.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 790/2022
16.03.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Hadžića, predsednika veća, Mirjane Andrijašević, Marije Terzić, Dragane Mirosavljević i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., opština Arilje, čiji je punomoćnik Miona Mihailović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1519/21 od 24.03.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 16.03.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1519/21 od 24.03.2021. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1519/21 od 24.03.2021. godine.
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1519/21 od 24.03.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 7718/18 od 16.04.2019. godine, ispravljena rešenjem istog suda P 7718/18 od 04.11.2020. godine, u delu stava prvog izreke, kojim je obavezana tužena da tužiocu, na ime naknade materijalne štete, isplati iznos od 2.058.000,00 dinara, kao i u delu stava drugog izreke kojim je obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 188.680,00 dinara. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke kojim je odlučeno o kamati, tako što je obavezana tužena da tužiocu na dosuđeni iznos od 2.058.000,00 dinara isplati zakonsku zateznu kamatu od 16.04.2019. godine kao dana presuđenja do isplate, odbijen kao neosnovan zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu na dosuđeni iznos isplati zakonsku zateznu kamatu od 11.05.2018. godine do 15.04.2019. godine. Stavom trećim izreke preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u preostalom delu stava drugog izreke kojim je odlučeno o zakonskoj zateznoj kamati na troškove postupka, tako što je obavezana tužena da tužiocu na dosuđeni iznos troškova parničnog postupka od 188.680,00 dinara, isplati zakonsku zateznu kamatu od izvršnosti presude do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/11…18/20, u daljem tekstu: ZPP).
Pravnosnažnom presudom obavezana je tužena da tužiocu naknadi materijalnu štetu koju je pretrpeo na zasadu malinjaka na svojoj parceli u opštini Arilje, usled elementarne nepogode - grada i olujnog vetra dana 14.05.2015. godine. Odgovornost tužene za pretrpljenu štetu proizlazi iz činjenice da tužena nije postupila u skladu sa članom 2, 8. i 11. Zakona o vanrednim situacijama („Službeni glasnik RS“, broj 111/09...93/12) i članom 18. Zakona o meterološkoj i hidrološkoj delatnosti („Službeni glasnik RS“, broj 88/10), odnosno nije obezbedila izgradnju jedinstvenog sistema zaštite od elementarnih nepogoda i nije blagovremeno uspostavila sistem protivgradne zaštite za 2015. godinu.
Po Zakonu o ministarstvima („Službeni glasnik RS” 44/14) poslovi protivgradne zaštite su u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova i obavljaju se u Sektoru za vanredne situacije. Sezona odbrane od grada u Republici počinje 15. aprila završava se 15. oktobra. Tužena je propustila da obezbedi neophodne uslove i mere za protivgradnu zaštitu (nije obezbedila rakete, nije obučila strelce, niti im je u vanrednoj situaciji naredila da dejstvuju u cilju zaštite). Grad ne predstavlja višu silu da bi tužena bila oslobođena odgovornosti po članu 177. ZOO, jer se pojava gradonosnih oblaka može u meteorološkom smislu predvideti i šteta u pretežnom delu sprečiti.
Prema odredbama Zakona o vanrednim situacijama („Službeni glasnik RS” 11/09 i 92/11), Republika Srbija preko nadležnog sektora MUP-a vrši isporuku protivgradnih raketa, obučava i finansira naknadu za rad strelaca i daje dozvolu za dejstvo protivgradnih stanica u vanrednim situacijama (gradonosni oblaci). Zbog toga je ona odgovorna za štetu po članu 35. Ustava RS, članu 172. ZOO i po pravilima iz Zakona o vanrednim situacijama.
Za štetu bi mogla biti odgovorna i opština po Zakonu o lokalnoj samoupravi. (''Službeni glasnik RS'' 122/07). Iz oba propisa proizilazi da za štetu od elementarnih nepogoda odgovara više štetnika pa je njihova odgovornost solidarna po članu 207. ZOO. Kod solidarne odgovornosti oštećeni ima pravo izbora (član 414. ZOO). Tužilac je izvršio optiranje (mogao je tužiti i opštinu ili samo republiku ili samo opštinu). Isticanje tuženog o odgovornosti opštine može biti od značaja u eventualnoj regresnoj parnici između republike i opštine, a ne u odnosu između štetnika i oštećenog.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novog tumačenja prava, kao ni potreba razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 11.05.2018. godine, u kojoj je kao vrednost predmeta spora naveden iznos od 2.058.000,00 dinara. Na dan podnošenja tužbe 1 evro je, prema srednjem kursu NBS, iznosio 118,2644 dinara, pa vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude predstavlja dinarsku protivvrednost iznosa 17.401,69 evra.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, to revizija tužene nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Tužiocu ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća - sudija
Zoran Hadžić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
