Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011….10/2023, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužilje osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je vlasnik k.p. br. .., tuženi BB je vlasnik k.p. br. .., a njegova ćerka, tužena VV je vlasnik k.p. br. .., svi sa obimom udela od 1/1. Na kat. parc. tužilje nalazi se pešačka staza koja ima izlaz na ulicu ... koju koriste tuženi kako bi došli do svojih parcela i to tuženi BB od 1986. a njegova ćerka od rođenja. Ugovorom o kupoprodaji nepokretnosti i prenosu prava trajnog korišćenja zaključenog između GG, kao prodavca i ovde tuženog BB i DD (njegove sada pok. supruge), kao kupaca, overenim pred Opštinskim sudom u Knjaževcu Ov. br. 2246/86 od 31.12.1986. godine, prodavac je kupcima prodala pravo trajnog korišćenja k.p. .. i porodičnu stambenu zgradu površine 94 m2 na toj parceli. U ugovoru je navedeno da kupci imaju izlaz na ulicu ..., širine 1,5 m i dužine 20 m, a da ostali deo dvorišta ima izlaz na ulicu ... . Prema navodima tuženog BB, sporni pešački prolaz iz ulice ... koristi povremeno, uglavnom za utovar ogrevnog drveta i određenih kućnih stvari zbog većeg gabarita, a tužena VV povremeno, kada dođe iz inostranstva. Prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka geodetske struke, sporna pešačka staza se nalazi u južnom delu tužiljine parcele br. .., pravougaonog je oblika, dužine 16,85 m i širine 1,50 m, u datim merama i granicama. Površina sporne pešačke staze iznosi 25 m2. Prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka saobraćajne struke, sporni pešački prolaz prostire se u padu sve do dvorišta ispred kuća tuženih. Do dela kuće u vlasništvu tuženog BB na k.p. br. .. može se doći i iz ulice ... i to preko kapije širine 1m i prolaza sa severne strane do ulaza u deo kuće tuženog, kao i preko ulaza u podrum širine 1,67m, koji se nalazi ispod dela kuće u vlasništvu tuženog, dok do dvorišta ispred ulaza u deo kuće tuženih BB i VV sa zapadne strane postoji prolaz sa južne strane iz ulice ... širine 0,8 m, koji počinje od kapije i prostire se duž jedne strane dela kuće tužene VV do dvorišta ispred ulaza u deo kuće tužene VV i BB na k.p. br. .. . U ulici ... ispred samih ulaza u dvorišta tuženih, na kolovozu postoje obeleženi parking prostori.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je primenio materijalno pravo iz člana 49. stav 1, člana 50. stav 1. i člana 58. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i ocenio da je tužbeni zahtev za prestanak stvarne službenosti osnovan.

Drugostepeni sud je prvostepenu presudu preinačio i tužbeni zahtev odbio kao neosnovan. Prema datim razlozima, tužilja nije dokazala da su se od momenta ustanovljavanja stvarne službene prolaza spornom pešačkom stazom kroz njenu parcelu promenile okolnosti koje bi opravdavale prestanak službenosti, jer iz ugovora o kupoprodaji nepokretnosti i prenosa prava trajnog korišćenja od 31.12.1986. godine proizlazi da je ulica ... i ulaz na kat.parcele tuženih sa te ulice postojao i u momentu ustanovljavanja prava službenosti prolaza u korist tuženog BB i njegove supruge, a potom i tužene VV.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovano se revizijom tužilje ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev.

Čalnom 49. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, propisano je da je stvarna službenost pravo vlasnika jedne nepokretnosti (povlasno dobro) da za potrebe te nepokretnosti vrši određene radnje na nepokretnosti drugog vlasnika (poslužno dobro) ili da zahteva od vlasnika poslužnog dobra da se uzdržava od vršenja određenih radnji koje bi inače imao pravo vršiti na svojoj nepokretnosti. Čalnom 58. stav 2. istog zakona porpisano je da vlasnik poslužnog dobra može zahtevati da prestane pravo stvarne službenosti kada ona postane nepotrebna za korišćenje povlasnog dobra ili kad prestane drugi razlog zbog koga je ona zasnovana.

Ocenom izvedenih dokaza, zasnovanom na pisanim dokazima u spisima, iskazima parničnih stranaka, uviđajem na licu mesta i veštačenjem od strane sudskih veštaka geodetske i saobraćajne struke utvrđeno je da tuženi pored spornog prolaza preko parcele tužilje iz ulice ... do ulaza u svoja dvorišta imaju i ulaz neposredno iz ulice ..., prema kojoj imaju dve kapije za ulaz pešaka, ispred ulaza u dvorišta tuženih na kolovozu postoje obeleženi parking prostori, a tuženi BB u prizemlju svoje kuće ima i podrum u koji se ulazi jedino sa ulice ..., neposredno sa trotoara. Iz navedenog proizlazi da tuženima nije neophodan sporni prolaz za dolaženje do njihovih dvorišta iz ul. ... preko parcele tužilje i da tuženi prolaženjem spornim prostorom preko parcele tužilje nepotrebno opterećuju njenu parcelu, jer u svoja dvorišta mogu ući i iz ul. ... . Pored navedenog, po oceni Vrhovnog suda, ne može se prihvatiti kao pravilno stanovište drugostepenog suda da je stvarna službenost prolaska preko tužiljine parcele ustavnovljena u korist tuženih ugovorom o kupoprodaji nepokretnosti od 31.12.1986. godine i da je tužilja trebalo da dokaže postojanje promenjenih okolnosti koje bi opravdavale prestanak službenosti. Ovo zbog toga što prodavac iz tog ugovora GG nije bila vlasnik poslužnog dobra, pa tim ugovorom nije mogla u korist tuženih ugovoriti stvarnu službenost prolaza preko tužiljine kat. parcele radi dolaska do svojih parcela, tim pre što stvarna službenost nije upisana u Katastru nepokretnoti u LN .. KO Knjaževac. Sledom navedenog i po oceni Vrhovnog suda stekli su se neophodni zakonski uslovi za prestanak prava prolaza tuženih preko parcele tužilje, kako je to pravilno ocenio prvostepeni sud.

Iz navedenih razloga Vrhovni sud je primenom člana 416. stav 1. ZPP, stavom prvim izreke preinačio drugostepenu presudu tako što je odbio, kao neosnovanu žalbu tuženih i potvrdio prvostepenu presudu.

Tužilji prema uspehu revizijskom postupku, primenom odredbi čl. 153, 154. i 163. ZPP pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, u granicama postavljenog i opredeljenog zahteva u ukupnom iznosu od 59.000,00 dinara i to: za sastav revizije u 49.500,00 dinara, primenom Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i sudske takse na reviziju 3.800,00 dinara i na odluku o reviziji 5.800,00 dinara, prema Taksenoj tarifi Zakona o sudskim taksama. Iz navedenih razloga, primenom člana 165. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković