Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, Ilije Zindovića, Branislava Bosiljkovića i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilaca: AA, BB, VV i GG, svih iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Miloš Ružić, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Vršca, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo, radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 1738/19 od 22.10.2019. godine, u sednici održanoj 29.01.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 1738/19 od 22.10.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca izjavljena protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 1738/19 od 22.10.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vršcu P 37/19 od 08.02.2019. godine delimično su usvojeni tužbeni zahtevi tužilaca, pa je tuženi obavezan da im plati iznose bliže navedene u izreci, sa pripadajućom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, kao i da im naknadi troškove parničnog postupka od 106.500,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Pančevu Gž 1738/19 od 22.10.2019. godine, prvostepena presuda je preinačena tako što su odbijeni, kao neosnovani, zahtevi tužilaca za isplatu dosuđenih iznosa, kao stečenog bez osnova, sa zakonskom zateznom kamatom. Preinačena je i odluka o troškovima postupka, sadržana u stavu trećem izreke prvostepene presude, tako što su obavezani tužioci da tuženom naknade troškove parničnog postupka 28.500,00 dinara, a tužioci su obavezani da tuženom naknade i troškove žalbenog postupka od 12.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužioci su izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava na osnovu čl. 403. i 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP (''Sl. glasnik RS'' br. 72/11, ... i 55/2014), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Po oceni revizijskog suda nema potrebe za novim tumačenjem prava, jer je pravno shvatanje drugostepenog suda, izneto u pobijanoj odluci, u skladu sa stavom Ustavnog suda izraženim u odluci I Uo 641/14 od 01.12.2016. godine i pravnim dejstvom odluka Ustavnog suda, u smislu odredaba člana 62. u vezi člana 59. Zakona o Ustavnom sudu, budući da odluka Ustavnog suda ima pravno dejstvo od dana objavljivanja u ''Službenom glasniku Republike Srbije'', a Ustavni sud nije odredio način otklanjanja posledica nastalih primenom opšteg akta koji nije u saglasnosti sa Ustavom ili zakonom.

Osim toga Ustavni sud je u svojoj odluci Už 8199/2018 od 18.11.2018. godine izrazio stanovište da je pravno dejstvo ex tunc utvrđujuće odluke Ustavnog suda donete u postupku ocene ustavnosti i/ili zakonitosti opšteg akta, moguće uspostaviti samo na osnovu člana 61. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, a što u konkretnom slučaju nije učinjeno. Zbog toga je ustavnopravno neprihvatljivo stanovište o ispunjenosti uslova za primenu instituta sticanja bez osnova iz člana 210. stav 2. ZOO kao i uspostavljanje odgovornosti tuženog po osnovu člana 172. stav 1. ZOO.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi sticanja bez osnova u ovoj pravnoj stvari, podneta je 13.09.2017. godine. Tužioci nisu jedinstveni suparničari, u smislu člana 210. ZPP, pa se ocena dozvoljenosti revizije ceni u odnosu na svakog od tužilaca pojedinačno. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude u odnosu na svakog od tužilaca pojedinačno, a prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja dinarske protivvrednosti ispod 3.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost pobijanog dela u odnosu na svakog svakog od tužilaca ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužilaca nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

U konkretnom slučaju nema mesta primeni odredbe o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, iako je pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda, jer se navedena odredba može primeniti samo kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, ali ne i u sporovima u kojima je posebnom odredbom ovog Zakona (ZPP) ili posebnim zakonom, određeno da revizija protiv odluke u toj vrsti sporova nije dozvoljena.

U skladu sa iznetim, a na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić