Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Branislava Bosiljkovića, Božidara Vujičića i Lidije Đukić, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., ..., koga zastupa Vladimir Mišković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, ulica Nemanjina broj 22 – 26, radi naknade štete, odlučujući o revizijama stranaka, izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1117/18 od 15.11.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 07.03.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o revizijama stranaka, izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1117/18 od 15.11.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenim.

ODBACUJU SE revizije stranaka izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1117/18 od 15.11.2018. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 2468/17 od 12.12.2017. godine, prvim i drugim stavom izreke odbijeni su predlozi stranaka za prekid i zastoj postupka. Trećim stavom izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade štete zbog neisplaćene invalidnine za period od marta 2013. godine do decembra 2016. godine, isplati pojedinačno označene iznose bliže navedene u ovom stavu, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos počev od poslednjeg dana u mesecu za prethodni mesec do isplate. Četvrtim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade štete zbog neisplaćene invalidnine isplati za period od marta 1999. godine do februara 2013. godine pojedinačne mesečne iznose, bliže navedene u ovom stavu, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos počev od poslednjeg dana u mesecu za prethodni mesec, do isplate. Petim stavom izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 363.400,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana kada nastupe uslovi za izvršenje do isplate. Šestim stavom izreke, odbijen je zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos troškova postupka u preostalom delu za period od 12.12.2017. godine do dana nastupanja uslova za izvršenje.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1117/18 od 15.11.2018. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe stranaka i potvrđena je prvostepena presuda u prvom, drugom, trećem i četvrtom stavu izreke. Drugim stavom izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u petom stavu izreke prvostepene presude i obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 276.950,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Trećim stavom izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, obe stranke su blagovremeno izjavile revizije, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložile da se o revizijama odluči kao o izuzetno dozvoljenim radi usaglašavanja sudske prakse, saglasno članu 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11 ... 55/14 i 87/18) – ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je razmatranjem predmeta utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o izjavljenim revizijama kao izuzetno dozvoljenim, u smislu odredbe člana 404. ZPP.

Prema odredbama člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. ove zakonske odredbe propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Prema stanju u spisima, pravnosnažnom presudom tužiocu je dosuđena naknada materijalne štete zbog nezakonito uskraćene isplate invalidnine za period od 01.03.2013.godine do 31.12.2016. godine, dok je u preostalom delu tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan za period od 01.03.1999. godine do 01.03.2013. godine, jer je potraživanje tužioca za taj vremenski period zastarelo. Pravilno polazeći od odredaba člana 172., 277. i 376. Zakona o obligacionim odnosima, suprotno navodima revizija, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su tužiocu dosudili naknadu materijalne štete zbog nezakonito uskraćene invalidnine za period koji nije zastareo, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos od dospelosti do isplate. U konkretnom slučaju osnov spora je naknada štete zbog nepravilnog rada državnog organa iz člana 172. ZOO, pa se na sporni odnos stranaka ne primenjuju odredbe člana 279. stav 3. ZOO, na koje se revizijom neosnovano ukazuje.

Kako u konkretnom slučaju nije potrebno ujednačiti sudsku praksu, jer je pobijana odluka doneta upravo u skladu sa praksom sudova u Republici Srbiji, te kako uz revizije nisu dostavljene drugačije odluke kojima bi se ukazivalo na drugačiju primenu prava i različitu praksu, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 404. stav 1. ZPP, doneo odluku kao u izreci.

Tužilac se u reviziji poziva na presudu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu od 17.04.2012. godine, koja se u konkretnom slučaju ne može primeniti, jer se u toj odluci pitanje zastarelosti potraživanja nije razmatralo.

Odlučujući o dozvoljenosti revizija primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizije nisu dozvoljene.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kada se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima ili potraživanje u novcu, na predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici podneta je prvostepenom sudu dana 11.04.2016. godine, a kako vrednost predmeta spora koji se revizijama pobija ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000,00 evra (3.699.549,00 dinara iznosi 30.829 evra), Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 410. stav 1. tačka 5. i 413. ZPP, doneo odluku kao u izreci rešenja u drugom stavu.

Odluka o troškovima revizijskog postupka sadržana u trećem stavu izreke rešenja, doneta je primenom člana 165. stav 2 u vezi sa članom 154. ZPP, prema postignutom uspehu tužioca u revizijskom postupku.

Predsednik veća – sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić