Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. i člana 403. stav 2. tačka 2. važećeg Zakona o parničnom postupku - ZPP i utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

Osnovano se u reviziji ukazuje da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP u vezi sa članom 394. ZPP, a koja je bila od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude, što je revizijski razlog predviđen odredbom člana 407. stav 1. tačka 3. ZPP, kao i da je drugostepena odluka doneta pogrešnom primenom materijalnog prava.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sporne katastarske parcele, koje su po kulturi njive, vode se u ZKUL .. i .. KO Bački Petrovac kao društvena svojina. U posedovnom listu .. takođe su parcele upisane kao društvena svojina, čiji je korisnik tužilac. Najstariji upis spornih parcela je izvršen 1972. godine, od kada nije bilo promene upisa. Utvrđene napomene o zabeležbi komasacije nisu dovele do promene upisa tužioca kao korisnika parcela i iz utvrđenog činjeničnog stanja ne proizlazi da su parcele bile predmet komasacije budući da nisu nikom dodeljene i niko nema pretenzije na to zemljište. Sporne parcele tužilac je pre 1958. godine dobio na poklon, i to parcelu .. od tadašnje ZZ „Roljnik“ Bački Petrovac, a parcelu .. od sada pok. AA, bivšeg iz ..., od kada tužilac parcele nesmetano koristi. Ovi pravni poslovi nikada nisu sprovedeni u javnim knjigama, niti tužilac poseduje pismene ugovore o poklonu, ali okolnosti u vezi sa ovim načinom sticanja prava na parcelama su opšte poznate članovima tužioca. Na parcelama se nalazi šuma koju su zasadili članovi tužioca (lovci), bunar i lovačka kućica koju su napravili članovi tužioca još 1973/1974. godine. Tužioca niko nije uznemiravao u mirnoj državini parcela do dana podnošenja tužbe, a tužilac je tek tokom 2018. godine prvi put saznao da parcele nisu bile upisane kao njegova svojina.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev s pozivom na odredbu člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, budući da je tužilac savestan držalac predmetnih parcela mnogo više od 20 godina pre podnošenja tužbe, te imajući u vidu da je od 04.07.1996. godine, od kada je omogućeno sticanje prava svojine održajem na stvari u društvenoj svojini, do podnošenja tužbe proteklo više od 20 godina.

Preinačujući prvostepenu presudu, drugostepeni sud je naveo da tužilac nije pružio dokaz o sadržini i osnovu sticanja poseda, a što je suprotno utvrđenom činjeničnom stanju da je tužilac u posed parcela stupio na osnovu navedenih usmenih ugovora o poklonu. Pored toga, drugostepeni sud zaključuje da se tužilac ne može smatrati savesnim držaocem nepokretnosti od vremena stupanja na snagu Zakona o udruženjima.

Ovakav zaključak drugostepenog suda je nejasan i nerazumljiv, jer se prema odredbi člana 72. stav 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa savesnost državine pretpostavlja, a tuženi u postupku nije dokazivao da je tužilac nesavestan. U stvarnom pravu savesnost podrazumeva zabludu o pravu svojine pravnog prethodnika, odnosno opravdano verovanje da je stvar pribavljena od vlasnika. Okolnost da je tužilac u nesmetanom posedu nepokretnosti u periodu dužem od 50 godina nikako ne ukazuje da je tužilac nesavestan držalac, a činjenica je i da je sporno zemljište evidentirano kao društvena svojina, ali bez upisanog nekog drugog korisnika. Nejasno je rezonovanje drugostepenog suda da odredba člana 81. Zakona o udruženjima derogira odredbe Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Naime, prema odredbi člana 81. stav 1. Zakona o udruženjima („Službeni glasnik RS“, broj 51/09...) nepokretnosti u društvenoj svojini na kojima su društvene organizacije do dana stupanja na snagu tog zakona imale pravo korišćenja prelaze u svojinu, odnosno susvojinu ovih društvenih organizacija, srazmerno udelu kojim su društvene organizacije učestvovale u finansiranju ovih nepokretnosti sopstvenim sredstvima ostvarenim od dobrovoljnih članarina, poklona, donacija, legata i na drugi zakonom dozvoljeni način. Stavom 2. je propisano da se sopstvenim sredstvima iz stava 1. ovog člana ne smatraju sredstva ostvarena po osnovu vršenja javnih ovlašćenja ili druga sredstva ostvarena iz budžeta društveno-političkih zajednica. Dakle, upravo suprotno zaključku drugostepenog suda, stvari stečene na osnovu poklona smatraju se sopstvenim sredstvima društvenih organizacija, u ovom slučaju udruženja. Nezavisno od ovoga, nejasno je zašto postojanje odredbe člana 81. Zakona o udruženjima isključuje mogućnost sticanja svojine održajem iz člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa kako to nalazi drugostepeni sud, budući da institut održaja počiva na nesmetanom posedu neke nepokretnosti u propisanom vremenskom periodu, dok član 81. Zakona o udruženjima reguliše uslove za konverziju prava korišćenja društvene svojine u pravo (privatne) svojine, i to nezavisno od dužine vremena posedovanja nepokretnosti.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će imati u vidu iznete primedbe, otkloniti propuste na koje je ukazano ovim rešenjem i doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Na osnovu člana 415. stav 1. i člana 416. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Biserka Živanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić