Protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u stavu drugom izreke presude Višeg suda u Prokuplju Gž 1208/19 od 05.11.2019. godine tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. ZPP.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda ispunjeni su uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postukpu („Službeni glasnik RS“, br.72/11 ... 55/14, 87/18) zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja i ujednačavanja sudske prakse u vezi prava na naknadu troškova postupka. Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu odluku u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka u smislu člana 408. u vezi člana 420. ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11 ... 55/14, 87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužilje osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Tužilja je tužbom od 02.02.2018. godine tražila uplatu pripadajućih doprinosa penzijskog i invalidskog osiguranja. Nižestepenim presudama usvojen je tužbeni zahtev i tužena obavezana da u korist tužilje izvši uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom Fondu PIO za period od jula 2015. godine do septembra 2015. godine, na pojedinačne mesečne novčane iznose, s tim što je prvostepeni sud tužilji dosudio troškove postupka dok je drugostepeni sud prvostepenu presudu preinačio u ovom delu i odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano revizijom tužilje ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava u delu drugostepene odluke kojom je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Odredbom člana 153. stav 1. ZPP propisano je da je stranka koja u celini izgubi parnicu dužna da protivnoj stranci naknadi troškove, a članom 154. stav 1. ZPP je propisano da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice.

Imajući u vidu sadržinu citiranih zakonskih odredaba, kao i ishod ove parnice, ne može se prihvatiti zaključak drugostepenog suda da je tužilja u postupku u kome je potraživala novčanu naknadu imala mogućnost da potražuje i doprinose za PIO te da stoga svaka stranka treba da podnese svoje troškove. Prilikom odlučivanja o troškovima parničnog postupka, osim u sporovima iz oblasti porodičnih odnosa, sud ne vodi računa o razlozima pravičnosti, a takođe visina tužbenog zahteva nijednom zakonskom odredbom nije propisana kao osnov za nedosuđivanje troškova parničnog postupka u situaciji kada stranka uspeva u sporu.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je preinačio drugostepenu odluku o troškovima postupka i na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Tužena je obavezana da tužilji naknadi troškove revizijskog postupka koji obuhvataju troškove za sastav revizije od strane advokata u iznosu od 12.000,00 dinara na osnovu Tarifnog broja 13. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata („Službeni glasnik RS“, broj 121/12), kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić