Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužilja AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ... i DD iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Đura Blagojević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1679/21 od 08.07.2021. godine, u sednici održanoj 20.10.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1679/21 od 08.07.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilja izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1679/21 od 08.07.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 536/2015 od 18.02.2019. godine, stavovima prvim i drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim su tužilje tražile da se tužena obaveže da im na ime naknade nematerijalne štete isplati na ime duševnih bolova zbog neosnovanog lišenja slobode pok. ĐĐ, biv. iz ..., supruga i oca tužilja, i to: tužilji AA, iznos od 1.500.000,00 dinara, a tužiljama BB, VV, GG i DD, iznos od po 1.200.000,00 dinara i na ime povrede časti i ugleda i to: tužilji AA iznos od 1.000.000,00 dinara, a tužiljama BB, VV, GG i DD iznos od po 900.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 18.02.2019. godine, kao dana presuđenja, pa do isplate. Stavom trećim izreke, tužilje su obavezane da tuženoj naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 13.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1679/21 od 08.07.2021. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilja i potvrđena je prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilje su blagovremeno izjavile reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što su predložile da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi nematerijalne štete. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, imajući u vidu prirodu spora, sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i date razloge o osnovanosti tužbenog zahteva, u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. Zakona o parničnom postupku. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, za ujednačavanjem sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava u pogledu primene članova 21. i 26. Zakona o rehabilitaciji (koji se odnosi na prava rehabilitovanog i drugih lica na rehabilitaciono obeštećenje), već se to pitanje rešava zavisno od konkretne činjenične i pravne situacije. U konkretnom slučaju, Vrhovni kasacioni sud je našao da su nižestepeni sudovi prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneli odluku u skladu sa pravnim stavom koji je izražen kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Pored toga, tužilje nisu uz reviziju dostavile presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 09.07.2018. godine, radi naknade nematerijalne štete. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude ceni se u odnosu na svaku tužilju pojedinačno. S obzirom da one nisu jedinstveni i nužni suparničari, u smislu člana 210. ZPP, pobijana vrednost spora u odnosu na tužilju AA je 2.500.000,00 dinara, a u odnosu na tužilje BB, VV, GG i DD je po 2.100.000,00 dinara. Ovi pojedinačni iznosi, prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavljaju dinarsku protiv-vrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da revizija nije dozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413, u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić