U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Goran Todorović, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Zlata Ivković, advokat iz ..., radi prava preče kupovine, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude 05.02.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2027/2024 od 16.07.2024. godine.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tuženih za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2027/2024 od 16.07.2024. godine, donetom na osnovu održane rasprave, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Prokuplju P 432/19 od 14.12.2020. godine i presuđeno tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se poništi Ugovor o kupoprodaji kp. br. .. na mestu zv. „... breg“, po kulturi šuma 5. klase, površine 0.15,66 ha, vrsta zemljišta šumsko zemljište koje se vodi u A listu LN. br. .. KO ..., sa udelom ½, koji je zaključen između tužene BB, u svojstvu prodavca i tuženog VV, u svojstvu kupca, overen od strane javnog beležnika Dejana Miladinovića broj OPU: 525/16 od 17.05.2016. godine zbog povrede prava preče kupovine; da se utvrdi da tužilac kao suvlasnik ½ dela ima pravo preče kupovine opisane nepokretnosti sa udelom ½ i da se tuženi obavežu da mu to priznaju; da se obaveže tužena BB da u svojstvu prodavca proda tužiocu ½ dela opisane nepokretnosti, pod uslovima utvrđenim ugovorom o kupoprodaji broj OPU: 525/16 od 17.05.2016. godine i da sa tužiocem sačini ugovor o kupoprodaji. Tužilac je obavezan da tuženima nadoknadi parnične troškove od 162.500,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi su podneli odgovor na reviziju.

Revizija je dozvoljena po odredbi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), pa je Vrhovni sud ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se osnovano ukazuje na propust drugostepenog suda da postupi po nalogu Vrhovnog suda i razjasni tačno vreme saznanja tužioca za uslove prodaje, ali ova relativno bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi članova 398. stav 2. i 419. ZPP nije od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužena BB, kao prodavac je sa tuženim VV, kao kupcem, zaključila i kod javnog beležnika overila 17.05.2016. godine kupoprodajni ugovor čiji predmet je više nepokretnosti, između kojih je i udeo prodavca od ½ dela na parceli broj .. šuma 5. klase od 15 a 66 m2. Tužilac je suvlasnik druge polovine ove nepokretnosti, a tužena BB mu pre zaključenog ugovora nije ponudila prodaju pod istim uslovima kao drugotuženom VV. Tužilac je u maju 2016. godine pozvao geometra da bi izmerio deo koji njemu pripada, a po njegovim navodima saznao je za spornu kupoprodaju 10.10.2016. godine. Tržišna vrednost cele nepokretnosti broj .. od 15 a 66 m2 je 298.437,50 dinara. Tužilac je podneo tužbu 08.11.2016. godine i u sudski depozit uplatio 38.556,00 dinara.

Sa polazištem na navedeno utvrđenje, drugostepeni sud odluku o neosnovanosti postavljenog tužbenog zahteva zasniva na odredbama člana 10. Zakona o prometu nepokretnosti („Službeni glasnik RS“ br. 42/98 i 111/09), navodeći da je taj zakon bio na snazi u vreme izvršene prodaje. Sud ocenjuje da tužilac nije pružio dokaze da je podneo tužbu u prekluzivnom subjektivnom roku od 30 dana, računajući od dana kada je saznao za prodaju nepokretnosti, pošto je izvodio geometra da bi merio parcelu u maju 2016. godine, a i sam se izjasnio da je od trećih lica saznao za kupovinu u toku 2016. godine, u vreme kada je njegov sin sekao šumu, što se dogodilo u proleće. Nije ispunjen ni drugi kumulativno predviđeni uslov za zaštitu, pošto tužilac nije položio u sudski depozit iznos tržišne vrednosti nepokretnosti. Na osnovu nalaza veštaka utvrđeno je da je tržišna vrednost šume i šumskog zemljišta ukupno 298.437,50 dinara, a polovina ovako utvrđene vrednosti premašuje uplaćeni iznos od 38.556,00 dinara.

Po oceni Vrhovnog suda, kada je tužilac pre podnošenja tužbe u sudski depozit položio iznos od 38.556,00 dinara, neosnovano u predmetnoj parnici traži ostvarenje zakonskog prava prekupa.

U vreme zaključenja spornog kupoprodajnog ugovora 17.05.2016. godine, na snazi je bio Zakon o prometu nepokretnosti objavljen u „Službenom glasniku RS“ br. 93/14, 121/14 i 6/2015.

Po tom zakonu, suvlasnik nepokretnosti koji namerava da proda svoj suvlasnički deo dužan je da ga prethodno ponudi na prodaju ostalim suvlasnicima (član 5. stav 1.). Ako je prodavac prodao nepokretnost, a nije je prethodno ponudio imaocu prava preče kupovine, ili je nepokretnost prodao pod uslovima povoljnijim od uslova iz ponude, imalac prava preče kupovine može tužbom da zahteva da se ugovor o prodaji nepokretnosti oglasi bez dejstva prema njemu i da se nepokretnost njemu proda i preda pod istim uslovima (član 10. stav 1.). Tužba iz stava 1. ovog člana može se podneti nadležnom sudu u roku od 30 dana od dana kada je imalac prava preče kupovine saznao za prodaju te nepokretnosti, a najkasnije u roku od dve godine od dana zaključenja ugovora o prodaji nepokretnosti (član 10. stav 2.). Tužilac je dužan da istovremeno sa podnošenjem tužbe iz stava 1. ovog člana položi kod nadležnog suda iznos u visini tržišne vrednosti nepokretnosti na dan podnošenja tužbe (član 10. stav 5.).

Prema navedenim materijalnopravnim odredbama, koje su merodavne za sporni odnos, zakonodavac je predvideo obavezu tužioca da u svrhu obezbeđenja ispunjenja uslova prodaje koju predlaže postavljenim tužbenim zahtevom položi u depozit suda tržišnu vrednost nepokretnosti u vreme podnošenja tužbe.

U konkretnom slučaju, po činjeničnom utvrđenju tužilac to nije učinio. Tržišna vrednost ½ dela nepokretnosti, u vezi kog dela traži ostvarenje prava prekupa iznosi 149.218,75 dinara, a tužilac je u depozit suda položio iznos od 38.556,00 dinara. Tužilac uz tužbu nije priložio nalaz veštaka, niti drugi dokaz da uplaćeni iznos odgovara tržišnoj vrednosti spornog dela nepokretnosti u vreme podnošenja tužbe, već je uplatu izvršio po sopstvenom nahođenju. Iz navedenog razloga, pošto nije ispunjen jedan od kumulativno propisanih uslova za ostvarenje tražene sudske zaštite, bez uticaja na zakonitost pobijane presude je propust drugostepenog suda da postupi po nalogu iz rešenja Vrhovnog suda Rev 15828/2022 od 04.10.2023. godine i utvrdi datum kada je tužilac primio ugovor od javnog beležnika i stekao mogućnost da se upozna sa uslovima prodaje.

Pošto navodi odgovora na reviziju nisu bili potrebni za donošenje odluke Vrhovnog suda, na osnovu odredbi članova 165. stav 2. i 154. ZPP, odbijen je zahtev tuženih za naknadu troškova revizijskog postupka.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković