U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarice, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marin Vilov, advokat iz ..., protiv tuženih BB sa ... i VV sa ..., čiji je zajednički punomoćnik Milorad Dragičević, advokat iz ..., radi opoziva poklona, poništaja ugovora i deobe bračne tekovine, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2077/15 od 21.01.2016.godine, u sednici održanoj 26.10.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2077/15 od 21.01.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Subotici P 38/14 od 22.05.2015. godine, u prvom stavu izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio: opoziv poklona koji je tužilac učinio drugotuženom, tako što je novac koji je dobio prodajom svoje posebne imovine dao za kupovinu kuće na ... u ulici ... broj ... na katastarskoj parceli broj ... KO ..., te da se drugotuženi obaveže da mu ovu nepokretnost vrati i trpi da se tužilac uknjiži kao vlasnik iste; da se utvrdi da je tužilac po osnovu sticanja u braku sa prvotuženom vlasnik svih pokretnih stvari u navedenoj kući; da se prvotužena obaveže da mu vrati novčana sredstva koja su se nalazila na označenom računu tužiočevog oca, te opisane umetnine i zlato; kao i eventualni tužbeni zahtev kojim je tražio: poništaj navedenog poklona, uz obavezu drugotuženog da mu vrati kuću i trpi da se tužilac uknjiži kao vlasnik iste; da se utvrdi da su sve pokretne stvari u opisanoj kući tužiočeve, jer su stečene pre braka sa prvotuženom i da se ona obaveže da mu vrati navedena novčana sredstva koja su se nalazila na označenom računu, kao i opisane umetnine i zlato, a odbijen je i zahtev za naknadu troškova parničnog postupka. U drugom stavu izreke, obavezan je tužilac da tuženima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 193.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. U trećem stavu izreke, usvojen je zahtev tužioca za oslobađanje od plaćanja sudskih taksi. U četvrtom stavu izreke, usvojen je zahtev tuženih za oslobađanje od plaćanja sudskih taksi.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2077/15 od 21.01.2016. godine, žalba tužioca je odbijena, a navedena prvostepena presuda potvrđena u pobijanom prvom i drugom stavu izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku, pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku na koju se u reviziji ukazuje (nejasni, nedovoljni i protivurečni razlozi odluke) nije razlog sa koga se prema članu 407. istog zakona može izjaviti revizija.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, roditelji tužioca su 1958. godine kupili kuću u ... u ulici ... br. ... i uknjižili se kao suvlasnici – tužiočevi roditelji i tada maloletni tužilac - sa po 1/3 dela na istoj. Posedovali su i nepokretnost – stan u ..., u ulici ... broj ... koji su kupili 1978. godine i takođe su se uknjižili kao suvlasnici sa po 1/3 dela navedenog stana. Tužiočevi roditelji su 1981. godine kupili i stan u ... u ... ulici br. ..., pa su se svo troje uknjižili kao suvlasnici sa po 1/3 dela. Tužilac i prvotužena su 1994. godine zaključili brak i iz tog braka imaju zajedničko dete sina VV, odnosno drugotuženog, koji je rođen ... godine. Tužiočev otac je na dan venčanja poklonio prvotuženoj masivnu zlatnu pletenu ogrlicu, narukvicu, prsten, a kasnije i lančić. Tužilac ima i dve ćerke iz prethodnih brakova, koje su rođene – jedna ... godine i druga ... godine. Tužiočev otac i tužilac su kasnije na nepokretnosti u ... ulici bili suvlasnici, tako što je tužilac bio i dalje suvlasnik sa 1/3 dela, ali je njegov otac bio suvlasnik sa 2/3 dela, pa su ovu nepokretnost dana ...1999. godine prodali. Istog dana je zaključen ugovor o kupoprodaji kuće na ... u ulici ... broj ..., između dotadašnje vlasnice kao prodavca, i tužiočevog sina – drugotuženog, kao kupca, koga je kao zakonski zastupnik zastupala majka – prvotužena, a ugovoreno je i pravo doživotnog plodouživanja na ovoj kući u korist tužiočevog oca. Novac je isplaćen tako što je tužiočev otac novac od prodaje navedenog stana u ... ulici predao tužiocu, koji je taj novac predao prodavcu kuće na ... . U kući na ... su svi živeli zajedno, a prethodno je izvršena adaptacija od sredstava dobijenih prodajom stanova u ... ulici i ulici ... . Stan u ulici ... su tužilac, kao suvlasnik sa 1/3 dela i njegov otac, kao suvlasnik sa 2/3 dela, prodali ... 2006. godine. U toku 2008. godine, tužiocu je utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti zbog dva moždana udara i od tada je u invalidskoj penziji. Prvotužena nije radila nakon porođaja zbog zdravstvenih problema, a starala se o detetu i svekru. Imala je punomoćje da podiže penziju svekra od koje su se izdržavali. Tužilac je često odlazio od kuće, a čak je četiri godine živeo sa drugom ženom. Nakon što se vratio kući, nije komunicirao sa članovima porodice, naročito posle očeve smrti. Tužiočev otac je preminuo na ... ... .2012. godine, a predmet njegove zaostavštine bilo je samo potraživanje na ime prava na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica, besplatne akcije po osnovu potvrde o upisu u evidenciju nosilaca prava Agencije za privatizaciju RS i sredstva na tekućem računu kod GG u iznosu od približno 50.000,00 dinara, pa je ovu zaostavštinu nasledio tužilac. Prvotužena je neposredno pre smrti tužiočevog oca podigla polovinu penzije sa njegovog računa, dok je ostatak novca podigao tužilac koji je jedini naslednik. Usled poremećenih odnosa između tužioca i prvotužene, prestala je zajednica života i sredinom 2013. godine, tužilac je napustio zajedničko domaćinstvo, kojom prilikom je odneo pun kamion pokretnih stvari. Tužilac i prvotužena su se razveli 2013. godine, a tužilac ne doprinosi izdržavanju drugotuženog čemu se prvotužena ne protivi. Tužilac, počev od 01.07.2013. godine, živi u stanu koji je dobio u zakup na pet godina od Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tužbeni zahtev neosnovan.

Tužilac je smatrao da ima pravo na opoziv poklona, jer je drugotuženi nakon poklona prema njemu pokazao grubu neblagodarnost, kao i zbog toga što je trajno osiromašio, a ako ne na opoziv poklona, onda na poništaj istog zato što je bio u bitnoj zabludi prilikom davanja poklona.

Pošto je utvrđeno da tužilac nije bio vlasnik ni poklonodavac kuće na ..., već novčanog iznosa, jer je samo novčano, sa trećinom dela učestvovao u obezbeđenju kupoprodajne cene kuće, čiji je kupac bio tuženi VV, pravilno su zaključili nižestepeni sudovi da nema uslova za opoziv ugovora o poklonu nepokretnosti zbog neblagodarnosti ili osiromašenja poklonodavca i vraćanja nepokretnosti u svojinu tužioca.

Pored toga što je kuća na ... kupljena od iznosa dobijenog prodajom nepokretnosti u ... ulici, na kojoj je tužilac bio suvlasnik sa 1/3 dela, te je u kupovini sporne nepokretnosti učestvovao sa 1/3 dela, utvrđeno je i da je motiv da se u kupoprodajnom ugovoru kao kupac označi drugotuženi, bila želja tužiočevog oca da obezbedi svog unuka, sa čime je tužilac bio saglasan, Izvesno je dakle da tužilac nije bio u zabludi po pitanju pobuda svog oca da se kupljena kuća pokloni drugotuženom, već je bio saglasan sa time. Odredbom člana 52. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da ako osnov ne postoji ili je nedopušten, ugovor je ništav. Odredbom člana 62. istog zakona, propisano je da se kod ugovora bez naknade, bitnom zabludom smatra i zabluda o pobudi koja je bila odlučna za preduzimanje obaveze, dok je odredbom člana 63. istog zakona, propisano da kada strane veruju da su saglasne, a u stvari među njima postoji nesporazum o prirodi ugovora ili o osnovu ili o predmetu obaveza, ugovor ne nastaje. Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da tužilac ne može zahtevati poništaj ugovora o kupoprodaji, jer on nije bio ugovorna strana, te nije bio u zabludi, a i zato što zaključeni kupoprodajni ugovor nije bio prividan ugovor. Osim toga, odredbama člana 117. stav 1. istog zakona, propisano je da pravo zahtevati poništenje rušljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja za razlog rušljivosti, odnosno od prestanka prinude, dok je odredbom stava 2. istog člana, propisano da to pravo u svakom slučaju prestaje istekom roka od tri godine od dana zaključenja ugovora. U konkretnom slučaju svi ovi rokovi su istekli.

Tužilac nije dokazao da je stekao pokretne stvari koje su predmet tužbenog zahteva, koje nisu dovoljno ni opredeljene pa je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je tužbeni zahtev i u ovom delu neosnovan.

Kako je drugostepeni sud za svoju odluku dao jasne i potpune razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, suprotni navodi revizije koji predstavljaju ponavljanje navoda isticanih u žalbi na prvostepenu odluku, nisu osnovani.

Na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku, doneta je odluka kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić