.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 7901/2024
24.04.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Miljuš i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Lazarević, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Kragujevca, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Kragujevca, radi naknade, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 10009/22 od 12.12.2023. godine, u sednici održanoj 24.04.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 10009/22 od 12.12.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 10009/22 od 12.12.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 15136/21 od 15.11.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obaveže da tužiocu, kao sukorisniku sa udelom od 55/3115 i suvlasniku sa udelom od 80/3115 na kp.br. ... ..., u površini od 0.31,15 ha, upisanoj u LN ... KO ..., s tim što udeo tužioca za koji nije isplaćena naknada ima površinu od 0.01,35 ha, a ovaj udeo je ušao u sastav označene parcele od nepokretnosti označenih po starom premeru kao kp.br. .../... i ..., obe u KO ... i „utopio“ seu novoformiranu kp.br. ... KO ..., s tim što „utopljeni“ deo od kp.br. .../... počinje od tačke 1, po detaljnim tačkama bliže opisanim u ovom stavu izreke prvostepene presude, isplati na ime naknade za ovo oduzeto zemljište ukupno 142.872,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 28.08.2020. godine, kao dana veštačenja do isplate. Stavom drugim izreke, tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 10.500,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Kragujevcu Gž 10009/22 od 12.12.2023. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud nalazi da ne postoje razlozi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način odlučivanja, Vrhovni sud je ocenio da je pobijana presuda u skladu sa praksom i pravnim shvatanjem izraženim u odlukama Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, kod činjeničnog utvrđenja da predmetna nepokretnost nije radnjama tuženog izuzeta iz državine tužioca niti je tužilac onemogućen da tu nepokretnost koristi, a revizijom se neosnovano ukazuje na drugačije odluke nižestepenih sudova, jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Posebnom revizijom ne može se pobijati pravnosnažna presuda zbog pogrešne ocene izvedenih dokaza (čime se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje), zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novog tumačenja prava. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi naknade podneta je 05.02.2020. godine. Vrednost predmeta spora je 142.872,00 dinara.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to i revizija tužioca nije dozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća-sudija
Mirjana Andrijašević, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
