U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB i VV, svi iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Ilinčić, advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, čiji je punomoćnik u revizijskom postupku Ivica Kocić, advokat iz ..., radi naknade troškova lečenja, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3881/20 od 29.10.2020. godine, u sednici održanoj dana 22.06.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3881/20 od 29.10.2020. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 20740/10 od 11.12.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilaca koji su tražili da sud obaveže tuženog da im solidarno na ime naknade troškova lečenja sada pok. GG, isplati iznos od 140.000,00 evra, sa kamatom po stopi koju primenjuje Evropska centralna banka za period od 23.12.2005. do 24.12.2012. godine, a od tada do konačne isplate po stopi u skladu sa Zakonom o zateznoj kamati, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3881/20 od 29.10.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena je navedena prvostepena presuda, a odbijen je i zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu troškova sastava ovog odgovora.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 399. ZPP („Sl. glasnik RS“ br.125/04, 111/09) koji se u ovom postupku primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“ br.72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilaca nije osnovana.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu osnovani revizijski navodi o učinjenoj bitnoj povredi iz tačke 12. citirane zakonske odredbe jer razlozi obrazloženja pobijane presude sadrže jasne i neprotivrečne razloge o bitnim činjenicama, niti je drugostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 361. stav 1. u vezi člana 8. ZPP jer je činjenično stanje ono koje je utvrđeno prvostepenom presudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravni prethodnik tužilaca sada pok. tužilac GG (rođen ... godine) bolovao je od aplazije koštane srži koja mu je dijagnostikovana 1996. godine u ... gde je radio, da bi nakon povratka u zemlju nastavio sa terapijom. Međutim, nakon nekog vremena došlo je do pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja i bolest mu se značajno pogoršala. Prema iskazu svedoka dr DD, specijaliste interne medicine i subspecijaliste hematologije, koja je bila zaposlena na radnom mestu ... Instituta za hematologiju u KCS u ..., sada pok. GG se kod njih prvi put javio na lečenje u martu 2005. godine, nakon što je došlo do recidiva aplastične anemije za koju je biopsijom koštane srži utvrđeno da se transformisala u aplastični MDS, odnosno u malignu bolest hipoplastični mijalodisplazni sindrom. Predloženo mu je lečenje transplatacijom matične ćelije hematopoeze, ali je utvrđeno da nema podudarnog srodnog donora. Sada pok. GG je stupio u kontakt sa bolnicom u ..., koja je sprovela pretragu za nesrodnim davaocem matičnih ćelija i u junu 2005. godine ga obavestila da je isti pronađen, pa je zatim otišao u ... gde mu je u opštoj bolnici 22.07.2005. godine urađena transplantacija od nesrodnog donora, a u bolnici je boravio u periodu od 14.07. do 08.08.2005. godine. Ta intervencija je bila medicinski indukovana kao jedini način lečenja tužioca a tada se nije radila u bolnicama u našoj zemlji. Pre izvršene intervencije, sada pok. tužiocu je predočeno da troškovi lečenja iznose 140.000 evra koji iznos je on i uplatio. Prema potvrdi Opšte bolnice ... od 14.12.2006. godine, ukupni troškovi za transplantaciju koštane srži od 124.162,47 evra u potpunosti su uplaćeni od strane sada pok. GG. Pre odlaska na navedenu medicinsku intervenciju sada pok. GG se nije obraćao tuženom sa zahtevom za upućivanje na lečenje u inostranstvo, a nakon obavljene operacije, 22.08.2005. godine, podneo je tuženom zahtev za naknadu troškova lečenja u inostranstvu koji ga je odbio rešenjem od 05.09.2005. godine, protiv kog rešenja je podneo žalbu koja je odbijena rešenjem Komisije za žalbe i predstavke tuženog od 04.11.2005. godine. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka specijalite interne medicine i hematologije dr Slobodana Ristića i nalaza i mišljenja lekara specijalista Klinike za hematologiju KC Vojvodina, utvrđeno je da alogena transplantacija matičnih ćelija hematopoeze od nesrodnog davaoca, nije hitna metoda lečenja već planirana metoda lečenja koja je zahtevala prethodnu višemesečnu pretragu za nesrodnim davaocem, kao i pripremu bolesnika i davaoca. U vreme kada je ta medicinska intervencija izvršena sada pok. GG je spadao u grupu pacijenata za koje nije bilo moguće proceniti da li bi i kada došlo do smrtnog ishoda ali je pretpostavljeni životni period sa tim medicinskim parametrima bio oko šest meseci. U medicinskoj struci se pod hitnom intervencijom podrazumevaju postupci i mere koji se preduzimaju u roku od dan, a najviše nekoliko dana. GG je preminuo 19.09.2008. godine a za naslednike po osnovu zakona su oglašeni njegova supruga AA i deca - ovde tužioci.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo zaključivši da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu u inostranstvu, pa time i na naknadu troškova lečenja u inostranstvu jer operativni zahvat alogene transplantacije matičnih ćelija predstavlja planiranu metodu lečenja koja je zahtevala prethodnu višemesečnu pretragu za nesrodnim davaocem kao i pripremu bolesnika i davaoca, zbog čega se sa aspekta medicinske struke ona ne može smatrati pružanjem hitne medicinske pomoći zbog akutnog oboljenja ili povrede nastale za vreme boravka u inostranstvu, iz kog razloga tuženi može priznati naknadu troškova lečenja osiguranika za vreme privatnog ili službenog putovanja u inostranstvo, prema članu 65. u to vreme važećeg Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja („Sl. glasnik RS“, br.49/99, 37/02, 62/03...44/05). Ocenili su takođe, da iako je sada pokojnom GG život tada bio ugrožen, zbog čega je trebalo hitno uraditi transplantaciju matičnih ćelija, da to ne daje karakter akutnog oboljenja u smislu citirane odredbe Pravilnika, zbog kojeg se može priznati naknada ovih troškova.

S obzirom na to da se sada pok. GG pre odlaska na lečenje u inostranstvo nije obraćao tuženom sa zahtevom za upućivanje na takvo lečenje na osnovu člana 10. Pravilnika o uslovima i načinu upućivanja osiguranih lica na lečenje u inostranstvo („Sl. glasnik RS“, br.86/93...68/05) a na osnovu odredbe člana 27. Zakona o zdravstvenom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br.18/92...45/2005) važećih u vreme njegovog lečenja i podnošenja zahteva za naknadu troškova lečenja, kojim je predviđena mogućnost da se osiguraniku izuzetno odobri lečenje u inostranstvu, za lečenje oboljenja, stanja ili povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji a u zemlji u koju se upućuje postoji mogućnost za uspešno lečenje, to su nižestepeni sudovi pravilno ocenili da ni iz tog razloga a na osnovu člana 33. citiranog Pravilnika nisu ispunjeni uslovi za naknadu traženih troškova lečenja u inostranstvu.

Bez uticaja su revizijski navodi tužilaca da je intervencija transplantacije u ... bila indikovana kao jedini metod izlečenja i hitna jer je morala da se uradi u roku od nekoliko meseci pošto je život sada pok. GG bio ugrožen, ali se zbog toga ne može smatrati pruženom hitnom medicinskom pomoći zbog akutnog oboljenja nastalog za vreme boravka u inostranstvu, s obzirom na to da je na osnovu nalaza i mišljenja sudskih veštaka medicinske struke utvrđeno da metoda transplantacije koštane srži nije hitna metoda lečenja, već planirana koja je zahtevala prethodnu pretragu za nesrodnim davaocem i pripremu bolesnika i davaoca.

Nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava kojima se ističe da činjenica što od strane prvobitnog tužioca - sada pok. GG, tuženom nije bio podnet zahtev za upućivanje na lečenje u inostranstvo pre navedene intervencije, ne može biti ključni razlog za odbijanje njegovog naknadnog zahteva za refundaciju tih troškova, s obzirom da takva sankcija nije propisana materijalnim propisom koji uređuje tu oblast. Ovo iz razloga što se osiguraniku na osnovu člana 27. Zakona o zdravstvenom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br.18/92...45/05) može odobriti lečenje u inostranstvu u određenim slučajevima (stav 1). Bliže uslove, način i postupak kao i vrste oboljenja, stanja ili povreda za koje se takvo lečenje može odobriti, propisuje Zavod (stav 2).

Članom 92. istog zakona propisano je da se prava utvrđena ovim zakonom u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite u inostranstvu i upućivanjem osiguranika na lečenje u inostranstvo ostvaruju u skladu sa opštim aktom Zavoda. To je u ovom slučaju citirani Pravilnik o uslovima i načinu upućivanja osiguranih lica na lečenje u inostarnstvu, čijom odredbom člana 33. je propisano da osigurano lice koje je lečeno u inostranoj zdravstvenoj ustanovi a da nije upućeno na lečenje u skladu sa ovim pravilnikom, nema pravo na naknadu troškova tog lečenja po odredbama istog. Prema tome, naknada odnosno refundacija troškova lečenja u inostranstvu može se ostvariti samo pod uslovom da je osiguranik ostvario to svoje pravo na takvo lečenje pod uslovom iz citirane zakonske odredbe i proceduri iz navedenog Pravilnika.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 405. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.
Kako troškovi sastava odgovora na reviziju ne predstavljaju troškove potrebne radi vođenja parnice, to je na osnovu člana 150. stav 1. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić