Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., ..., čiji su punomoćnici slavica Glišić Polić, advokat iz ... i Snežana Stanković Conić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Privredni sud u Valjevu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Valjevu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Šapcu Gžrr1 260/2021 od 26.07.2021. godine, u sednici održanoj 26.01.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Šapcu Gžrr1 260/2021 od 26.07.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Šapcu Gžrr1 260/2021 od 26.07.2021. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Loznici Prr1 159/19 od 27.04.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev, pa je tužena obavezana da tužiocu na ime naknade materijalne štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku zbog nenaplaćenog potraživanja u postupku stečaja St 42/2010, koji se vodi pred Privrednim sudom u Valjevu isplati iznos od 27.499,00 dinara, dok je odbijen zahtev u delu potraživanja kojim je tužilac tražio da se tužena obaveže da mu isplati zakonsku zateznu kamatu na dosuđeni iznos od 27.499,00 dinara počev od 28.09.2009. godine do konačne isplate. Stavom drugim izreke tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 42.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do konačne isplate, dok je odbijen zahtev tužioca preko dosuđenog do traženog iznosa od 55.000,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Šapcu Gžrr1 260/2021 od 26.07.2021. godine, stavom prvim izreke odbijene su žalbe tužioca i tužene i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke odbijeni su zahtevi tužioca i tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Tužilac je podneo odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20). Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi na ime novčanog obeštećenja za imovinsku štetu koja je tužiocu izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u smislu odredbe člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. O pravu tužioca i o visini tražene naknade, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Pobijana presuda usklađena je i sa pravnim stavovima o odgovornosti države za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koja su bez njihove krivice ostala neizmirena u postupku stečaja vođenim nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku (zaključak usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine).

Kako odluka u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, to odluke nižestepenih sudova kojima je eventualno drugačije odlučeno o istom pravnom pitanju, ne predstavljaju nužno i različito postupanje suda u istoj pravnoj stvari. Saglasno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba za naknadu štete nastale povredom prava na suđenje u razumnom roku podneta je dana 18.07.2019. godine, a vrednost predmeta spora je 27.499,00 dinara.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti, to je revizija tužene nedozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Primenom člana 165. stava 1. u vezi člana 154. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke i odbio zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju, jer to nisu troškovi potrebni za vođenje ove parnice.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić