Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, utvrđeno je da je tužilac suvlasnik u 3/6 idealnih delova, a tuženi BB i VV su suvlasnici u po 1/6 idealnih delova nekretnine upisane u list nepokretnosti broj .. KO ..., parcele broj .., zgrada broj 1, ..., zemljište pod zgradom 92m². Pored navedenih stranaka na ovoj nepokretnosti, suvlasnik je i mlađi brat tuženog VV – GG, sa udelom od 1/6 idealnog dela. Inače objekat broj 1 parcele broj .., površine 92m², upisan kao porodična stambena zgrada, isključivo koriste tuženi BB i VV, tako što jedan deo objekta koriste kao ostavu za garderobu i stare stvari, dok drugu polovinu objekta koriste kao ostavu za bicikle, kosačicu, alat i slično. Tuženi isključivo poseduju ključeve ovog objekta, dok mlađi brat tuženog VV– GG, iako upisani suvlasnik, ovaj objekat uopšte ne koristi, u njemu nema svojih stvari, niti poseduje ključeve, već živi sa svojom porodicom u inostranstvu. Tužilac, iako upisani suvlasnik, ovaj objekat uopšte ne koristi, nema ključeve, niti ih je ikada imao i u njemu ne drži svoje stvari. Svojevremeno, u prošlosti, u objektu broj 1, porodičnoj stambenoj zgradi, koja je predmet ove parnice, živeli su roditelji sada pok. tužiočevog oca, koji su tokom ´80. godina polovinu objekta dali na korišćenje tuženima, odnosno njihovoj porodici. Tokom 2013. godine, sada pok. otac tužioca DD, ugovorio je sa tuženima da oni od tada pa nadalje koriste ceo objekat, dakle i drugu polovinu koju su do tada koristili članovi porodice tužioca. Od tada tuženi imaju isključivi posed objekta broj 1, dok porodica tužioca ima isključivi posed objekta broj 5, uključujući i garažu. Nakon smrti svoga oca, tužilac je odlučio da želi da ima suposed na nekretninama na kojima je suvlasnik, a koji se nalaze u listi nepokretnosti broj .. KO ..., zbog čega se pisanim putem obratio tuženima, a sačinio je i nacrt ugovora o uređenju načina korišćenja zajedničke nepokretnosti.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da na strani suvlasnika nepokretnosti postoji nužno jedinstveno suparničarstvo, pa kako tužbom nije obuhvaćeni suvlasnik GG, odbio je tužbeni zahtev zbog nepotpune pasivne legitimacije.

Prema stavu drugostepenog suda, prvostepeni sud je pogrešno zaključio da na strani svih suvlasnika nepokretnosti postoji nužno jedinstveno suparničarstvo kod tužbe za predaju nekretnine u suposed, iz razloga što suvlasnik GG, iako upisani suvlasnik, objekat uopšte ne koristi, u njemu nema svoje stvari, niti poseduje ključeve, dok tužiocu suposed uskraćuju samo tuženi, a ne i suvlasnik GG, zbog čega nije bilo neophodno tužbom za predaju objekta u suposed obuhvatiti i pomenutog suvlasnika.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava preinačio presudu prvostepenog suda, dajući za svoj stav jasne i dovoljne razloge.

Naime, odredbom člana 13. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa („Službeni list SRJ“, broj 29/96) propisano je da više lica ima pravo susvojine na nepodeljenoj stvari kada je deo svakog od njih određen srazmerno celini (idealni deo), dok je članom 14. ovog zakona propisano da suvlasnik ima pravo da stvari drži i da koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima srazmerno svom delu, ne povređujući prava ostalih suvlasnika. Prema članu 70. stav 4. istog Zakona više lica mogu imati državinu stvari ili prava (sudržavina). Sledi da suvlasnik objekta ima pravo da tužbom zahteva predaju suposeda protiv drugih suvlasnika koji su u isključivom posedu te zgrade, a držanje i korišćenje stvari je ograničeno srazmerno svom idealnom delu i suvlasnik ne može povrediti pravo ostalih suvlasnika na državinu. U konkretnom slučaju suvlasnički objekat drže tuženi, zbog čega tužilac kao suvlasnik ima ovlašćenje da zahteva da mu tuženi, kao držaoci, objekat predaju u sudržavinu primenom člana 43. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kako je pravilno zaključio i drugostepeni sud. Takođe je pravilan i zaključak drugostepenog suda da su bez uticaja navodi tuženih, koji se ističu i u reviziji, da tuženi objekat broj 1 koriste u celosti po osnovu sporazuma sa ocem tužioca, jer je tužilac pozivanjem tuženih da mu predaju suposed navedenog objekta, opozvao sporazum koji su tuženi imali sa njegovim ocem.

Imajući u vidu izloženo, po oceni Vrhovnog suda, nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Na osnovu iznetih razloga, a na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić