Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408, u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. istog zakona na koje se revizijom ukazuje, obzirom da pobijana odluka sadrži jasne i dovoljne razloge o činjenicama relevantnim za presuđenje, te nema nedostataka zbog kojih se ne bi mogla ispitati.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, nakon održane rasprave pred drugostepeni sudom, tužilac je nakon obavljenih lekarskih pregleda, sa tuženom RS Ministarstvom odbrane zaključio ugovor o radu VP .. INT GR 93-156 od 15.11.2010. godine i primljen je u profesionalnu vojnu službu na određeno vreme u činu razvodnika u trajanju od tri godine za period od 15.1.2010. godine do 14.11.2013. godine, radi obavljanja poslova čuvara u mestu službovanja ... VP ... . Nalazom, ocenom i mešljenjem Više vojne lekarske komisije br.3759 od 05.09.2013. godine utvrđeno je da je tužilac nesposoban za profesionalnu vojnu službu. Rešenjem VP .. int.br. 4432- 1 od 14.11 2013. godine, tužilac je razrešen od profesionalne vojne službe sa tim danom. Tužilac je vojnu obuku gađanja iz vatrenog oružja pohađao ukupno tri dana, a poslednje je obavljeno 18.04.2012. godine. Nalazom veštaka medicinske struke utvrđeno je da je tužilac zbog problema sa sluhom upućen lekaru specijalisti ORL u Opštu bolnicu u ... (31.01.2013. godine), a zatim na VMA-Klinika za ORL gde ja nakon pregleda (13.03.2013. godine), određene terapije i kontrolnog pregleda (05.09.2013. godine) postavljena dijagnoza. Kod tužioca je utvrđeno trajno oštećenje sluha nastalo u toku obavljanja profesionalne vojne službe, a kao posledica izlaganju buci pri bojevim gađanjima, zbog čega je utvrđeno da je nesposoban za profesionalnu vojnu službu. Ugovorom o radu od 31.03.2015. godine tužilac je zasnovao pripravnički radni odnos kod poslodavca Društvo za privatno obezbešenje „G4S Secure Soutions“ doo Beograd u trajanju do sedam meseci od 01.04.2015. godine do 14.11.2016. godine, a aneksom tog ugovora o radu od 28.10.2016. godine zasnovan je radni odnos na određeno vreme u trajanju od 01.11.2016. godine do 30.11.2016. godine. Tužilac je bio prijavljen kod Nacionalne službe za zapošljavanje u periodu od 15.11.2013. godine do 14.05.2014. godine. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu P1. 91/14 od 04.02.2016. godine u parnici po tužbi ovde tužioca radi naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo usled povrede na radu u vidu oštećenja sluha (38%), obavezana je tužena Republika Srbije da tužiocu na ime pretrpljenog straha isplati iznos od 150.000,00 dinara, a za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti (10%) iznos od 300.00,00 dinara.

Na osnovu nalaza veštaka finansijske struke utvrđena je visina pojedinačnih mesečnih iznosa plate koju bi tužilac ostvario kod tužene u periodu od 15.11.2013. godine do 14.11.2016. godine, umanjena za iznose zarade ostvarene radom kod drugog drugog poslodavca u periodu od 01.04.2015. godine do 30.11.2016. godine, pa je na osnovu tog nalaza opredeljena visina tužbenog zahteva po pojedinačnim mesečnim iznosima koji u zbiru čine iznos od ukupno 633.889,60 dinara.

Navedeno činjenično stanje drugostepeni sud je utvrdio nakon što je otvorio raspravu na osnovu člana 383. stav 4. ZPP i izveo predložene dokaze koje je cenio u smislu člana 8. tog zakona. Drugostepeni sud je primenom odredaba člana 154. stav 1, u vezi člana 172. stav 1. ZOO, člana 164. Zakona o radu i člana 28. Zakona o Vojsci Srbije ocenio da je osnovano novčano potraživanje tužioca i da je tužena u obavezi da mu naknadi štetu zbog izostale zarade u spornom periodu, obzirom da je oboljenje tužioca (u vidu oštećenja sluha nastalo nakon prijema u službu) u uzročno- posledičnoj vezi sa vršenjem njegove vojne službe kod tužene, zbog čega je oglašen nesposobnim za profesionalnu vojnu službu, a što je imalo za posledicu njegovo rezrešenje od profesionalne vojne službe. Kod organa tužene praksa je da se pred istek ugovora o radu na određeno vreme vrši provera zravstvene sposobnosti profesionalnih vojnika radi zaključenja novih ugovora o radu u trajanju od tri godine. Imajući u vidu da su na taj način ugovore zaključili svi vojnici osim tužioca i još jednog lica koje je imalo zdravstveni problem sa vidom, to je tužilac osnovano mogao očekivati zaključenje ugovora sa tuženom da je lekarski pregled bio uredan, odnosno da je tužena preduzela mere bezbednosti na radu kako ne bi došlo do povrede tužioca. Kako tužilac nije mogao da ostvaruje platu kod tužene, to ima pravo na traženu naknadu materijalne štete, zbog čega je usvojen tužbeni zahtev. Primenom člana 376. ZOO prigovor zastarelosti je ocenjen kao neosnovan, jer je tužba u ovoj pravnoj stvari podneta 15.11.2016. godine pre isteka roka od tri godine od dana saznanja za štetu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom ukazuje da je odluka drugostepenog suda zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prema odredbi člana 112. Zakona o Vojsci Srbije („Službeni glasnik RS“ br. 116/2007...36/2018) oficiru u radnom odnosu na određeno vreme, podoficiru u radnom odnosu na određeno vreme i profesionalnom vojniku služba u Vojsci Srbije prestaje istekom ugovorenog roka( stav 1.). Izuzetno, licu iz stava 1. ovog člana rok za koji je ugovorom zasnovalo radni odnos na određeno vreme produžava se do isteka korišćenja prava na odsustvo za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta.

U konkretnom slučaju rešenje VP .. int.br. 4432-1 od 14.11 2013. godine doneto je primenom odredbe člana 112. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije, na osnovu koga je tužiocu (razrešenjem od profesionalne vojne službe) prestao radni odnos zaključno sa 14.11.2013. godine istekom roka na koji je zasnovan.

S tim u vezi, utvrđenje potrebe za prijemom novih radnika na određenim poslovima iz delatnosti poslodavca u skladu sa zahtevanim opštim i posebnim uslovima predviđenim posebnim zakonom i opštima aktima koji su u primeni kod organa tužene, a koji su neophodni za obavljanje tih poslova, primarna je pretpostavka za zasnivanje radnog odnosa, što su upravljačka i normativna ovlašćenja poslodavca. Odluka o potrebi zapošljavanja je u isključivoj nadležnosti poslodavca, a čiju celishodnost sud nema ovlašćenja da ispituje. Pogotovu kada je reč o ugovoru na određeno vreme (koji prestaje istekom roka na koji je zasnovan), zbog čega se ne može po automatizmu očekivati da bi tužilac uopšte bio angažovan kod tužene za naredni period od tri godine, bez obzira na ocenu vojno-lekarske komisije.

Sledom iznetog, kako je tužiocu nastupanjem zakonskog osnova prestao radni odnos (član 112. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije), to je prekinuta radno-funkcionalna veza između tužioca i tužene, usled čega tužiočeva očekivana pretpostavka zasnivanja radnog odnosa i nakon isteka ugovora o radu na određeno vreme ne čini osnov, niti okolnost uspostavlja uzročno-posledične veze između oboljenja tužioca u vidu oštećenja sluha nastalog u toku vršenja vojne službe u svojstvu profesionalnog vojnog lica i očekivane plate za period posle isteka ugovora na određeno vreme.

Osim toga, prema predmetu spora i činjeničnom osnovu na kome je zasnovan tužbeni zahtev, u konkretnom slučaju nema uslova za primenu odredaba člana 28. Zakona o Vojsci Srbije i člana 164. Zakona o radu, u vezi sa članom 172. ZOO kojom je predviđeno da ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu u skladu sa zaknom i opštim aktom. Saglasno ovoj zakonskoj normi zaposleni zbog povrede na radu ili narušenja zdravalja može pretrpeti kako nematerijalnu tako i materijalnu štetu. Tu štetu poslodavac je u obavezi da nadoknadi ako postoji osnov njegove odgovornosti i uslovi za tu odgovornot, a prema opštim pravilima obligacionog prava u smislu članova 185, 188 i 195 ZOO, kada je u pitanju izgubljena zarada i druga primanja iz radnog odnosa zbog nesposobnosti za rad za vreme lečenja, troškove oko lečenja i druge potrebne troškove s tim u vezi, te ukoliko zaposleni usled delimične nesposobnosti za rad gubi zaradu, što sve nije predmet ove parnice. Iz iznetih razloga, po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda zahtev tužioca za naknadu materijalne štete u vidu izostale plate (zarade) za period posle isteka ugovora na određeno vreme nije osnovan, zbog čega je drugostepena odluke preinačena i odbijen tužbeni zahtev.

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Kako je tužena uspela u postupku po reviziji, to joj na osnovu člana 165. stav 2. u vezi članova 163. stav 2, 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP, pripadaju troškovi celog postupka. Visina naknade ovih troškova odmerena je prema opredeljenom zahtevu i to na ime sastava odgovora na tužbu 11.250,00 dinara, na ime sastava žalbe 18.000,00 i revizije iznos od 22.500,00 dinara prema AT važećoj u vreme preduzimanja ovih parničnih radnji.

Na osnovu člana 165. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić