Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 500/17 od 04.10.2017. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je delimično usvojena, a delimično odbijena i presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji P2 343/15 od 31.05.2017. godine je preinačena u delu odluke o parničnim troškovima tako što je određeno da svaka stranka snosi svoje parnične troškove, dok je u preostalom pobijanom nepreinačenom usvajajućem delu u kom je odlučeno o vršenju roditeljskog prava presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude reviziju je blagovremeno izjavio tuženi, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14), u vezi sa članom 202. Porodičnog zakona i utvrdio da revizija nije osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su zaključile brak 05.03.2005. godine, u kom su rođeni mal. VV ... godine i mal. GG ... godine. Bračna zajednica je faktički prekinuta 01.07.2015. godine od kada tužilja sa mal. VV živi u ..., a tuženi živi sa mal. GG u ... . Prema izveštajima Centra za socijalni rad „...“ u ... od 21.12.2015. godine i 09.06.2016. godine i nalazu i mišljenju Instituta za mentalno zdravlje od od 03.02.107. godine i 11.05.2017. godine, najbolji interes mal dece, VV i GG je da žive i odrastaju zajedno. Naime, poremećeni partnerski odnos stranaka se prenosi na odnos među braćom koja ulaze u konflikte, sa potrebom da brane roditelje sa kojim žive, što nepovoljno utiče na dalji psihosocijalni razvoj dece. Sadašnja porodična dinamika onemogućava održavanje redovnih susreta i provocira pojačano rivaliziranje i emocionalno udaljavanje braće, što nije u najboljem interesu dece, koja su bazično vezana i upućena jedno na drugo. Oba roditelja su motivisana za vršenje roditeljskog prava i imaju očuvanu opštu roditeljsku podobnost. Tužilja adekvatnije razume potrebe dece, dok je tuženi kao otac rigidan i nesklon preuzimanju odgovornosti za svoje postupke, što nije zreo model za identifikaciju u procesu razvoja dece. Formalno, roditelji pokazuju razumevanje za bazične potrebe dece, ali intenzitet njihovog konflikta kontaminira roditeljske funkcije, tako da nisu u stanju da stave na prvo mesto zadovoljavanje razvojnih potreba dece, što rezultira njihovim odvojenim životom. Organ starateljstva je predložio da samostalno roditeljsko pravo nad oba deteta vrši majka.

Tužilja je zaposlena i mesečno zarađuje 40.000,00 dinara. Živi u porodičnoj kući svojih roditelja sa mal. VV u ..., tako što koriste sprat kuće. Tužiljini roditelji su zaposleni i pomažu joj. Grejanje mesečno košta 28.000,00 dinara, struja 8.000,00 dinara, voda, internet 5.000,00 dinara. Mal. VV ide u ... razred osnovne škole i troškovi knjiga su 15.000,00 dinara. Tužilja mu za užinu svaki dan daje 150,00 dinara. Mesečni troškovi higijene su oko 6.000,00 dinara, pored toga ima troškove za odeću i obuću. Privatni časovi matematike koštaju 400,00 dinara. Tuženi je zaposlen i mesečno zarađuje 40.000,00 dinara. Živi u kući koja je vlasništvo njegovog oca. Grejanje je mesečno 12.000,00 dinara, struja 3.000,00 dinara, voda i ostale komunalije 5.000,00 dinara. Troškovi zadovoljenja potreba mal. GG su približni troškovima mal. VV, samo što GG pohađa časove ... jezika što košta 2.000,00 dinara mesečno i trenira košarku koja košta 8.000,00 dinara mesečno. Minimalna suma izdržavanja iznosi 24.911,00 dinara mesečno.

Na utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo i to odredbe članova 77, 266. stav 1. člana 160. Porodičnog zakona kada su vršenje roditeljskog prava nad mal. VV i mal. GG poverili tužilji, obavezali tuženog da izdržavanju dece doprinosi sa po 10.000,00 dinara mesečno, te način održavanja ličnih odnosa uredili prihvatanjem predloga odrgana starateljstva.

Revizijom se neosnovano osporava odluka o vršenju roditeljskog prava isticanjem da je sud prepisao mišljenja stručnih organa bez kritične ocene i da nije dao razloge zašto nije uvaženo mišljenje dece naročito mal. GG. Nižestepeni sudovi su pravilno cenili izveštaje stručnih ustanova-organa starateljstva i Instituta za mentalno zdravlje, koji su se u toku postupka izjasnili na primedbe tuženog, kada su zaključili da, prema sadašnjim okolnostima, postoji blaga prednost za samostalno vršenje roditeljskog prava na strani tužilje kao majke. Pri tom, suprotno navodima revizije, sudovi su posvetili dužnu pažnju mišljenju dece koja su se izjasnila o tome sa kojim roditeljem žele da žive pred Centrom za socijalni rad i Institutom za mentalno zdravlje, te ocenom svih okolnosti konkretnog slučaja pravilno zaključili da želja mal. GG da nastavi da živi sa ocem, ne odgovara njegovom najboljem interesu, koji nalaže zajednički život dece, koju, s obzirom na uzrast i emocionalne potrebe, treba poveriti majci. Naime, najbolji interes deteta kojim je sud dužan da se rukovodi u sporu za zaštitu prava deteta (član 266. stav 1. Porodičnog zakona, član 3. Konvencije o pravima deteta) je pravni standard koji čini nekoliko elemenata procene: uzrast i pol deteta, njegove želje i osećanja s obzirom na uzrast i zrelost, potrebe za vaspitanjem i sposobnostima roditelja da zadovolji utvrđene potrebe deteta. Sud je dužan da mišljenju deteta posveti dužnu pažnju u skladu sa godinama i zrelošću deteta (član 63. stav 3. i član 266. stav 3. tačka 2. Porodičnog zakona, član 12. i 13. Konvencije o pravima deteta), ali sud nije dužan da uvaži mišljenje deteta ako to nije u njegovom najboljem interesu.

U konkretnom slučaju, u izveštajima stručnih ustanova je posebno istaknut i apostrofiran interes dece da žive zajedno, kako se partnerski konflikt ne bi prelivao u odnos između dečaka, kao što je sada slučaj. Potrebno je da se odnos između braće ponovo uspostavi, što prepoznaje i revizija. Imajući u vidu da je usled poremećenih partnerskih odnosa duboko poremećen i odnos između braće, imajući u vidu njihov uzrast (12 i 14 godina), koji ukazuje na hitnost uspostavljanja skladnih odnosa, pravilno je ova okolnost stavljena u centar njihovog najboljeg interesa, pa imajući u vidu da psihološko psihijatrijska eksploracija daje prednost majci, iako ne osporava roditeljski potencijal oca, pravilno je odlučeno o vršenju roditeljskog prava.

U pogledu odluke o izdržavanju, revizija se poziva na navode žalbe, koji su pravilno ocenjeni kao neosnovani od strane drugostepenog suda. Pravilno su nižestepeni sudovi primenili član 160. Porodičnog zakona i pravilno cenili potrebe poverioca i mogućnosti dužnika izdržavanja, imajući u vidu minimalnu sumu izdržavanja (24.911,00 dinara), vodeći računa da tužilja poseban doprinos izdržavanju daje svakodnevnom brigom o deci, pravilno obavezali tuženog da izdržavanju dece doprinosi sa po 10.000,00 dinara, ukupno 20.000,00 dinara. Odluka o održavanju ličnih odnosa se posebno ne osporava navodima revizije.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić