Protiv rešenja donetog u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje u granicama propisanim odredbom člana 408. u vezi sa članom 420. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 87/18) i utvrdio da revizija tužioca protiv drugostepenog rešenja u delu kojim je odbijena kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno prvostepeno rešenje iz stava prvog izreke nije osnovana, dok je u preostalom delu revizija nedozvoljena.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu osnovani revizijski navodi o bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 294. ZPP, učinjenoj u postupku pred drugostepenim sudom. Suprotno revizijskim navodima, sud nije bio u obavezi da pre odbacivanja tužbe u navedenom delu tužbenog zahteva, održi ročište na kome bi se tužiocu omogućilo izjašnjenje o odbacivanju tužbe u smislu člana 294. stav 2. ZPP, jer tužba nije odbačena iz razloga taksativno navedenih u stavu 1. tačka 1. do 7. tog člana. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju se u navodima revizije posredno ukazuje, pozivanjem na nejasne razloge za odbacivanje tužbe, nije propisana kao revizijski razlog u smislu člana 407. stav 1. tačka 2. istog zakona.

Prema stanju u predmetu, tužilac je dana 26.04.2018. godine podneo tužbu protiv tuženih radi utvrđenja da su ništavi zaključci Javnog izvršitelja BB o prodaji nepokretnosti ... od 14.11.2016. godine i zaključak o predaji nepokretnosti ... od 15.11.2016. godine, s tim da ukoliko sud smatra da ovaj tužbeni zahtev iz određenih razloga nije osnovan, predloženo je usvajanje tužbenog zahteva kojim se utvrđuje pravo svojine tužioca na predmetnom poslovnom prostoru. Prema razlozima nižestepenih sudova, u izvršnom postupku pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu Ii 81/14, Javni izvršitelj (ovde tužena BB), donela je zaključke o prodaji i predaji poslovnog prostora u ul. ..., (ranije ...), korisne površine 451,73 m2 u prizemlju i podrumu stambene zgrade kupcu, ovde tuženom AA. Javni izvršitelj u tom postupku je kao izvršilac javnih ovlašćenja sprovodila izvršenje na osnovu odluke suda. Knjižni vlasnik navedene nepokretnosti bio je izvršni dužnik HK „Komgrap“ a.d. Beograd, a nakon prodaje i predaje nepokretnosti, na osnovu zaključaka javnog izvršitelja od 14.11.2016. godine i 15.11.2016. godine, pravo svojine na predmetnoj nepokretnosti upisano je 11.01.2017. godine na ime tuženog AA, koji je nepokretnost kupio u izvršnom postupku.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", br. 31/2011, 99/2011, 109/2013 (Odluka Ustavnog suda), 55/2014, 139/2014), kao i pravila Zakona o parničnom postupku, nižestepeni sudovi su zaključili da je tužba nedozvoljena u delu tužbenog zahteva, kojim se traži utvrđenje ništavosti zaključaka javnog izvršitelja. Naime, ocena zakonitosti odluka donetih u postupku izvršenja i otklanjanje posledica proisteklih iz tog postupka, ne može biti predmet ocene u parničnom postupku, a naročito ne podnošenjem tužbe za utvrđenje ništavosti zaključaka javnog izvršitelja, s obzirom da je Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, predviđena pravna zaštita u okviru druge vrste postupka.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili odredbe člana 74. i 131. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", br. 31/2011, 99/2011, 109/2013 (Odluka Ustavnog suda), 55/2014, 139/2014), koji se u konkretnom slučaju primenjuje, kao i pravila Zakona o parničnom postupku, kada su odbacili tužbu u pogledu osnovnog tužbenog zahteva, kao nedozvoljenu.

Odredbama navedenog Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano je u članu 4. stav 1. da izvršitelj sprovodi izvršenje na osnovu rešenja o izvršenju koje donosi osnovni sud sa područja višeg suda, odnosno privredni sud za koje je izvršitelj imenovan. Kao pravno sredstvo koje stranke, ali i učesnici izvršnog postupka mogu koristiti u fazi sprovođenja izvršenja predviđen je zahtev za otklanjanje nepravilnosti, koje mogu biti učinjene kako odlukama tako i radnjama. Po članu 74. stav 1. i 5. stranka i učesnik mogu podneskom zahtevati od suda, odnosno izvršitelja da otklone nepravilnosti učinjene u toku i povodom sprovođenja izvršenja. Ako nađe da je zahtev iz stava 1. ovog člana osnovan, sud će rešenjem utvrditi, a ako je to moguće otkloniti, odnosno naložiti otklanjanje nepravilnosti nastalih odlukama i radnjama sudskog izvršitelja ili izvršitelja. Prema članu 131. stav 1, 2. i 3. tog zakona, nakon polaganja cene u slučaju prodaje nepokretnosti javnim nadmetanjem, odnosno po polaganju cene u slučaju prodaje neposrednom pogodbom sud, odnosno izvršitelj donosi zaključak da se nepokretnost preda kupcu i da se u javnu knjigu upiše pravo svojine u njegovu korist. Zaključak o predaji nepokretnosti dostavlja se svim licima kojima se dostavlja i zaključak o prodaji, kao i poreskoj upravi. Protiv ovog zaključka može se podneti zahtev za otklanjanje nepravilnosti o kome odlučuje sud rešenjem, u skladu sa članom 74. ovog zakona.

Osim toga, odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisan je postupak zaštite lica koje tvrdi da u pogledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje "treće lice". Naime, lice koje tvrdi da u pogledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje može sve do okončanja izvršnog postupka da izjavi prigovor sudiji, kojim traži da se izvršenje na tom predmetu proglasi nedopuštenim. Ako izvršitelj sprovodi izvršenje, sudija prigovor dostavlja i njemu (član 50. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju). Sudija može tokom celog postupka treće lice, čije pravo oceni verovatnim, a koje je izvršni poverilac osporio ili se o njemu nije izjasnio, rešenjem da, uputi da u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja protiv izvršnog poverioca, pokrene parnični postupak radi proglašenja da je izvršenje na tom predmetu nedopušteno (stav 4. navedene odredbe).

Odredbom člana 1. ZPP propisano je da se ovim zakonom uređuju pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje u parnicama za rešavanje sporova nastalih povodom povrede prava ličnosti i sporova iz porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka.

Kako je u konkretnom slučaju tužilac tužbom tražio utvrđenje ništavosti zaključaka javnog izvršitelja o prodaji i predaji nepokretnosti, takvo utvrđenje ne predstavlja zahtev o kome se može raspravljati i odlučivati u smislu člana 1. ZPP, kod jasnih pravila sadržanih u citiranim odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kojima je propisan postupak i način kontrole pravilnosti sprovođenja izvršenja. Zaštita stranke jasno je definisana i obezbeđena kroz propisana pravila o postupku po zahtevu za otklanjanje nepravilnosti, kao pravnom sredstvu koje stranke, ali i učesnici izvršnog postupka mogu koristiti u fazi sprovođenja izvršenja i o prigovoru trećeg lica, kao lica koje tvrdi da u pogledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje. S obzirom na izloženo, neosnovani su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava zbog postojanja interesa tužioca da u ovoj parnici utvrdi ništavost zaključaka javnog izvršitelja na osnovu člana 103. ZOO i tako zaštiti svoje pravo svojine, jer je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka za pružanje sudske pravne zaštite.

Iz navedenih razloga na osnovu člana 414. stav 1. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Dozvoljenost revizije protiv rešenja drugostepenog suda regulišu odredbe člana 420. Zakona o parničnom postupku. Navedenom odredbom propisano je, da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan (stav 1. ovog člana), a u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude (stav 6.).

Međutim, rešenje kojim je odbijen predlog za određivanje privremene mere, nije rešenje kojim se postupak pravnosnažno okončava. Zbog toga revizija tužioca, izjavljena protiv drugostepenog rešenja u delu kojim je odbijena žalba tužioca i potvrđeno rešenje prvostepenog suda iz stava drugog izreke, nije dozvoljena primenom člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. ZPP, s obzirom da se revizijom napada odluka o privremenoj meri, koja ne predstavlja rešenje protiv koga se revizija može izjaviti u smislu navedenih odredaba.

Na osnovu člana 413. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić