Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Bojan Stanojlović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ... – ..., koga zastupa punomoćnik Aleksandar Ivković, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3675/23 od 26.10.2023. godine, u sednici održanoj 13.02.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 3675/23 od 26.10.2023. godine i predmet vraća istom sudu, na ponovno odlučivanje o žalbama tužioca i tuženog.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 10965/22 od 27.01.2023. godine odbijen je tužbeni zahtev tužioca AA kojim je tražio da se obaveže tuženi BB, da mu na ime duga isplati iznos od još 46.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, sa kamatom po Zakonu o visini stope zatezne kamate i to: na iznos od 12.000 evra u dinarskoj protivvrednosti počev od 05.05.2009. godine do isplate, na iznos od 31.000 evra u dinarskoj protivvrednosti počev od 31.12.2012. godine do isplate i na iznos od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti počev od 28.02.2013. godine do isplate, kao neosnovan i odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3675/23 od 26.10.2023. godine preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 10965/22 od 27.01.2023. godine u prvom stavu izreke, tako što je delimično usvojen tužbeni zahtev, pa je obavezan tuženi BB iz ... – ... da tužiocu AA iz ..., na ime duga, isplati iznos od još 46.000 evra sa kamatom po Zakonu o zateznoj kamati na pojedinačne iznose bliže navedene u izreci presude, dok je odbijen, kao neosnovan tužbeni zahtev u delu za kamatu za iznos od 12.000 evra u dinarskoj protivvrednosti za period od 05.05.2009. godine do 30.12.2012. godine; preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u drugom stavu izreke prvostepene presude tako što je obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove prvostepenog postupka u iznosu od 729.600,00 dinara; obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 143.300,00 dinara; odbijen je kao neosnovan, zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, iz svih zakonskih razloga zbog kojih se revizija može izjaviti.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu ovlašćenja iz člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), pa je utvrdio da je revizija tuženog osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

U prvostepenom postupku je utvrđeno da je tuženi bio jedan od investitora u izgradnji objekata u ... u ulicama ... ...-... i ... br. ... i nadogradnji postojećeg objekta u ... ... . Od 01.04.2009. godine tuženi je sa tužiocem zaključio ugovor o delu radi obavljanja poslova nadzora na navedenim gradilištima, u kome je konstatovano da će se posao završiti za 18 meseci sa mesečnim primanjima tužioca od po 500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan uplate. Prema potvrdi od 05.05.2009. godine tuženi je potvrdio da je tužilac isplatio deo kupoprodajne cene u iznosu od 27.000 evra na ime kupovine stana u izgradnji u ..., ... br. ..., površine 42,18 m2. Dana 12.05.2009. godine tuženi je doneo rešenje kojim je tužilac određen za vršenje stručno-tehničkog nadzora nad izgradnjom stambeno-poslovnih objekata na navedenim lokacijama, a za poslove koji su navedeni u rešenju. Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda izdao je 13.08.2008. godine potvrdu o prijemu dokumentacije za izvođenje radova na izgradnji stambeno-poslovnog objekta u ... br. ... – ..., ali je 02.12.2008. godine doneto rešenje kojim je poništeno rešenje od 13.08.2008. godine. Nova potvrda o prijemu dokumentacije je doneta 2010. godine. Objekat u ulici ... je počeo sa useljenjem stanara 2012. godine.

Navedeni Sekretarijat je dana 25.10.2007. godine doneo rešenje o odobrenju za izgradnju objekta u ulici ... broj ..., koja je 15.09.2010. godine promenjena. Tužilac je u svojstvu kupca, sa tuženim u svojstvu prodavca, zaključio ugovor o prodaji nepokrtnosti u izgradnji, overen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu I. Ov. .../... dana 13.05.2011. godine, a predmet tog ugovora je bio stan u ulici ... br. ..., koji je trebalo da gradi tuženi kao suinvestitor. Ukupna kupoprodajna cena je ugovorena u iznosu od 65.000 evra sa uračunatim porezom na dodatu vrednost, a tuženi je potvrdio da je od tužioca primio iznos od 43.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na ime isplate dela kupoprodajne cene, i to 05.05.2009. godine iznos od 15.000 evra „na ruke“, kao i na osnovu konsalting nadzora u objektima u ulici ... i ... u periodu od 01.04.2009. godine do 01.04.2013. godine po 1.000 evra mesečno u dinarskoj protivvrednosti, a ostatak do punog ugovorenog iznosa kupoprodajne cene od 2.000 evra tužilac se obavezao da isplati prodavcu u ratama najkasnije do završetka radova. Ugovorom je predviđeno da će se stan predati tužiocu u posed najkasnije do 01.04.2012. godine. Prodavac se obavezao da radove na objektu započne najkasnije 120 dana od potpisivanja ugovora, a u slučaju da radovi ne počnu u navedenom roku prodavac je dužan da vrati tužiocu – kupcu celokupan iznos primanja kupoprodajne cene. Ukoliko do ispunjenja ostalih uslova iz ugovora ne dođe iz razloga koji se mogao pripisati u krivicu tuženog-prodavca, isti je dužan vratiti tužiocu-kupcu celokupan iznos primljene kupoprodajne cene. Tužiocu predmetni stan nikada nije predat, niti je stan izgrađen.

Prema potvrdi bez označenog datuma, tuženi je svojim potpisom potvrdio da je tužilac zaposlen kod tuženog i VV, kao nadzorni organ u ulicama ... ...-... i ... ..., pri čemu je ugovorena plata od 1.500 evra, od kojih se 500 evra isplaćuje „na ruke tužiocu“, a 1.000 evra ide za kupovinu stana, kao i da je tuženi primio od tužioca iznos od 15.000 evra „na ruke u kešu“ a da ukupan dug zaključno sa 31.12.2012. godine prema tužiocu iznosi 58.000 evra, od tog iznosa tuženi duguje 15.000 evra, a 43.000 evra tuženi i VV duguju zajedno tužiocu. Potvrda je potpisana samo od strane tuženog.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev, jer nije poklonio veru iskazu tužioca da je radi kupovine stana u izgradnji tuženom, pored iznosa od 15.000 evra koji je isplatio „u kešu“, isplatio i iznos od 46.000 evra u radu, odnosno da mu je tuženi svakog meseca od plate odbijao deo od 1.000 evra na ime kupovine stana. S druge strane, poverovao je iskazu tuženog da mu je tužilac u kafani dao da potpiše potvrdu kojim priznaje navedeni dug, posebno imajući u vidu da je potvrda bez označenog datuma, kao i da nije potpisana od strane poslovnog partnera tuženog – suinvestitora na izgradnji objekta, koji je odbio da priznanicu potpiše.

Drugostepeni sud je, s obzirom da je ranije ukinuta prethodna prvostepena presuda zakazao raspravu, te je nakon održane rasprave preinačio prvostepenu presudu delimično usvojio tužbeni zahtev. Drugostepeni sud je ocenio da je prvostepeni sud na osnovu nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja izveo nepravilan zaključak da ne postoji obaveza tuženog da tužiocu na ime duga, pored iznosa od 15.000 evra, isplati iznos od još 46.000 evra u dinarskoj protivvrednosti sa traženom kamatom. Pri tome je drugostepeni sud cenio pismene dokaze i drugačije ocenio iskaze parničnih stranaka, pri čemu je samo pročitao dokaze i iskaze stranaka i svedoka, bez njihovog neposrednog saslušanja.

Osnovano se u reviziji tuženog ističe da drugostepeni sud, iako je zakazao raspravu, nije izveo nijedan dokaz niti je utvrdio bilo koju novu činjenicu i bez opravdanog razloga preinačio prvostepenu presudu.

Drugostepeni sud je, u smislu člana 373. Zakona o parničnom postupku zakazao raspravu, pročitao izvedene dokaze u prvostepenom postupku i izveo drugačiji zaključak nakon što je drugačije ocenio dokaze izvedene pred prvostepenim sudom. Međutim, drugostepeni sud je bio dužan da sam, na održanoj raspravi, ponovo izvede dokaze, da bi imao mogućnost da ih drugačije oceni. Naime, prvostepeni sud je činjenično stanje utvrdio na osnovu neposredno izvedenih dokaza, pa je drugostepeni sud trebalo da na održanoj raspravi ponovo izvede dokaze i sasluša stranke i svedoke da bi utvrdio bitne činjenice za pravilno odlučivanje o tužbenom zahtevu. Drugostepeni sud nije tako postupio, a morao je to da učini, zbog čega Vrhovni sud nije mogao da oceni primenu materijalnog prava, pa je presudu drugostepenog suda ukinuo.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će postupiti po primedbama iz ovog rešenja, ponovo zakazati raspravu i izvesti dokaze iz prvostepenog postupka, tako što će neposredno saslušati svedoke i stranke, kako bi imao mogućnost da te dokaze oceni na drugačiji način u odnosu na prvostepeni sud, te da pravilnom primenom materijalnog prava donese novu i zakonitu odluku.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja, primenom odredbe člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Pedsednik veća-sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković