.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 7463/2023
21.09.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić Radoslave Mađarov, Vesne Stanković i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Mišković advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6621/21 od 09.12.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 21.09.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6621/21 od 09.12.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6621/21 od 09.12.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 26764/19 od 10.03.2021. godine, ispravljene rešenjem istog suda od 21.05.2021. godine, stavom prvim izreke odbjen je predlog tužene za prekid postupka. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime neisplaćenih invalidnina u periodu od 01.07.2017. godine do 31.10.2020. godine isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, kako je navedeno u tom stavu izreke. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 60.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana nastupanja izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6621/21 od 09.12.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 26764/19 od 10.03.2021. godine, ispravljena rešenjem istog suda od 21.05.2021. godine, u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 26764/19 od 10.03.2021. godine, ispravljene rešenjem istog suda od 21.05.2021. godine, pa je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 96.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od nastupanja uslova za izvršnost do isplate. Stavom trećim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovani.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešene primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP.
Odredbom člana 404. stavom 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a stavom 2. da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom, primenom članova 172, 186. i 277. Zakona o obligacionim odnosima obavezana je tužena da tužiocu naknadi štetu u vidu pojedinačnih mesečnih iznosa neisplaćene invalidnine za period od 01.07.2017. godine do 31.10.2020. godine, sa pripadajućom kamatom. Pravo na invalidninu tužiocu je priznato rešenjem Sekretarijata za socijalnu i zdravstvenu zaštitu SO Priština od 29.04.1976. godine i od 16.05.1998. godine, koju je tužena isplaćivala redovno do 1999. godine, kada je bez pravnog osnova prestala sa isplatom. U takvom slučaju drugostepeni sud je prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneo odluku u skladu sa pravnim stavovima koji su izraženi kroz odluke revizijskog suda o pravnoj prirodi potraživanja i početku zakonske zatezne kamate na pojedinačne iznose tražene naknade, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Pored toga, tuženi nije uz reviziju dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizilazio zaključak o različitom odlučivanju o istoj ili bitno sličnoj činjenično-pravnoj situaciji.
Na osnovu napred navedenog Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ustanovio da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je dana 04.11.2019. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 473.098,35 dinara, što ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Sa iznetih razloga odlučeno je kao izreci.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
