.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 816/2018
11.03.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo pravde, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Zrenjaninu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2900/2017 od 05.10.2017. godine, u sednici od 11.03.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2900/2017 od 05.10.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Bečeju P 600/16 od 12.04.2017. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilje. Stavom drugim izreke tužena je obavezana da joj na ime rehabilitacionog obeštećenja – naknade nematerijalne štete za duševne bolove zbog lišenja slobode isplati 900.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom trećim izreke tužena je obavezana da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 36.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2900/2017 od 05.10.2017. godine stavom prvim izreke delimično je usvojena žalba tužene i preinačena prvostepena presuda u usvajajućem delu tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje za naknadu nematerijalne štete preko iznosa od 150.000,00 dinara do iznosa od 900.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 12.04.2017. godine do isplate. Tužena je obavezana da tužilji na ime parničnih troškova isplati 30.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. U preostalom delu, prvostepena presuda je potvrđena i žalba tužene odbijena. Stavom drugim izreke tužilja je obavezana da tuženoj naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara.
Protiv drugostepene presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.
S obzirom da je revizija tužilje dozvoljena, u smislu noveliranog člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11.... 87/18), to nema zakonskih uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu 3Reh 21/15 od 29.09.2015. godine utvrđeno je, između ostalog, da se rehabilituje po sili zakona tužilja, rođena ... . godine, da je izvršena povreda prava na slobodu imenovane tako što je bila lišena slobode u periodu od 23.01.1945. godine do 23.10. te godine, bez sudske ili admininistrativne odluke, da su bez dejstva sve pravne posledice ovog lišenja slobode i da se isto smatra neopravdanim lišenjem slobode. Utvrđeno je da je dana ...1945. godine tužilja koja je bila stara nepuna 2 meseca, zajedno sa svojom porodicom isterana iz kuće u ..., da su prebačeni do ... i smešteni u kuću bez grejanja, da su bili bez adekvatne hrane i smeštaja. Juna 1945. godine porodica tužilje prebačena je u ..., a zatim su 23.10. iste godine prebačeni na rad na salaše. U celom tom periodu tužilja je bila lošeg zdravlja i mislili su da neće preživeti. Porodica se nastanila u ... 1951. godine, gde je tužilja pohađala školu i sve do četvrtog razreda su je zvali „logorašica“. Kada je odrasla i shvatila šta se desilo, tužilja se osećala poniženo i uvređeno, a i danas trpi osećaj poniženosti i duševne bolove zbog navedenih događaja.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanoj drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo, čl. 7. i 26. stav 3. Zakona o rehabilitaciji i član 200. Zakona o obligacionim odnosima, kada je tužbeni zahtev tužilje za rehabilitaciono obeštećenje u vidu naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove odbijen kao neosnovan preko iznosa od 150.000,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.
Pravilan je zaključak drugostepenog suda da tužilja spada u krug lica koja imaju pravo na naknadu nematerijalne štete u smislu člana 7. tačka 5. Zakona o rehabilitaciji. Dosuđena naknada u iznosu od 150.000,00 dinara po oceni Vrhovnog kasacionog suda odgovara značaju povređenog dobra i cilju kome ova naknada služi, u smislu člana 200. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, naročito uzimajući u obzir da tužilja kao beba od nekoliko meseci nije mogla imati svest o neopravdanom lišenju slobode u spornom periodu, o čemu je drugostepeni sud dao dovoljne razloge koje prihvata i ovaj sud.
S obzirom na navedeno, neosnovano se u reviziji navodi da drugostepeni sud nije vodio računa o značaju povređenog dobra i cilju kome naknada služi, te da nije pružena odgovarajuća moralna satisfakcija tužilji kao oštećenoj.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 415. stav 1. ZPP.
Predsednik veća-sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
