Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u odnosu na stav drugi izreke, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona parničnom postupku, za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje. Ovog s toga što je pobijanom pravnosnažnom presudom odlučeno o potraživanju zakonske zatezne kamate na iznos glavnog potraživanja, te je o ovom pravu tužilje drugostepeni sud odlučio primenom odgovarajućih odredabi materijalnog prava, a pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Nije od značaja pozivanje revidenta na bitnu povredu odredaba parničnog postupka, jer je to razlog zbog koga se posebna revizija ne može izjaviti.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj parnici je podneta dana 23.11.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 93.351,53 dinara.

Odredbom člana 28. stavom 1. ZPP propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo merodavna vrednost glavnog zahteva. Stavom 2. istog člana propisano je da kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna potraživanja, kao i troškovi postupka se ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev. Pod glavnim zahtevom u smislu citiranog člana, podrazumeva se zahtev stranke zbog kog se postupak vodi, dok se sporednim traženjem smatraju zahtevi stranke koji se ističu povodom ili u vezi sa glavnim zahtevom, odnosno potraživanja akcesorne prirode u odnosu na glavni zahtev.

Sporedna traženja se uzimaju u obzir samo kada se traže kao glavno portaživanje i tada se prema tom potraživanju određuje vrednost predmeta spora.

U konkretnom slučaju revizija je izjavljena protiv drugostepene odluke u delu kojim je odlučeno o kamati na glavni dug. Odluka o zateznoj kamati je odluka o sporednom potraživanju i shodno članu 28. stav 2. ZPP ne uzima se u obzir prilikom određivanja vrednosti predmeta spora merodavne za dozvoljenost revizije, pa u ovom slučaju revizija nije dozvoljena, s obzirom da je izjavljena protiv odluke o kamati kada revizija nije dozvoljena prema vrsti odluke koja se njom pobija, shodno članu 403.ZPP u vezi sa članim 28.stav 1. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković