.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 7909/2022
17.05.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Gordane Komnenić i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Bogdan Korać, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Vojvodina šume” Petrovaradin, čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja nništavosti i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu Gž 100/20 od 12.01.2022. godine, u sednici održanoj 17.05.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu Gž 100/20 od 12.01.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu Gž 100/20 od 12.01.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P 1441/2018 od 16.10.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je primaran tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je ništav Ugovor o korišćenju kredita zaključen između tužioca i tuženog broj .. od 06.10.2004. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je eventualni tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je ništava odredba ugovora o korišćenju kredita zaključenog između tužioca i tuženog u članu 2. stav 2., koji glasi „mesečni anuiteti biće obračunati u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS na dan utvrđivanja anuiteta 15-og u mesecu sa rokom uplate tri dana”. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu na ime plaćenih provizija prilikom uplate mesečnih anuiteta od januara 2005. do 31.03.2019. godine, usled nemogućnosti tužioca da uplate izvrši u mestu određenu ugovorom što je isključivo krivica tuženog, isplati 6.610,00 dinara, ili umesto toga izvrši drugu činidbu koja se sastoji u umanjenju preostalog duga na taj iznos. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da isplati 9.632,89 dinara na ime plaćene takse za upis hipoteke i provizije na istu sa zakonskom zateznom kamatom od 13.10.2004. godine do isplate. Stavom petim izreke, obavezan je tužilac da tuženom isplati 36.000,00 dinara na ime parničnih troškova sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Višeg suda u Zrenjaninu Gž 100/20 od 12.01.2022. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.
Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje ništavosti ugovora o korišćenju kredita radi zadovoljenja stambenih potreba tužioca kao zaposlenog – kupovinom stana, sa valutnom klauzulom.
Po oceni Vrhovnog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, jer su razlozi na kojima je zasnovana drugostepena odluka o odbijanju tužbenog zahteva usklađeni sa važećim tumačenjem prava i vladajućim pravnim shvatanjem u pogledu primene člana 395. Zakona o obligacionim odnosima i člana 33. stav 3. Uredbe o rešavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika sredstava u državnoj svojini („Službeni glasnik RS“, br. 37/94 ... 88/04), u odnosu na ugovoren način iskazivanja mesečnih anuiteta prilikom vraćanja odobrenog iznosa kredita u valuti Evro (u dinarskoj protivvrednosti prema zvaničnom kursu valute Evro u momentu utvrđivanja anuiteta). Tužilac uz reviziju nije pružio dokaz o postojanju različitih sudskih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova, pa nisu ispunjeni ni zakonski uslovi koji se odnose na potrebu ujednačavanja sudske prakse.
Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je primenom člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu u ovoj pravnoj stvari tužilac je podneo 17.10.2018. godine, a vrednost predmeta spora pobijenog dela je 696.806,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, u kome vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je revizija tužioca nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je primenom 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
