljina funkcionalnost nije ugrožena. Tužilja je svesna značaja svojih radnji i sposobna da upravlja svojim postupcima, emocionalno je topla i blaga prema deci, čije se potrebe u potpunosti i blagovremeno prepoznaju, i na njih se adekvatno odgovara, tako da je deci osigurano bezbedno odrastanje jer primarna majčina porodica (njeni roditelji), od koje se deca nikada nisu odvajala, pruža tužilji odgovarajuću podršku u vršenju roditeljskog prava (devojčice su posebno privržene babi po majci).

Za odluku o vršenju roditeljskog prava, načinu održavanja ličnih odnosa maloletnih ćerki parničnih stranaka sa tuženim i o visini doprinosa tuženog izdržavanju dece, dati su pravilni, logični i prihvatljivi razlozi koji počivaju na dovoljno utvrđenom činjeničnom stanju i pravilnoj primeni odredaba Porodičnog zakona, pa se izjavljenom revizijom neosnovano osporava drugostepena presuda.

U konkretnom slučaju, imajući u vidu sve okolnosti ovog slučaja, kao i nalaze i mišljenja organa starateljstva, veštaka psihijatra i medicinsku dokumentaciju nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je u najboljem interesu maloletnih ćerki parničnih stranaka da majka vrši roditeljsko pravo u sredini koja je za decu poznata, prijatna i bezbedna i u kojoj su sve dečje potrebe blagovremeno prepoznate i na vreme udovoljene, sa razumevanjem i toplinom, što deci obezbeđuje bezbedno i uspešno odrastanje, sazrevanje i socijalizaciju.

Neosnovano se revizijom ukazuje da tužiljino zdravstveno stanje oneomogućava tužilju da se samostalno stara o deci i da to prvenstveno čini tužiljina majka, koja je starija osoba, za koju je neizvesno do kad će to moći da radi i da li je to u interesu dece. Međutim, ocenom svih postojećih okolnosti utvrđeno je da je u najboljem interesu dece stranaka da ostanu sa majkom i u njenom porodičnom okruženju u kome se dečje emotivne i razvojne potrebe udovoljavaju na najbolji mogući način, što podrazumeva da su sigurna, da žive u stabilnom i predvidivom okruženju u kome se osećaju voljenim i da mu pripadaju, i u kome slobodno i nesmetano razvijaju dosadašnja i stiču nova iskustva u druženju sa vršnjacima, čemu se neminovno mora dati prednost u odnosu na interes drugog roditelja.

Na drugačiji zaključak ne utiče ukazivanje revidenta na snižene intelektualne kapacitete tužilje i epilepsiju od koje boluje. Tim okolnostima bila je posvećena naročito pažnja, kako organa starateljstva tako i sudskog veštaka neuropsihijatra, pa i nižestepenih sudova koji su imali neposredan kontakt i sa tužiljom i sa njenim roditeljima, pa i sa tuženim, koji tokom postupka nije dovodio u sumnju roditeljske kapacitete tužilje niti izražavao bojazan za decu zbog sredine u kojoj odrastaju. Odluka o vršenju roditeljskog prava doneta je tek nakon što su pažljivo razmotrene navedene okolnosti i pouzdano zaključeno da je tužiljino oboljenje u stabilnoj remisiji (epinapad nije imala duže od četiri godine) i da tužilja ima prosečne intelektualne kapacitete koji su u skladu sa njenim oskudnim obrazovanjem, i nakon što je zaključeno da nema potrebe za komisijskim veštačenjem i da je, s obzirom na sve utvrđene okolnosti, u najboljem interesu maloletnih kćeri stranaka da budu poverene majci radi vršenja roditeljskog prava.

Po nalaženju revizijskog suda, u skladu sa realnim mogućnostima tuženog i njegovim životnim standardom, primenom čl. 61, 160. i 162. stav 3. Porodičnog zakona, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je tuženi u stanju da doprinosi dečjem izdržavanju na način kako su to odredili nižestepeni sudovi. Dosuđeni iznosi će, uz doprinos majke i njenih roditelja koji ona čini kako u novcu, tako i kroz svakodnevnu angažovanost, neposrednu brigu i staranje o deci, doprineti izdržavanju zajedničkih ćerki parničnih stranaka omogućavajući im takav nivo životnog standarda kakav uživa roditelj-dužnik izdržavanja, ovde tuženi, bez opasnosti da bude ugrožena egzistencija tuženog.

Pravno razrešenje životne situacije parničnih stranaka omogućiće i njima i njihovim maloletnim ćerkama adaptaciju na novonastalu životnu situaciju, koja podrazumeva i obavezu tužene da postupa u skladu sa sudskom odlukom i omogućava neophodne kontakte dece sa ocem, kako bi se pravilno formirala ličnost dece i kako bi deca mogla da budu, kao zdrave i zadovoljne osobe, uspešno socijalno integrisana u uže i i šire okruženje, što predstavlja najbolji interes dece.

S obzirom da je i pri rešenju ostalih pitanja, uključiv i način održavanja ličnih odnosa dece sa tuženim, pravilno primenjeno materijalno pravo i lični kontakti prilagođeni trenutnom stanju i potrebama dece, odlučeno je kao u izreci na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković