.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 8131/2024
25.04.2024. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Marko Popović, advokat iz ..., protiv tuženog Akcionarskog društva za osiguranje „UNIQA ŽIVOTNO OSIGURANJE“ Beograd, sa sedištem u Beogradu, koga zastupa Nenad Stanković, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4283/22 od 09.11.2023. godine, u sednici veća održanoj 25.04.2024. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4283/22 od 09.11.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu P 1001/22 od 27.04.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev, pa je obavezan tuženi da tužilji, na ime naknade štete isplati iznos od 109.000 evra sa kamatom na ovaj iznos po kamatnoj stopi koji određuje Evropska centralna banka za valutu evro, počev od 21.12.2019. godine pa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 503.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4283/22 od 09.11.2023. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke tako što je obavezan tuženi da tužilji isplati iznos od 109.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, kao i da na dosuđeni iznos isplati tužilji kamatu po stopi propisanoj Zakonom o zateznoj kamati i to počev od dana 21.12.2019. godine pa do isplate, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđeno rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu, primenom člana 408. u vezi sa članom 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koji revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 8. ZPP, budući da se pravilo o oceni dokaza iz člana 8. ZPP u postupku pred drugostepenim sudom primenjuje samo situaciji kada se drugostepena presuda donosi posle održane rasprave pred tim sudom. Drugostepeni sud je postupao u skladu sa pozitivnim propisima jer je dinar sredstvo plaćanja u Republici Srbiji, pa dosuđivanje deviznog iznosa u dinarskoj protivvrednosti sa kamatom po stopi propisanoj Zakonom o zateznoj kamati sa stanjem na dan nastanka štete umesto tužbom traženog deviznog iznosa sa kamatom po kamatnoj stopi koju određuje Evropska centralna banka za valutu evre počev od dana nastanka štete, ne vodi prekoračenju tužbenog zahteva. Stoga u postupku pred drugostepenim sudom nije učinjena bitna povreda postupka iz člana 407. stav 1. tačka 5. ZPP.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je dana 19.12.2019. godine, u prostorijama tuženog, predala BB, zaposlenoj službenici kod tuženog iznos od 59.000 evra, na ime dela uplate premije osiguranja, a u cilju zaključenja ugovora o osiguranju života. Pre zaključenja ugovora, tužilja je od označene zaposlene dobila ponudu za zaključenje ugovora. Drugi deo premije osiguranja u iznosu od 50.000,00 evra, tužilja je predala istoj zaposlenoj dana 20.12.2019. godine. Tužilja je ugovarač osiguranja, a datum početka osiguranja je 01.03.2019. godine, s tim što osiguranje ističe nakon pet godina. Ponuda sadrži potpis tužilje kao ugovarača i osiguranika i BB, kao zastupnika tuženog. Po prijemu novca na ime premije osiguranja u ukupnom iznosu do 109.000 evra, zaposlena kod tuženog je tužilji izdala dve potvrde o uplati premije životnog osiguranja i na obe potvrde se nalazi pečat tuženog. Prilikom potpisivanja ponude, predaje novca i izdavanja potvrde o izdavanju novca pored tužilje, bila je prisutna i njena ćerka, VV. Tuženi nije izdao tužilji polisu osiguranja na plaćene iznose premije osiguranja.
Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo iz člana 155. i 170. Zakona o obligacionim odnosima, zaljučujući da je tuženi odgovoran i u obavezi da naknadi materijalnu štetu, koju je njegov zaposleni na radu prouzrokovao tužilji. Po prijemu premije osiguranja u iznosu od 109.000,00 evra, zaposlena službenica tuženog nije izdala tužilji polisu osiguranja usled čega ugovor o osiguranju života nije realizovan, pa tužilja trpi štetu u visini plaćenog iznosa premije. Takođe, pravilno je preinačenjem prvostepene presude odlučeno o valuti isplate glavnog duga i kamate. Članom 395. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da ako novčana obaveza glasi na plaćanje u nekoj stranoj valuti, njeno ispunjenje se može zahtevati u domaćem novcu prema kursu koji važi u trenutku ispunjenja obaveze. Valutna klauzula iz citirane odredbe zakona, predstavlja dozvoljen pravni posao ugovoranja u devizama u Republici Srbiji, s tim što se plaćanje vrši u dinarima po kursu valute vrednovanja u trenutku ispunjenja obaveze, što se primenjuje i na konkretan slučaj, kod vanugovorne odgovornosti za štetu. Shodno navedenom, tužilji je dosuđena naknada štete u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana nastanka štete 21.12.2019. godine pa do isplate, saglasno članu 4. Zakona o zateznoj kamati („Službeni glasnik RS“ br. 119/12) u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate.
Revizijom se u pretežnom delu ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što primenom člana 407. stav 2. ZPP, nije dozvoljen revizijski razlog, dok se sadržinom revizijskih navoda ne dovodi u sumnju pravilna primena materijalnog prava.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
