Protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 303/21 od 31.03.2021. godine, kojom je presuda Osnovnog suda u Rumi P 100/19 od 04.12.2020. godine delimično potvrđena i rešenje javnog izvršitelja Une Sučević I.Ivk. 529/18 od 14.12.2018. godine održano na snazi u pogledu obaveze tuženog kao izvršnog dužnika na plaćanje iznosa od 9.155,61 dinar na ime glavnog duga sa zakonskom zateznom kamatom od 16.06.2018. godine, pa do isplate i u visini troškova izvršnog postupka od 4.092,00 dinara, tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se shodno članu 404. stav 1. ZPP ista smatra izuzetno dozvoljenom.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 sa izmenama i dopunama, 49/13-US, 74/13-US), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP.

Članom 404. stav 1. ZPP propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Iz sadržine izjavljenog vanrednog pravnog leka sledi da se uz pozivanje na pogrešnu primenu materijalnog prava isti izjavljuje sa obrazloženjem da između parničnih stranaka nije postojao ugovorni odnos kojim bi bila zasnovana obaveza tuženog na plaćanje tužiocu naknade za isporučenu toplotnu energiju, ali se istima ne ističe osnov koji bi ukazao na potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili ako je potrebno novo tumačenje prava, saglasno čemu je odlučeno kao u pravom stavu izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 479. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. i 4. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, kao i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz prvog stava ovog člana (član 33. stav 2. ZPP). Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave podnet je dana 07.12.2018. godine sa označenom vrednošću predmeta spora od 63.590,43 dinara, saglasno čemu je ovaj postupak vođen po pravilima za spor male vrednosti.

Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to je primenom člana 413. ZPP ista odbačena kao nedozvoljena drugim stavom izreke ovog rešenja.

Imajući u vidu odluke sadržane u prvom i drugom stavu izreke ovog rešenja, shodno članu 165. stav 1. ZPP, trećim stavom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

Predsednik veća-sudija

Marina Milanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić