Pobijanim pravnosnažnim rešenjem drugostepenog suda, odbijena je žalba tužioca i potvrđeno prvostepeno rešenje, kojim je odbačen predlog tužioca, kao neblagovremen.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano revizijom ukazuje da je pobijana odluka doneta uz pogrešnu primenu prava.

Naime, postupak čije se ponavljanje traži, pokrenut je tužbom podnetom 25.06.2003. godine, ali je prvostepena presuda doneta u tom postupku ukinuta rešenjem Okružnog suda u Nišu od 24.09.2008. godine, a predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Postupak je pravnosnažno okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Nišu Gž 168/11 od 15.06.2011. godine. Dakle, ponovni postupak u toj pravnoj stvari sproveden je i okončan po odredbama Zakona o parničnom postupku objavljenom u „Službenom glasniku RS“ br. 125/04, koji je u tom periodu bio na snazi.

Predlog za ponavljanje postupka podnet je 06.07.2016. godine, u vreme primene novog ZPP („Sl. glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), kojim je u prelaznim i završnim odredbama određeno da će se postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona sprovesti po odredbama Zakona o parničnom postupku objavljenom u "Službenom glasniku RS", br. 125/04 i 111/09, (član 506. stav 1. ovog Zakona), a ako je u postupcima iz stava 1. ovog člana posle stupanja na snagu ovog zakona presuda, odnosno rešenje kojim se okončava postupak ukinuto i vraćeno na ponovno suđenje, ponovni postupak sprovešće se po odredbama ovog zakona (stav 2. istog člana).

Imajući u vidu citirane odredbe zakona koje regulišu vremensko važenje Zakona o parničnom postupku, kao i činjenicu da je postupak čije se ponavljanje traži, vođen i okončan po odredbama Zakona o parničnom postupku objavljenom u „Službenom glasniku RS“ br. 125/04, a da posle 01.02.2012. godine, odnosno posle početka primene novog ZPP („Sl. glasnik RS“ br.72/11), prvostepena presuda nije ukinuta, to se primenom člana 506. novog ZPP („Sl. glasnik RS“ br. 72/11), postupak po predlogu tužioca, za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka, ima sprovesti po odredbama Zakona koji je važio u vreme njegovog vođenja i okončanja (postupka čije se ponavljanje predlogom traži), što u konkretnom slučaju znači po odredbama Zakona o parničnom postupku objavljenom u „Službenom glasniku RS“ br. 125/04.

Razlozi za ponavljanje postupka određeni su članom 422. navedenog Zakona o parničnom postupku, kojom je u tački 9. određeno da se postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može ponoviti, po predlogu stranke, ako stranka sazna za nove činjenice ili nađe ili stekne mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te činjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku. Odredbom člana 423. ZPP, propisani su rokovi za podnošenje predloga za ponavljanje postupka i to subjektivni od trideset dana, koji u slučaju iz člana 421. tačka 9. ovog zakona, teče od dana kad je stranka mogla izneti sudu nove činjenice, odnosno nova dokazna sredstva (stav 1. tačka 6. ovog člana). Objektivni rok za podnošenje predloga za ponavljanje postupka, određen je stavom 3. istog člana, tako što je propisano da se po proteku roka od pet godina od dana kad je odluka postala pravnosnažna, predlog za ponavljanje postupka ne može podneti, osim ako se ponavljanje traži iz razloga navedenih u članu 421. tač. 2. i 3. ovog zakona.

Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju predlog za ponavljanje postupka podnet primenom člana 422. tačka 9. ZPP (radi utvrđivanja novih činjenica i dokaza), da je postupak čije se ponavljanje traži pravnosnažno okončan 15.06.2011. godine (presuda Apelacionog suda u Nišu Gž 168/11), a da je predlog podnet 06.07.2016. godine, to nižestepeni sudovi osnovano zaključuju da je isti neblagovremen, jer je podnet po isteku roka iz člana 423. stav 3. ZPP, odnosno nakon isteka roka od 5 godina od pravnosnažnosti odluke čije se ponavljanje traži.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano revizijom ukazuje da predlog nije neblagovremen, jer su sudovi u konkretnom slučaju morali primeniti odredbu člana 423. stav 1. tačka 6. ZPP, po kome, u slučaju iz člana 421. tačka 9. ovog zakona, teče rok od 30 dana od dana kad je stranka mogla izneti sudu nove činjenice, odnosno nova dokazna sredstva. Naime, navedena odredba utvrđuje subjektivni rok za podnošenje predloga, koji se može primeniti samo u okviru objektivnog roka propisanog stavom 3. istog člana – 5 godina od pravnosnažnosti odluke čije se ponavljanje traži, osim ako se ponavljanje traži iz razloga navedenih u članu 421. tač. 2. i 3. ovog zakona, što nije slučaj u ovoj pravnoj stvari.

Sudska odluka postaje pravnosnažna danom donošenja drugostepene presude, kojom je preinačena ili potvrđena prvostepena odluka, pa je na drugačiju ocenu blagovremenosti predloga tužioca, bez uticaja činjenica kada je njegov punomoćnik primio presudu Apelacionog suda u Nišu Gž 168/11 od 15.06.2011. godine

Kako je pobijanom odlukom predlog tužioca pravilno odbačen, kao neblagovremen, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 405. stav 1. u vezi člana 412. stav 5. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić