U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od predsednika veća sudije Branislave Apostolović i članova veća sudija Branke Dražić i Branislava Bosiljkovića, u parnici tužilje-protivtužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Bulatović advokat iz ..., protiv tuženog-protivtužioca BB iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Hrvaćanin advokat iz ..., radi poveravanja i izdržavanja maloletne dece, odlučujući o reviziji tuženog koja je izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 630/19 od 13.11.2019. godine, u sednici veća koja je održana dana 12.02.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 630/19 od 13.11.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Lazarevcu P2 215/19 od 02.10.2019. godine, razveden je brak parničnih stranaka. Stavom drugim izreke maloletna deca parničnih stranaka VV, rođen ... godine i GG, rođena ... godine poverena su majci AA na samostalno vršenje roditeljskog prava i prebivalište dece određeno je na adresi prebivališta majke. Stavom trećim izreke obavezan je otac da na ime doprinosa za izdržavanje maloletne dece, GG i VV, plaća mesečno za svako dete iznos od po 20% od redovnih mesečnih primanja koje ostvaruje ... „DD“, umanjen za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, počev od 19.08.2019. godine kao dana podnošenja tužbe pa ubuduće, svakog 01.-og do 05.-og u mesecu za prethodni mesec, dok se prilike ne promene, na tekući račun majke, s tim što je rate zaostale od dana podnošenja tužbe do dana presuđenja dužan platiti odjednom, u roku od 15 dana. Stavom četvrtim izreke određeno je da će otac BB održavati konktakte sa maloletnom decom, GG i VV, tako što će maloletnu decu stranaka svake srede preuzimati iz vrtića, odnosno škole i vraćati majci do 20 časova, zatim će maloletna deca boraviti kod oca svakog drugog vikenda tako što će ih preuzimati ispred dvorišta majke u 18 časova i vraćati nedeljom u 18 časova, tokom letnjeg raspusta deca će provoditi u porodici od 01. do 15 jula i od 01. do 10. avgusta, takođe svaki drugi državni i verski praznik sa menjanjem rasporeda (ako su Božić proveli kod majke, Uskrs kod oca, sledeće godine suprotno), deca će svaki drugi rođendan provoditi u porodici oca i na dan krsne slave oca. Prilikom preuzimanja maloletna deca će izaći na kapiju u dogovoreno vreme gde će ih otac preuzeti, tako da neće biti fizičkog kontakta između AA i BB. Stavom petim izreke određena je mera zaštite od nasilja u porodici, pa je BB zabranjeno uznemiravanje i naloženo uzdržavanje od svakog drskog, zlonamernog i bezobzirnog ponašanja kojim se ugrožava spokojstvo AA i zabranjuje mu se da prilazi AA na udaljenosti manjoj od 200 metara, s tim što trajanje ove mere određeno na godinu dana počev od dana presuđenja 02.10.2019. godine i to rešenjem o ispravci Osnovnog suda u Lazarevcu P2 215/19 od 17.10.2019. godine.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 630/19 od 13.11.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Lazarevcu P2 215/19 od 02.10.2019. godine, ispravljena rešenjem istog suda od 17.10.2019. godine u stavu drugom, trećem, četvrtom, petom i šestom izreke.

Protiv ove presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP u vezi člana 386. ZPP i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući drugostepenu presudu u smislu odredbe člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 386. ZPP, na koju se revident poziva navodeći da drugostepeni sud nije proverio da li su učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1. do 3. i 5, 7. i 9. ZPP. Naime, drugostepeni sud je u obrazloženju pobijane presude odgovorio na sve navode iz žalbe tuženog, navodeći da od strane prvostepenog suda nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1. do 3. i 5, 7. i 9. ZPP suprotno navodima revidenta .

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su zaključile brak dana 07.08.2011. godine, u kome je rođeno dvoje dece, sin VV rođen ... godine i kći GG rođena .... godine. Porodica se nalazi na evidenciji Centra za socijalni rad ...- Odeljenje ... od maja 2018. godine, po prijavi za nasilje koje je nad AA vršio suprug BB i ponovo u avgustu 2019. godine, po prijavi Policijske stanice ... protiv BB, zbog nasilja u porodici. Tuženi BB je često vređao tužilju AA, omalovažavao je, nazivao kurvom i droljom, razlupao je njen mobilni telefon, karticu ubacio u svoj i ispitivao imenik, pri tom je tukao i vukao po kući, tužilji AA je pukla koža na ruci, ruka joj je krvarila i izgubila je svest, osvestila se kada je tuženi BB polio vodom, a nakon što su se deca probudila on se smirio. Dešavalo se i da tuženi čeka tužilju u kolima posle prve smene kako bi video da li ide kući i proverio njeno kretanje. O poslednjoj incidentnoj situaciji od 16.08.2019. godine govorila je maloletna GG. Prema nalazu i mišljenju Centra za socijalni rad, maloletnu decu treba poveriti majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, jer je procenjena kao podoban roditelj, angažovanija je u podizanju dece i sposobna da prepozna i zadovoljava potrebe dece u skladu sa individualnim karakteristikama, a model održavanja kontakata i viđanja između dece i oca treba regulisati tako što će otac preuzimati decu svake srede iz vrtića, odnosno škole i vraćati majci do 20 časova, zatim deca će boraviti kod oca svakog drugog vikenda, tako što će ih preuzimati ispred dvorišta majke u petak 18 časova i vraćati nedeljom u 18 časova, tokom letnjeg raspusta deca će provoditi u porodici od 01. do 05. jula i od 01. do 10. avgusta, svaki drugi državni i verski praznik sa menjanjem rasporeda, deca će svaki drugi rođendan provoditi u porodici oca i na dan krsne slave oca. Takođe, predloženo je sudu da po službenoj dužnosti odredi mere zaštite od nasilja u porodici, jer postoji opasnost za ponavljanje nasilja.

Dalje je utvrđeno da tužilja sa decom živi u ... u kući koju su zajedno sagradile parnične stranke, da ostvaruje zaradu između 45.000 i 50.000 mesečno, za režijske troškove izdvaja 6.500 dinara, za vrtić 5.800 dinara, za drva oko 130- 140 evra i za ugalj 20.000 dinara. Maloletna GG ide u ... razred osnovne škole i ima uobičajene troškove života i članarinu za folkrol u iznosu od 1.000 dinara mesečno. VV je u vrtiću i ima uobičajene potrebe. Tuženi BB je ostao da živi sa roditeljima, u porodičnoj kući u vlasništvu njegovog oca, otac ima penziju od 36.000 do 40.000 dinara, a majka je nezaposlena. Za račune mesečno izdvajaju iznos od 7.000 do 8.000 dinara koje nekada plaća on, a nekada otac. Ostvaruje mesečnu zaradu od 80.000-90.000 dinara. Roditelji imaju baštu gde proizvode povrće, gaje kokoške, piliće, svinje, ovce, obrađuju njivu i sve poljoprivredne proizvode koriste za svoje potrebe. Tuženi nema drugu obavezu izdržavanja osim u odnosu na maloletnu decu parničnih stranaka.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su usvojili predlog organa starateljstva u pogledu poveravanja dece, kao i u pogledu održavanja ličnih odnosa tuženog, kao oca, sa maloletnom decom parničnih stranaka.

I po oceni Vrhovnog kasacionog suda, odluka o tome da tužilja vrši samostalno roditeljsko pravo doneta je na osnovu odredbe člana 77. stav 3. Porodičnog zakona, a nakon mišljenja organa starateljstva pribavljenih u smislu odredbe člana 270. istog zakona, vodeći računa o najboljem interesu dece. Najbolji interes deteta je pravni standard predviđen članom 3. Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta, preuzet u odredbama članova 6. i 266. stav 1. Porodičnog zakona i ceni se prema okolnostima konkretnog slučaja. U konkretnom slučaju, majka je procenjena kao podoban roditelj, angažovanija je u podizanju dece, sposobna da prepozna i zadovoljava potrebe dece u skladu sa njihovim individualnim karakteristikama.

Odluka o održavanju ličnih odnosa maloletne dece parničnih stranaka sa tuženim, doneta je pravilnom primenom materijalnog prava i to odredbe člana 61. stav 1. Porodičnog zakona, kojom je propisano da dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi, odnosno članom 78. stav 3. istog zakona koji predviđa pravo i dužnost roditelja koji ne vrši roditeljsko pravo, da sa detetom održava lične odnose. Način održavanja ličnih odnosa uređen je u skladu sa predlogom organa starateljstva, a što se posebno revizijom i ne pobija.

Vrhovni kasacioni sud ima u vidu da se revizijom posebno ne osporava visina novčanog iznosa na koji je tužilac obavezan da na ime svog dela doprinosa plaća mesečno na ime zakonskog izdržavanja maloletne dece, pa odluku nije ispitivao u tom delu.

Imajući u vidu da je u prethodnom periodu bilo ponovljenog nasilja, fizičkog i psihološkog, a koji ugrožavaju integritet i duševno spokojstvo žrtve AA, tužilje u ovoj parnici, te činjenicu da je organ starateljstva predložio da se po službenoj dužnosti odrede mere zaštite od nasilja u porodici-zabrana uznemiravanja i približavanja, jer postoji opasnost od ponavljanja, pravilno je prvostepeni sud odredio zabranu približavanja na udaljenosti manjoj od 200 metara i zabranu daljeg uznemiravanja, kojim merama bi se tužilji AA omogućilo uspostavljanje duševnog mira i dalo mogućnost tuženom BB da preispita svoje ponašanje i promeni se, saglasno odredbi člana 197. i 198. Porodičnog zakona, zbog čega je pozivom na odredbe članova 197. i 198. Porodičnog zakona odlučio kao u izreci osnovne i dopunske presude. Zbog toga je pravilno, po nalaženju ovog suda, drugostepeni sud odbio žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu, ispravljenu rešenjem istog suda od 17.10.2019. godine, smatrajući da je prvostepeni sud na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, pravilno primenio materijalno pravo, kada je našao da su ispunjeni uslovi za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici propisani odredbom člana 198. stav 2. tačka 3. i 5. Porodičnog zakona.

Odredbom člana 197. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da nasilje u porodici predstavlja ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice, dok je stavom 2. tačka 1. istog člana propisano da se nasiljem u porodici u smislu stava 1. ovog člana, između ostalog smatra naročito: nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede, a tačkom 6. stava 2. istog člana vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje.

Odredbom člana 197. stav 3. tačka 1. Porodičnog zakona propisano je da se članovima porodice u smislu stava 1. ovog člana smatraju supružnici, a članom 198. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici, kojim se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članom porodice.

Kod činjenice da je u konkretnom slučaju bilo ponovljenog nasilja, fizičkog i psihološkog, te da se porodica nalazi na evidenciji Centra za socijalni rad od maja 2018. godine, da se ponovo našla na evideniciji u avgustu 2019. godine, po prijavi Policijske stanice ..., protiv BB, za nasilje u porodici, te da je o incidentu od 16.08.2019. godine govorila i maloletna GG, ćerka parničnih stranaka, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili, a na predlog organa starateljstva, da je izricanje mera zaštite od nasilja u porodici zabranom tuženom da se približava tužilji na udaljenosti manjoj od 200 metara, kao i opštom zabranom uznemiravanja i uzdržavanja od svakog drskog, zlonamernog i bezobzirnog ponašanja kojom se ugrožava spokojstvo tužilje AA, opravdano i svrsishodno, budući da je tuženi pored verbalnog nasilja i psihičkog uznemiravanja tužilje, ugrozio i njen telesni integritet, jer ju je tukao i vukao po kući, a po prijavi Policijske stanice ... .

Neosnovani su navodi u reviziji tuženog da drugostepeni sud nije odlučio o svim žalbama tuženog, nego samo o žalbi na presudu, ali ne i o žalbi na rešenje kojim se presuda ispravlja, a kojim se određuje trajanje mere.

Naime, drugostepeni sud je u obrazoženju pobijane presude naveo da je pravilno prvostepeni sud, koristeći se ovlašćenjima iz odredbe člana 362. ZPP, obzirom da je prilikom izrade pismenog otpravka presude omaškom izostavio vreme trajanja mere zaštite od nasilja u porodici, pa je rešenjem o ispravci tu grešku ispravio, a pri tom, u samoj presudi se pozvao na odredbu člana 198. Porodičnog zakona kojim je, stavom trećim, propisana dužina trajanja mere. Prema tome, drugostepeni sud je pobijanom presudom potvrdio prvostepenu presudu koja je upravo ispravljena rešenjem istog suda od 17.10.2019. godine, iz čega proizilazi da je odlučivao i o žalbi na rešenje o ispravci presude.

Navodi revizije kojima se ukazuje na postojanje bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 372. stav 2. tačka 12. ZPP nemaju značaja, jer se shodno članu 407. stav 1. tačka 2. ZPP revizija ne može izjaviti zbog označene bitne povrede odredaba parničnog postupka. Iz istog razloga nemaju značaja ni navodi revizije da je tokom prvostepenog postupka učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 7. ZPP.

Pozivanje tuženog u reviziji da je u žalbi istakao prigovor litispidencije, ali da drugostepeni sud o tome nije odlučivao je neosnovan, obzirom da je drugostepeni sud u obrazloženju pobijane presude naveo da nije mogao da odluči o ovom prigovoru, obzirom da tuženi tokom prvostepenog postupka, ni u žalbi, nije pružio dokaz u prilog ove tvrdnje, pa su navodi tuženog u reviziji da je među parničnim strankama tekao parnični postupak u predmetu P2 227/19, u kome je povučena tužba, bez uticaja.

Neosnovani su navodi u reviziji da su prvostepeni i drugostepeni sud pogrešno primenili odredbe zakona o dokazivanju, te da o činjenici da je tuženi vršio nasilje nad tuženom, nisu izvođeni dokazi, odnosno stranke nisu saslušane na te okolnosti, a da je drugostepeni sud, u obrazloženju pobijane presude, naveo da je Centar za socijalni rad naložio sudu da po službenoj dužnosti donese meru zaštite od nasilja u porodici, što je prvostepeni sud i učinio. Naime, činjenice vezane za nasilje tuženog nad tužiljom utvrđene su iz nalaza i mišljenja Centra za socijalni rad, koji nije prvostepenom sudu naložio, već je predložio, donošenje mere zaštite od nasilja u porodici po službenoj dužnosti.

Sa iznetih razloga, saglasno odredbi člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić