U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca „Vantage Leasing“ doo sa sedištem u Beogradu, koga zastupa punomoćnik Ana Stanković, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Bojan Resavac, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 537/20 od 23.11.2023. godine, u sednici održanoj 16.07.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 537/20 od 23.11.2023. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 537/20 od 23.11.2023. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca VB Leasing doo Beograd i potvrđena presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P 1230/15 od 26.09.2019. godine kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca i ukinuto rešenje o izvršenju Prvog osnovnog suda u Beogradu Iv.br. 397/13 od 06.09.2013. godine, kojim je obavezan tuženi AA iz ... da tužiocu VB Leasing doo Beograd isplati glavni dug u iznosu od 8.416.850,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 22.05.2013. godine do konačne isplate kao i troškove izvršenja u iznosu od 120.884,00 dinara kao neosnovan i obavezan tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 345.000,00 dinara. Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, iz svih zakonskih razloga zbog kojih se revizija može izjaviti.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/11...10/23), pa je ocenio da izjavljena revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. st. 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe, u postupku nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene bilo koje odredbe Zakona o parničnom postupku, pa nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. istog Zakona, na koju se u reviziji paušalno ukazuje. Pored toga, nije učinjena ni bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačke 6, 8, 10. i 11. ZPP, na koju se u reviziji ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je, kao davalac lizinga, sa Privrednim društvom NOS Company doo iz Beograda, kao primaocem lizinga, zaključio ugovor o finansijskom lizingu koji je za predmet imao mašinu pakericu tevopharm 201 rack, godina proizvodnje 2008, čija je bruto nabavna vrednost kao predmeta lizinga iznosila 14.146.327,01 dinara, odnosno prema obračunskom kursu 292.153,93 CHF, pri čemu je učešće iznosilo 78.881,56 CHF. Tuženi je navedeni ugovor potpisao u svojstvu solidarng jemca platca i u cilju obezbeđenja ugovora izdao menicu broj AB0084364, dao menično ovlašćenje tužiocu da istu popuni, pa ista glasi na iznos od 8.416.856,00 dinara. Lizing je ugovoren na period otplate od 48 meseci, sa prestankom lizinga na dan 15.09.2012. godine, sa ratom od 5.206,60 CHF i lizing naknadom od 46.386,17 CHF. Primalac lizinga je brisan iz registra privrednih društava dana 15.11.2011. godine, a pre toga je, dana 08.09.2010. godine, raskinut ugovor o finansijskom lizingu, zbog nemogućnosti daljeg plaćanja lizing rata, pa je istog dana sačinjen zapisnik o primopredaji navedene mašine, koja je bila predmet lizinga i koja je vraćena tužiocu. Nalazom i mišljenjem veštaka ekonomsko finansijske struke utvrđeno je da je tuženi na račun tužioca do dana raskida ugovora uplatio ukupno 8.468.329,13 dinara odnosno 133.861,28 CHF zaključno sa 19.08.2010. godine. Pošto je navedena mašina vraćena, tužilac je angažovao stručna lica radi procene vrednosti mašine u svrhu dalje prodaje u aprilu 2011. godine, kada je utvrđeno da je ta mašina kopija – plagijat i da tržišna vrednost vraćene mašine iznosi 31.200 evra. Ovaj iznos odgovara vrednosti od 40.020,23 CHF po prodajnom kursu NBS da dan 08.09.2010. godine, kao danom raskida ugovora. Tužilac je mašinu prodao 26.04.2013. godine za cenu od 269.361,84 dinara, a zbog toga što je mašina bila kopija – kineski plagijat, tužilac je podneo tužbu protiv isporučioca predmeta lizinga, Privrednog društva Nortik korporacija doo, radi naknade štete.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada je prvostepeni sud odbio tužbeni zahtev, drugostepeni sud odbio žalbu tužioca i potvrdio prvostepenu presudu, a za svoje odluke su dali dovoljne i jasne razloge, koje u svemu prihvata i Vrhovni sud.

Članom 29. Zakona o finansijskom lizingu propisano je dejstvo raskida ugovora o lizingu zbog neplaćanja lizing naknade tako da davalac lizinga ima pravo na povraćaj predmeta lizinga i pravo na naknadu pretrpljene štete. Naknada ovako prouzrokovane štete, prema odredbi člana 31. istog Zakona, treba davaoca lizinga da dovede u položaj u kome bi se nalazio da je primalac lizinga ispunio svoju obavezu u Rev 8127/2024 3 skladu sa ugovorom, pri čemu se ugovorom može predvideti način na koji će se izračunati visina naknade štete koja ne može da premaši visinu koja bi bila utvrđena na osnovu obaveze u skladu sa ugovorom. Visina pretpljene štete davaoca lizinga je uslovljena konkretnim okolnostima.

U konkretnom slučaju, ugovorom o finansijskom lizingu utvrđena je vrednost mašine pakerice koja je bila predmet ugovora, a koju je tužilac, kao davlac lizinga nabavio od isporučioca, Privrednog društva Nordik korporacija doo. Ugovor o lizingu je raskinut 18.09.2010. godine zbog nemogućnosti daljeg plaćanja lizing rata i istog dana je mašina vraćena tužiocu, a u aprilu 2011. godine je utvrđeno da je ova mašina kopija – plagijat i da njena tržišna vrednost iznosi 31.200 evra. Pošto je tuženi, koji je potpisao navedeni ugovor u svojstvu solidarnog jemca-platca tužiocu isplatio više od stvarne vrednosti predmeta lizinga – mašine pakerice „Tevopharm 201 pack“, godina proizvodnje 2008, pravilno su sudovi odbili tužbeni zahtev.

Na pravilnost pobijane presude ne utiču navodi revizije kojima se ukazuje da je tuženi, kao primalac lizinga, sam izabrao mašinu od isporučioca i nije stavio primedbe. Tužilac je sa isporučiocem predmeta lizinga zaključio ugovor i eventualnu štetu u visini razlike vrednosti predmeta lizinga iz ugovora o finansijskom lizingu i stvarne vrednosti mašine, za koju se utvrdilo da je bila kopija, može da ostvari od isporučioca predmeta lizinga, u posebnoj parnici koju je tužilac i pokrenuo. Tuženi nije bio u poslovnom odnosu sa tužiocem, već je to bilo pravno lice – Privredno društvo „NOS Company doo“, koje je prestalo da postoji, a tuženi je ugovor o finansijskom lizingu potpisao kao solidarni jemac – platac.

Neosnovano se u reviziji osporava nalaz i mišljenje veštaka ekonomsko finansijske struke. Veštaci su odgovorili na sve primedbe tužioca, a nakon toga tužilac nije predložio izvođenje dokaza od strane drugog veštaka ekonomsko finansijske struke. Pored toga, ovakvim navodima se osporava utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje revizije.

Vrhovni sud je cenio i ostale navode izjavljene revizije kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi, a pored toga ovi navodi su isticani u žalbi koje je drugostepeni ocenio, a takvu ocenu prihvata i Vrhovni sud.

Tužilac nije uspeo u revizijskom postupku, pa u smislu člana 153. i 154. Zakona o parničnom postupku, nema pravo na naknadu troškova tog postupka.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. i člana 165. Zakona o parničnom postupku.

Pedsednik veća-sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković