Ispitujući pobijano rešenje u granicama revizijskih razloga propisanih odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku, u vezi sa odredbom člana 420. istog zakona („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23 – dr. zakon), Vrhovni sud je odlučio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku donošenja pobijanog rešenja nije učinjena bitna povreda odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 3), 4) i 12) nisu razlog za izjavljivanje revizije, budući da se revizija može izjaviti u smislu člana 407. stav 1. tač. 2) ZPP zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tač. 6), 8), 10) i 11) ovog zakona, pod uslovom da su isticane u žalbi, odnosno da su učinjene u postupku pred drugostepenim sudom. Takođe, u smislu člana 407. stav 1. tačka 3) ZPP razlog za izjavljivanje revizije jesu samo bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP koje su učinjene u postupku pred drugostepenim sudom. Stoga, navodi revidenta o nadležnosti osnovnog suda, kao ni navodi u pogledu postupanja prvostepenog suda po tužbi, opredeljenju vrednosti predmeta spora, o dostavljanju rešenja, navodi o donošenju rešenja o zaduženju tužilje na ime sudskih taksi i navodi o postupku pred izvršiteljem povodom naplate troškova postupka, nisu relevantni u postupku pred revizijskim sudom.

Tužilja je u tužbi navela da su tuženi BB i VV potpisali i overili kod notara Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, čiji je predmet kp. br. .. KO Kruševac, kao i porodična i pomoćna zgrada na parceli za kupoprodajnu cenu od 50.000 evra, da je pravni prethodnik BB, kao prodavca, bila GG iz ..., koja je bila vlasnik predmetnih nepokretnosti i da je parcela preneta na BB na osnovu falsifikata, jer se otisak kažiprsta GG ne nalazi na ugovoru na mestu predviđenom za prodavca. Navedeno je i to da je GG imala ugovor o doživotnom izdržavanju, koji je zaključila sa tužiljom i sa njenim mužem DD, da se u vezi sa tim ugovorom o doživotnom izdržavanju vodi spor, a da je sada pok. GG i sama vodila parnični postupak za poništaj ugovora o prodaji nepokretnosti zaključenog sa BB. Sledom, BB nije mogao da izvrši dalji prenos na tuženog VV, jer ni sam nije stekao svojinu na zakonit način.

Tuženi su dostavili odgovore na tužbu u kojima su, između ostalog, istakli prigovor apsolutne nenadležnosti suda da odlučuje o prvom stavu tužbenog zahteva i da tužilja nema pravni interes za vođenje ovog postupka.

Radi odlučivanja o prigovoru apsolutne nenadležnosti za postupanje po prvom tužbenom zahtevu i postojanju pravnog interesa tužilje za podnošenje drugog tužbenog zahteva – a to je utvrđenje ništavosti ugovora o kupoprodaji nepokretnosti UOP: І-7711-2023, prvostepeni sud je zatražio od Osnovnog suda u Kruševcu spise predmeta P 26/21, P 2475/16 i P 2828/02, te je na osnovu uvida u iste i u dostavljene pisane dokaze, utvrdio da je tužilja već podnosila tužbu protiv tuženog BB radi utvrđenja da je ništav Ugovor o kupoprodaji, koji je zaključen između pok. GG biv. iz ..., kao prodavca i BB iz ..., kao kupca, a koji je overen pred Opštinskim sudom u Kruševcu 05.10.1998. godine, pod brojem Ov 3014/98, koji za predmet ima iste nepokretnosti, kao i ugovor, čije utvrđenje ništavosti tužilja traži u ovom postupku, te da je rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 220/22 od 07.03.2022. godine ukinuta presuda Osnovnog suda u Kruševcu 3P 26/21 od 22.10.2021. godine i odbačena tužba tužilje AA, kojom je tražila da se utvrdi ništavost navedenog ugovora, kao nedozvoljena, iz razloga što je, na osnovu uvida u spis predmeta Opštinskog suda u Kruševcu P 2828/02, prvostepeni sud utvrdio da je pravnosnažnom presudom odbijen tužbeni zahtev sada pok. GG iz ..., prema tuženom BB iz ... da se utvrdi da je Ugovor o kuporpodaji Ov 3014/98 od 05.10.1998. godine ništav i da se radi o pravnosnažno presuđenoj stvari.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud nalazi da je apsolutno nenadležan za postupanje po zahtevu tužilje da se obaveže RS – RGZ - SKN Kruševac da poništi upis po osnovu isprave, Ugovora o kupoprodaji nepokretnosti Ov 3014/98 (za koji tužilja pogrešno navodi da nosi broj 3014/08), koji je zaključen između GG iz ... i tuženog BB iz ... i da se napred specificirane nepokretnosti upišu na prethodnog vlasnika, GG, u smislu čl. 16. st. 1. i 2. ZPP, imajući u vidu odredbe čl. 1, 16, 42. stav 1. i 47. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture. Imajući u vidu da tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti Ugovora o kupoprodaji, koji je zaključen između tuženih BB i VV pod brojem UOP: 1- 7711-2023 tužilja zasniva samo na razlozima ništavosti ugovora, koji je zaključen između sada pok. GG i BB, a da je pravnosnažno presuđeno i odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti tog ugovora Ov 3014/98, prvostepeni sud zaključuje da tužilja, u skladu sa odredbama čl. 194. st. 1. i 2. ZPP, u vezi sa čl. 109. st. 1. ZOO, nema pravni interes za podnošenje tužbe, kojom se traži utvrđenje ništavosti spornog ugovora o kupoprodaji nepokretnosti. Stoga je prvostepeni sud, primenom odredbe čl. 294. st. 1. tač. 1. i tač. 6. ZPP, odlučio kao u izreci prvostepenog rešenja, prethodno održavši ročište u smislu čl. 294. st. 2. u vezi sa st. 1. ZPP.

Prema stanovištu drugostepenog suda, prvostepeni sud je pravilno zaključio da je apsolutno nenadležan za postupanje po tužbi u delu kojim se tužbenim zahtevom traži obavezivanje RS RGZ - SKN Kruševac da poništi upis po osnovu navedenog ugovora i upiše nepokretnosti na prethodnog vlasnika, budući da za razliku od ranije važećeg Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnosti, koji je u čl. 106. predviđao mogućnost podnošenja tzv. brisovne tužbe, sada važeći Zakon o državnom premeru i katastru takvu mogućnost ne predviđa. Pravilno je i po zaključku drugostepenog suda stanovište prvostepenog suda da tužilja nema pravni interes za podnošenje tužbe za utvrđenje da je predmetni ugovor zaključen između drugo i trećetuženog ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo, u smislu čl. 194 st. 1 ZPP, odnosno da nema svojstvo zainteresovanog lica, u smislu čl. 109. ZOO, budući da bi posledica eventualnog utvrđenja ništavosti navedenog ugovora bila ta da bi nepokretnosti koje su predmet tog ugovora bile vraćene u svojinu drugotuženom, a ne GG.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da su za odlučivanje o tužbenom zahtevu, koji se tiče brisanja upisa u Katastru nepokretnosti sudovi apsolutno nenadležni, a da tužilja nema pravni interes za podnošenje tužbe za utvrđenje ništavosti ugovora zaključenog između drugo i trećetuženog.

Neosnovani su navodi revizije kojima se ističe da je pogrešno primenjen član 16. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Saglasno navedenom članu sud će da se oglasi nenadležnim, ukine sprovedene radnje u postupku i odbaci tužbu, ako u toku postupka utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan sud nego neki drugi organ.

Rešenje Republičkog geodetskog zavoda – Službe za katastar nepokretnosti kojim je izvršena uknjižba na osnovu Ugovora o kupoprodaji nepokretnosti Ov 3014/98 zaključenog između GG iz ... i tuženog BB iz ..., predstavlja upravni akt čija se zakonitost i pravilnost ispituje u upravnom postupku u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku. Upis tužilja može osporavati izjavljivanjem žalbe u upravnom postupku, odnosno podnošenjem tužbe za poništaj rešenja, pokretanjem upravnog spora. Tužilja ne može tužbenim zahtevom u parnici tražiti da sud naloži upravnom organu odnosno Službi za katastar nepokretnosti kako upis prava, tako ni brisanje prava. Saglasno napred navedenom, pravilno su nižestepeni sudovi ukazali na to da u skladu sa odredbom čl. 16. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture, u postupku upisa u katastar nepokretnosti u prvom stepenu odlučuje Služba, a u drugom stepenu Zavod, da je odredbom čl. 42. st. 1. navedenog zakona propisano pravo na žalbu stranke na rešenje doneto od strane Službe i to u roku od 8 dana od dana dostavljanja rešenja, te da je odredbom čl. 47. propisana mogućnost stranke da vodi upravni spor protiv drugostepenog rešenja. Stoga, sudovi nisu nadležni, saglasno čl. 16. stav 2. Zakona o parničnom postupku za odlučivanje tužbenom zahtevu u delu kojim je tražila da se obaveže tužena RS RGZ SKN Kruševac da poništi upis po osnovu Ugovora o kupoprodaji nepokretnosti Ov 3014/08 između GG iz ... i BB iz ... i da predmetnu nepokretnost upiše na prethodnog vlasnika GG iz ... .

Takođe, pravilno je stanovište drugostepenog suda o nedostatku pravnog interesa tužilje s obzirom na to da tužilja u smislu čl. 194. st. 1. ZPP, nema svojstvo zainteresovanog lica, u smislu čl. 109. ZOO. Navedeno iz razloga što je u postupku po prethodnom ispitivanju tužbe, utvrđeno je da tužilja zasniva tvrdnje o svom pravnom interesu za pobijanje Ugovora o kupoprodaji nepokretnosti UOP-I:7711-2023 zaključenog između tuženih BB iz ... i VV iz ... na činjenici da je ništav Ugovor o kupoprodaji koji je zaključen između pok. GG biv. iz ..., kao prodavca i BB iz ..., kao kupca, a koji je overen pred Opštinskim sudom u Kruševcu 05.10.1998. godine, pod brojem Ov 3014/98, te koji za predmet ima iste nepokretnosti, kao i ugovor, čije utvrđenje ništavosti tužilja traži u ovom postupku. Pri navedenom, utvrđeno je da je rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 220/22 od 07.03.2022. godine ukinuta presuda Osnovnog suda u Kruševcu 3P 26/21 od 22.10.2021. godine i odbačena tužba tužilje AA, kojom je tražila da se utvrdi ništavost navedenog ugovora, kao nedozvoljena, s obzirom na to da je na osnovu uvida u spis predmeta Opštinskog suda u Kruševcu P 2828/02 utvrdio da je pravnosnažnom presudom već odbijen tužbeni zahtev sada pok. GG iz ..., prema tuženom BB iz ... da se utvrdi da je Ugovor o kuporpodaji Ov 3014/98 od 05.10.1998. godine ništav. Sledom svega navedenog, kod ovakvog činjeničnog utvrđenja, pravilan je zaključak drugostepenog suda o nepostojanju pravnog interesa tužilje.

Imajući u vidu da ne postoje razlozi zbog kojih jer revizija izjavljena, niti razlozi na koje revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. i člana 420. Zakona o parničnom postupku doneo odluku kao u izreci rešenja.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Matković Stefanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković