.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 7970/2025
16.10.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Uroš Lepović, advokat iz ..., protiv tuženog „Elektrodistribucija Srbije“ DOO Beograd, Ogranak Elektrodistribucija Leskovac, koga zastupa punomoćnik Milan Petrović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 3976/24 od 19.02.2025. godine, u sednici održanoj 16.10.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 3976/24 od 19.02.2025. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 3976/24 od 19.02.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu, Sudska jedinica u Vlasotincu P 4680/22 od 20.12.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da mu na ime naknade za uspostavljenu stvarnu službenost prolaskom dalekovoda bliže opisanog u ovom stavu izreke preko katastarske parcele broj .. upisane u list nepokretnosti br. .. KO ..., u površni od 575 m2 na kojoj je ustanovljena službenost, srazmerno vlasničkom udelu od 156/360 dela, isplati iznos od 29.897,98 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja 20.12.2023. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 107.795,32 dinara.
Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž 3976/24 od 19.02.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog (kasacionog) suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u ovom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog. Predmet tražene pravne zaštite je isplata novčane naknade zbog konstituisane zakonske stvarne službenosti prolaska kabla električne energije (dalekovoda) vazdušnim putem iznad katastarske parcele u suvlasništvu tužioca, o kojoj je odlučeno na osnovu odredbe člana 53. stav 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i člana 218. Zakona o energetici. Odluka o obavezi tuženog da tužiocu isplati odgovarajuću novčanu naknadu zbog ograničenog korišćenja i umanjenja tržišne vrednosti njegove parcele doneta je polazeći od okolnosti konkretnog slučaja, pri čemu su nižestepeni sudovi vodili računa za koliko je umanjena tržišna vrednost poslužnog dobra tužioca zbog ustanovljene službenosti, a visina naknade je određena uz pravilnu ocenu nalaza i mišljenja veštaka, što je sve u skladu sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda usvojenim na sednici Građanskog odeljenja održanoj 23.01.2017. godine.
Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate novčane naknade podneta je 19.08.2022. godine i u njoj je označena vrednost predmeta spora od 10.000,00 dinara. Podneskom od 20.09.2023. godine tužilac je preinačio tužbu tako što je povisio tužbeni zahtev na iznos od 29.897,98 dinara.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, sledi da revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Iz tog razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Mirjana Andrijašević, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
