Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 1/2025 od 10.01.2025. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tužioca, dok je odbijena žalba tuženih i preinačena prvostepena presuda u pobijanom usvajajućem delu (stav drugi izreke) tako što je odbijen protivtužbeni zahtev tuženih kojim je traženo da se obaveže tužilac da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje maloletnog BB pored dosuđenog iznosa od 200 evra (presudom ovog suda P2 8/23 od 26.03.2024. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda od 07.07.2024. godine) plaća mesečno od dana podnošenja protivtužbe 04.12.2023. godine pa dok za to postoje zakonski uslovi još i iznos od 100 evra, do 05. u mesecu za tekući mesec, sa zakonskom zateznom kamatom od dana padanja u docnju do isplate, na račun zakonske zatupnice maloletnog BB, dok je u preostalom pobijanom, a nepreinačenom delu prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju tuženih.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23, u daljem tekstu: ZPP), u vezi člana 208. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ broj 18/2005 i 6/2015), Vrhovni sud je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Navodima revizije se ukazuje na bitnu povredu iz člana 374. stav 1. ZPP koja je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom u vezi sa ocenom dokaza, ali Vrhovni sud nalazi da u postupku pred drugostepenim sudom nije učinjena navedena povreda jer je taj sud u svemu prihvatio ocenu izvedenih dokaza i na njoj zasnovano činjenično utvrđenje prvostepenog suda. Nema ni drugih povreda postupka koji mogu biti razlog za izjavljivanje revizije u smislu člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je rođen 1974. godine u Nemačkoj, gde i danas živi i radi. Povremeno dolazi u ..., gde ima kuću i prijavljeno prebivalište i u ... gde se nalazi prihvatilište za pse i registrovano udruženje „GG“ za zbrinjavanje pasa, koja kuća je u suvlasništvu tužioca i DD koja je član udruženja. Tužilac u Nemačkoj živi kao podstanar i plaća mesečnu zakupninu od 700 evra i režijske troškove od 150 evra. Zaposlen je u firmi „ĐĐ“ kao mašinski mehaničar i njegova bruto zarada iznosi 2.785 evra, a kada se od tog iznosa odbiju zdravstveno i penzijsko osiguranje i porezi, tužiočeva neto plata iznosi oko 2.000 evra. U vreme presuđenja tužilac se nalazio na bolovanju i za to vreme je primao naknadu zarade od 69,60 evra dnevno. Ovo bolovanje tužioca je trajalo do 14.11.2024. godine. Tužilac mesečno na hranu troši oko 400 evra i plaća osiguranje na ime rate kredita u Nemačkoj od 350 evra mesečno. Tužena VV je rođena 1980. godine i nezaposlena je. Prima socijalnu pomoć, dečiji dodatak i država je subvencioniše u pogledu računa za struju sa oko 1.500,00 dinara mesečno i u pogledu troškova vrtića za dete sa oko 3.800,00 dinara mesečno. Od Opštine Apatin ukupno mesečno dobija 19.520,00 dinara, u kom iznosu je uračunat i dečiji dodatak od 4.920,00 dinara. Preostali iznos novca potreban za život nje i deteta tužena obezbeđuje tako što radi neprijavljeno kao frizerka i na taj način zarađuje između 25.000,00-30.000,00 dinara mesečno. Tuženoj je dijagnostikovana multipla skleroza i treba da joj se odredi predstojeća terapija. Od nadležnog Centra za socijalni rad ostvarila je pravo na socijalni paket koji uključuje osnovne životne potrepštine (ulje, pirinač, brašno, šampon za kosu, tečni sapun). Maloletni BB je rođen ...2020. godine i utvrđeno je da je tužilac njegov otac. Pohađa vrtić i ima određenih zdravstvenih problema u smislu intolerancije - alergije na hranu koja je u fazi ispitivanja i ima određene inhalatorne probleme zbog kojih ne može stalno da ide u vrtić, jer često dobija laringitis i mora da ostaje kod kuće da se inhalira. Tuženi žive kao podstanari u ... i tužena plaća mesečnu zakupninu od 115 evra. Mesečni troškovi tuženih za hranu iznose oko 30.000,00 dinara, a detetova ishrana se zbog njegovog zdravstvenog stanja svodi na mesno i mesne proizvode, mlečne proizvode, žitarice i peciva, tako da tuženi dnevno potroše oko 1.000,00 dinara za hranu, koja je pretežno namenjena maloletnom tuženom. Tuženi se greju na struju i račun za struju uz subvenciju države iznosi oko 3.500,00 dinara mesečno, dok su preko zime računi za struju viši i iznose od 5.000,00 - 6.000,00 dinara mesečno. Tužena kupuje odeću i obuću za maloletnog BB kada su sniženja i akcije u prodavnicama i kada su cene povoljnije, jer žive skromno, tako da mu u dva meseca kupi obuću i odeću za oko 3.000,00 - 4.000,00 dinara, koju je potrebno konstantno obnavljati zbog njegovog uzrasta. Uz to, tužena kupuje maloletnom BB flomastere, knjige i slikovnice u skladu sa detetovim interesovanjima. Za ličnu higijenu maloletnog BB tužena mesečno potroši oko 4.000,00 dinara, jer mu je potrebna specijalna medicinska kozmetika za kožu zbog kožnog oboljenja koje mu je dijagnostifikovano, što uključuje kupovinu šampona od 800,00 dinara i nabavku kreme od 1.000,00 dinara, koju tužena mora da kupuje jednom u dva meseca. Zbog laringitisa, maloletni BB je često na inhalacijama i za lekove za inhalaciju mu je potrebno oko 1.500,00 dinara mesečno.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, ocenjujući mogućnosti tužioca kao dužnika izdržavanja u smislu člana 160. stav 3. Porodičnog zakona i to kako njegove prihode, tako i njegove rashode i standard kojim živi, a ceneći i ukupne mesečne potrebe maloletnog deteta predškolskog uzrasta kao poverioca izdržavanja, imajući u vidu njegovo specifično zdravstveno stanje i rukovodeći se njegovim najboljim interesom saglasno članovima 6. i 266. Porodičnog zakona, prvostepeni sud je ocenio da je tužilac u mogućnosti da od svojih primanja na ime doprinosa za izdržavanje maloletnog deteta plaća, pored iznosa od 200 evra mesečno koji je dosuđen delimičnom presudom Višeg suda u Somboru P2 8/24 od 26.03.2024. godine, još iznos od 100 evra. Po stanovištu ovog suda, ukupnim iznosom od 300 evra mesečno obezbediće se materijalni uslovi za pravilan i potpun razvoj maloletnog deteta u skladu sa njegovim utvrđenim potrebama, kako u pogledu svakodnevnih potreba i predškolskih aktivnosti, tako i u pogledu njegovog zdravstvenog stanja, a neće biti ugrožena egzistencija tužioca kao dužnika izdržavanja, dok će preostala sredstva za izdržavanje deteta obezbediti majka kao zakonska zastupnica sa kojom dete živi i koja svakodnevno brine o detetu, kako preostalim potrebnim novčanim iznosom, tako i doprinosom u vidu rada i staranja koje svakodnevno ulaže u negu, podizanje i vaspitanje deteta, a koji doprinos se novčano ne može izraziti.

Drugostepeni sud je po žalbi tužioca preinačio prvostepenu presudu i odbio protivtužbeni zahtev za iznos od 100 evra (preko pravnosnažno dosuđenog iznosa od 200 evra) na ime doprinosa tužioca za izdržavanje maloletnog deteta, polazeći od činjenice da je tužena kao zakonska zastupnica maloletnog deteta opredelila da je potreban iznos od 30.000,00 dinara za podmirivanje ukupnih mesečnih potreba maloletnog deteta. Shodno opredeljenju detetovih mesečnih potreba koje je dala majka, stanovište drugostepenog suda je da tuženi treba da doprinosi izdržavanju deteta mesečnim iznosom od 200 evra, a da preostali iznos treba da obezbedi majka jer zakonsku obavezu izdržavanja maloletnog deteta imaju oba roditelja, pa se ova obaveza ne može u celosti prevaliti na jednog od njih, što bi po stanovištu ovog suda bilo učinjeno ukoliko bi tužilac bio obavezan da doprinosi dečijem izdržavanju mesečnim iznosom od 300 evra. Po mišljenju ovog suda, dosuđenim doprinosom izdržavanja od 200 evra mesečno, uz iznos dečijeg dodatka koje prima i minimalnih sredstava koje je majka u mogućnosti da izdvoji, obezbediće se za dete neophodan iznos novčanih sredstava kojima će se zadovoljiti njegove egzistencijalne potrebe, prilagođen stvarnim materijalnim mogućnostima oba roditelja.

Po oceni Vrhovnog suda, odluka drugostepenog suda zasnovana je na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prema odredbama člana 67. i člana 68. stav 1. i 2. Porodičnog zakona, pravo i dužnost roditelja je da se staraju o deci, dok prema odredbama člana 73. i člana 160. stav 1. istog zakona, dete ima pravo na izdržavanje od oba roditelja. Odredbama člana 160. Porodičnog zakona propisani su kriterijumi za određivanje izdržavanja, odnosno da ocena ispunjenosti uslova za određivanje izdržavanja zavisi od godina života, poverioca izdržavanja, njegovog zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda koje ostvaruje i drugih okolnosti, dok su na strani dužnika izdržavanja od uticaja njegovi prihodi, mogućnost za zaposlenje i sticanje zarade, njegova imovina, lične potrebe, obaveze da izdržava druga lica i druge okolnosti. Prema odredbi člana 162. stav 3. istog zakona, ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja, dok je odredbom člana 160. stav 4. propisana minimalna suma izdržavanja koju predstavlja suma koju kao naknadu za hranjenike, odnosno za lica na porodičnom smeštaju periodično utvrđuje Ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu, u skladu sa zakonom.

Polazeći od citiranih odredbi materijalnog prava, po oceni Vrhovnog suda, prvostepeni sud se rukovodio najboljim interesom deteta, saglasno članovima 6. i 266. Porodičnog zakona kada je opredelio tužiočev doprinos dečijem izdržavanju u iznosu od 300 evra mesečno. Naime, u konretnom slučaju je utvrđeno da tuženi žive skromno i da zbog niskih prihoda tužene ostvaruju novčanu socijanu pomoć, primaju socijalni paket i dečiji dodatak, a država ih subvencioniše u pogredu troškova struje i vrtića za maloletnog tuzženog. Troškovi koji se odnose na zadovoljavanje osnovnih egzistencijalnih potreba maloletnog deteta stranaka u smislu troškova ishrane, higijene, odeće i obuće su opredeljeni skromno i ispod granice minimalne sume izdržavanja. Pored ovih svakodnevnih troškova, postoje i troškovi predškolske ustanove, dok tužena kao roditelj koji samostalno vrši roditeljsko pravo i sa kojim dete živi nije opredelila troškove za neke vanvrtićke aktivnosti maloletnog tuženog, navodeći da mu samo povremeno kupuje flomastere, knjige i slikovnice. Međutim, pravilno je prvostepeni sud cenio da određeni zdravstveni problemi deteta i novonastala specifična bolest majke iziskuju trošenje većih novčanih sredstava radi njihovog lečenja. S obzirom na specifične zdravstvene potrebe maloletnog deteta koje njegova majka mora podmiriti svakog meseca i na zdravstevo stanje majke kojoj je dijagnostikovana bolest multipla skleroza, zbog koje će u budućnosti morati da izdvaja velika finansijska sredstva i vreme za sopstevno lečenje, prvostepeni sud je pravilno zaključio da iznos dosuđen pravnosnažnom delimičnom presudom nije dovoljan za zadovoljenje potreba maloletnog deteta. Pri tome, ovaj sud je pravilno cenio sve okolnosti koje se tiču materijalnog stanja i finansijskih mogućnosti tužioca, nalazeći da je njegov životni standard u Nemačkoj mnogo veći u odnosu na standard tuženih u Republici Srbiji.

Polazeći od tako utvrđenih činjenica i od tzv. minimalne sume izdržavanja propisane članom 160. stav 4. Porodičnog zakona kao korektivnog faktora, koju po oceni Vrhovnog suda drugostepeni sud nije dovoljno cenio i uzeo u obzir za razliku od prvostepenog suda, dosuđenih 300 mesečno predstavlja adekvatan iznos prema utvrđenim potrebama maloletnog tuženog i mogućnostima tužioca kao oca da doprinosi njegovog izdržavanju i to za ceo period počev od dana podnošenja protivtužbe za izdržavanje. Ovim iznosom obezbeđuju se uslovi za pravilan i potpun razvoj maloletnog tuženog u skladu sa njihovim utvrđenim potrebama, a pri tome se ne ugrožava egzistencija tužioca kao dužnika izdržavanja, koji ostvaruje mesečnu neto zaradu od oko 2.000 evra, vlasnik je dve nepokretnosti u Srbiji (u ... i u ...) koje bi mogao da izdaje u zakup i nema obavezu izdržavanja drugih lica. Preostala sredstva potrebna za izdržavanje maloletnog deteta obezbediće majka kao njegova zakonska zastupnica koja se svakodnevno brine o njemu, kako potrebnim novčanim iznosom, tako i doprinosom u vidu angažovanja i staranja koje svakodnevno ulaže u negu, vaspitanje, podizanje i očuvanje zdravlje svog maloletnog deteta.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je primenom člana 416. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Tuženi su uspeli u postupku po reviziji, pa im na osnovu članova 153. stav 1., 154. i 163. stav 2. ZPP pripadaju opredeljeni troškovi za sastav revizije od strane punomoćnika advokata od 49.500,00 dinara, prema važećoj Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“, broj 43/2023).

Na osnovu iznetog, Vrhovni sud je primenom člana 165. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković