U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Toplica Mladenović, advokat iz ..., protiv tuženog GPP „Markos Gradnja“ DOO iz Gornjeg Milanovca, čiji je zakonski zastupnik BB iz ..., koga zastupaju punomoćnici Radenko Lazić i Danijela Aleksić, advokati iz ... i umešača na strani tuženog VV, GG i DD svi iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Danijela Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1353/21 od 24.09.2021. godine, u sednici održanoj dana 22.02.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1353/21 od 24.09.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 5658/11 od 17.09.2013. godine, stavom 1. izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi prema tuženom i umešačima na strani tuženog da je po osnovu ugovora o kupoprodaji stanova i poslovnih prostora u izgradnji zaključenog i overenog kod Opštinskog suda u Kragujevcu pod Ov br.11293/2007 dana 12.09.2007. godine, vlasnik nepokretnosti sa delom poseda 1/1 i to konkretno označena dva poslovna prostora - lokala u prizemlju i četiri stana sa pripadajućim garažnim mestima, bliže opisana ovim stavom izreke, svi u stambeno-poslovnoj zgradi u ulici ... br. .. upisanoj u LN ... KO Kragujevac 1. Stavom 2. izreke, tužba tužilje je odbačena u delu tužbenog zahteva kojim je tražila da se utvrdi da su ništavi ugovori o kupoprodaji nepokretnosti koje su umešači zaključili sa tuženim overeni kod Opštinskog suda u Raškoj pod: Ov br.2973/09, Ov br.2974/09, Ov br.2975/09 i Ov br.2972/09 svi od 04.12.2009. godine i Aneksa1 Ugovora o kupoprodaji pred Osnovnim sudom u Kraljevu pod Ov br.391/2010 od 23.02.2010. godine, te da se naloži brisanje uknjižbe njihovog prava svojine na opisanim nepokretnostima, a upis u korist tužilje u LN br. .. KO Kragujevac 1. Stavom 3. izreke, tužilja je obavezana da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 247.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1353/21 od 24.09.2021. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je navedena prvostepena presuda u stavovima 1. i 3. izreke. Stavom drugim izreke, odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se prema tuženom utvrdi da je ona na osnovu ugovora o kupoprodaji stanova i poslovnog prostora u izgradnji, zaključenog i overenog kod Opštinskog suda u Kragujevcu pod Ov br.11293/07 dana 12.09.2007. godine, vlasnik sledećih nepokretnosti sa udelom poseda od 1/1 i to: poslovnog prostora - lokala u prizemlju označenog u glavnom projektu oznakom 1 koji odgovara posebnom delu broja 17 korisne površine 46 m2 kao poseban deo zgrade broj 3, poslovnog prostora - lokala u prizemlju označen u glavnom projektu oznakom 1 koji odgovara posebnom delu broja 17 korisne površine 31 m2 upisan kao poseban deo zgrade broj 3, stana broj 1, korisne površine 60 m2, na drugom spratu, kome pripada garažno mesto pod br.4 površine 12,50 m2, upisan kao poseban deo zgrade broj 3, stan broj 4 korisne površine 59 m2 na drugom spratu, kome pripadaju dva garažna mesta broj 1 i broj 2 oba površine 12,50 m2 upisan kao poseban deo zgrade broj 3, stan broj 1 korisne površine 42 m2 na drugom spratu kome pripada garažno mesto broj 3 površine 12,50 m2, upisan kao poseban deo zgrade 3 sve u okviru stambeno-poslovne zgrade izgrađene na kat. parceli .. u Kragujevcu u ulici ... broj .., upisane u LN .. KO Kragujevac 1, kao objekat sa odobrenjem za izgradnju, površine u osnovu 789 m2, kao i garaža broj 2, 3. i 4. površine od po 12,50 m2 koje se nalaze u lameli br.1 lokala br.2, što su tuženi i umešači na strani tuženog, dužni da priznaju i dozvole tužilji da upiše svoje pravo svojine na navedenim nepokretnostima i promenu u navedenom LN kod RGZ SKN Kragujevac. Stavom trećim izreke, tužilja je obavezana da tuženima na ime naknade troškova postupka isplati 321.000,00 dinara.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi i umešači na njegovoj strani su podneli odgovor na reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...18/20) koji se u ovom parničnom postupku primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. istog zakona, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija dozvoljena na osnovu člana 402. stav 2. tačka 3. ZPP, ali da nije osnovana.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nisu osnovani revizijski navodi da je drugostepeni sud prekoračio tužbeni zahtev jer eventualna pravna ocena jačeg pravnog osnova ne predstavlja prekoračenje tužbenog zahteva iz člana 393. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju preduzeću „Beogrand 80“ DOO iz Raške (prema kome je u toku ovog parničnog postupka otvoren stečaj) rešenjem o odobrenju za izgradnju nadležnog organa uprave od 07.06.2005. godine odobrena je izgradnja stambeno-poslovnog prostora na kat. parceli br. .. KO Kragujevac1 u ul. ... br. .. . Na osnovu navedenog odobrenja parcela je pripremljena za izgradnju, ali izgradnja zgrade nije bila započeta. Između preduzeća „Beogrand 80“ DOO iz Raške, čiji je zakonski zastupnik EE i Agencije za promet nepokretnosti „Mir“ iz Kragujevca, koju je zastupao svedok ŽŽ (suprug tužilje) 25.08.2006. godine je zaključen ugovor o uređivanju međusobnih odnosa overen istog dana u Opštinskom sudu u Kragujevcu pod Ov br.8866/06. Odredbom člana 1. konstatovano je da je dobijeno odobrenje za gradnju, a članom 2. da je ŽŽ za dobijanje ovog odobrenja uložio novčana sredstva o čemu poseduje priznanice, te da mu se ta novčana sredstva priznaju kao učešće u izgradnji navedenog stambeno-poslovnog objekta iz člana 1. ugovora. Članom 3. ugovorači su se saglasili da isključivo pravo prodaje navedenog stambenog i poslovnog prostora kako u predprodaji tako i u prodaji, ima ŽŽ kao vlasnik Agencije „Mir“. Članom 4. je određeno da on može prodati stanove ili poslovni prostor iz stava 1. ovog člana u vrednosti od 300.000 evra i da tako dobijenim sredstvima može da raspolaže samostalno do konačnog obračuna. Zakonski zastupnik „Beogranda 80“ DOO Raška EE je na osnovu overenog punomoćja od 10.12.2004. godine, ovlastio ŽŽ da u ime i za račun ovog preduzeća zaključi ugovore, potpiše i overi potpise na ugovoru, primi cenu i izda odgovarjuću potvrdu za kupoprodaju stana ili ugovora o zajedničkoj izgradnji predmetne zgrade. Na osnovu navedenog punomoćja, između preduzeća „Beogrand 80“ DOO Raška kao prodavca koga je zastupao punomoćnik ŽŽ i tužilje AA kao kupca, zaključen je ugovor o kupoprodaji nepokretnosti koji je overen kod Opštinskog suda u Kragujevcu pod Ov br.11293/07 od 12.09.2007. godine, a predmet ugovora su sporni stanovi, lokali i garaže koji se nalaze u poslovno-stambenoj zgradi u ulici ... broj .. na kat. parceli broj .. KO Kragujevac 1. Istim ugovorom se prodavac obavezao da će kupcu predati navedene nepokretnosti najkasnije u roku od 24 meseca od početka prijave gradnje 03.10.2006. godine i to po sistemu „ključ u ruke“. Punomoćnik ŽŽ je obavestio zakonskog zastupnika prodavca EE o prodaji nepokretnosti u ul. ... br. .., preporučenom pošiljkom od 01.09.2007. godine, a ovaj mu je 14.09.2007. godine opozvao dato punomoćje. Preduzeće „Beogrand 80“ DOO Raška, je ugovorom overenim kod Opštinskog suda u Kragujevcu pod Ov br.8166/06 od 04.06.2008. godine, prenelo pravo svojine na predmetnoj nepokretnosti „Markos Gradnji“ DOO Gornji Milanovac - ovde tuženom. Ovim ugovorom o zajedničkom finansiranju i izgradnji navedenog stambeno-poslovnog prostora, ugovorači su udružili sredstva radi sticanja prava na zajednički građenom objektu tako da tuženom pripadne idealni udeo od 82% a preduzeću „Beogrand 80“ idealni udeo od 18%. Sudski overenim Aneksom ovog ugovora zaključenim i overenim pod Ov br.4322/08 12.06.2008. godine, preduzeće „Beogrand 80“ prodalo je svoj udeo od 18% tuženom za ukupan iznos od 375.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan plaćanja, a koji udeo je bliže preciziran i opisan Aneksom 3 sudski overenim 31.07.2009. godine. Uvidom u LN .. KO ... od 01.07.2010. godine utvrđeno je da je na kat. parceli br. .. kao nosilac prava korišćenja sa udelom 1/1 upisan tuženi a da su u listu „B“ na posebnim delovima zgrade kao vlasnici sa udelom od 1/1 upisani VV, GG i DD, umešači na strani tuženog. Ocenom iskaza umešača GG utvrđeno je da je prilikom zaključenja predugovora o kupovini stana sa „Beograndom 80“ u leto 2007. godine, isplatio njegovom zakonskom zastupniku EE iznos od 30.000 evra, a po izgradnji stana još 20.160 evra te da su mu i umešači DD koji je kupio dva stana sa garažnim mestima, a VV dva lokala, isplatili po 30.000 evra, pa je ovaj u njegovom prisustvu i prisustvu DD isplatio ŽŽ, koji je tada potpisao priznanicu o prijemu tog novca. Priznanicu od 05.10.2007. godine o prijemu 88.000 evra, potpisao je svedok ŽŽ i istog dana je overio u sudu izjavu kojom je potvrdio da je od EE primio taj iznos na ime vraćanja dela duga po osnovu zajedničkih ulaganja. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Kragujevcu 415/11 od 20.03.2007. godine, okrivljeni EE, oslobođen je od optužbe da je izvršio produženo krivično delo zloupotrebe ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 4. KZ u vezi člana 61. KZ, dok je oštećena AA, upućena na ostvarivanje imovinskopravnog zahteva u parnici. Okrivljeni je oslobođen jer izvedenim dokazima nisu nesumnjivo potvrđeni navodi optužnice da je oštećena pretrpela štetu za kupljene nepokretnosti od 09.10.2007. godine koje joj nisu prenete u svojinu i državinu jer nije dokazano da je isplatila na ruke oštećenom ŽŽ na ime kupoprodajne cene 300.051 evra, niti da je navedeni iznos uplaćen na račun preduzeća „Beogrand 80“. Ocenom iskaza svedoka ŽŽ, utvrđeno je da je tačno da je potpisao priznanicu o prijemu iznosa od 88.000 evra ali je negirao da je taj iznos zaista primio, a nije mogao da objasni zbog čega je izdao priznanicu o prijemu tog novca i overio je u sudu. Ocenom iskaza tužilje i ovog svedoka (njenog supruga) utvrđeno je da je tužilja u svojstvu kupca zaključila sudski overen kuprodajni ugovor od 12.09.2007. godine sa prodavcem preduzećem „Beogrand 80“ DOO iz Raške, kojeg je on zastupao po overenom punomoćju. Međutim, tužilja nije pružila dokaze da je isplatila ugovorenu kupoprodajnu cenu za kupljene nepokretnosti po navedenom ugovoru, niti dokaze da je u to vreme posedovala novčana sredstva u tom iznosu kao svoju posebnu imovinu. Na osnovu sudski overenih ugovora umešači su se upisali u katastru nepokretnosti kao vlasnici nekih od predmetnih stanova i lokala, a pravnosnažnom presudom je odbijen tužbeni zahtev tužilje za iseljenje umešača VV iz kupljene nepokretnosti i predaju njoj u posed.

Prema stanovištu nižestepenih sudova tužbeni zahtev nije osnovan s obzirom da primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 231. ZPP, tužilja nije dokazala krucijalnu činjenicu da je prodavcu isplatila kupoprodajnu cenu za predmetne nepokretnosti, pa se zbog toga ne može smatrati kupcem istih u smislu člana 454. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO). Sledom toga su zaključili da bez obzira na to što je kupoprodajni ugovor zaključen i sudski overen na osnovu pismenog punomoćja prodavca datog svedoku ŽŽ, da ovaj kupoprodajni ugovor ne proizvodi pravno dejstvo pošto se radi o fiktivnom ugovoru. Zbog toga tužilja nema zakonskog osnova za traženi upis svog prava svojine u katastru nepokretnosti na predmetnim lokalima i stanovima sa garažnim mestima, na kojima su se u katastru upisali umešači kao vlasnici istih (na osnovu sudski overenih kupoprodajnih ugovora).

Vrhovni kasacioni sud u potpunosti prihvata izloženo pravno stanovište nižestepenih sudova jer je zasnovano na pravilnoj primeni materijalnog prava. Kako tužilja nije dokazala odlučnu činjenicu da je isplatila kupoprodajnu cenu za predmetne nepokretnosti, to što je zaključila kupoprodajni ugovor sa svojim suprugom kao punomoćnikom prodavca po ranije datom punomoćju, vodi zaključku na zloupotrebu punomoćja za zaključenje „praznog“ ugovora koji je kao takav fiktivan i ništav u smislu člana 66. stav 1. ZOO, bez obzira što je zaključen u formi potrebnoj za promet nepokretnosti u smislu člana 455. ZOO.

Revizijski navodi tužilje kojima ističe da su u pobijanoj presudi izostale materijalnopravne norme za ocenu fiktivnosti navedenog sudski overenog kupoprodajnog ugovora i zaključka o njegovoj ništavosti pošto fiktivni odnosno prividni ugovor predstavlja pravni posao koji ne sadrži istinsku volju ugovorača za nastanak obligacije, nasuprot njenoj volji da ga zaključi, ne utiču na pravilan zaključak o fiktivnosti navedenog ugovora u smislu citirane zakonske odredbe. Budući da je za punovažnost izjavljene volje potrebno da postoji saglasnost volja i izjava ugovornih strana (da su zaključile ugovor) a u konkretnom slučaju izjava postoji ali nedostaje stvarna volja za zaključenje takvog pravnog posla.

Preostalim revizijskim navodima tužilje kojima se osporava ocena tereta dokazivanja bitnih činjenica kao pogrešna ustvari se napada činjenično stanje kao pogrešno i nepotpuno utvrđeno, iz kog razloga se na osnovu člana 407. stav 2. ZPP, revizija ne može izjaviti.

Iz izloženih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, je odlučeno kao u izreci presude.

Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić