.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 8224/2024
19.06.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Radivoj Ajduković, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Vanja Milošević, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2825/22 od 13.09.2023. godine, u sednici održanoj 19.06.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2825/22 od 13.09.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2825/22 od 13.09.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 4357/15 od 05.02.2018. godine, odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova usled uvrede, klevete, ugrožavanja sigurnosti, povrede ličnih prava, slobode i ugleda, pretrpljenog straha, nanetih preko društvene mreže „Facebook“ na internetu, isplati 600.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.
Rešenjem Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 4357/15 od 29.07.2019. godine, tužilac je obavezan da tuženom isplati troškove parničnog postupka od 80.650,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2825/22 od 13.09.2023. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda i rešenje istog suda od 29.07.2019. godine, a žalba tužioca odbijena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za troškove drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva date u pobijanoj odluci u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba novog tumačenja prava. Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužioca koji se odnosi na naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova usled uvrede, klevete, ugrožavanja sigurnosti, povrede ličnih prava, slobode i ugleda, pretrpljenog straha i o tom pravu odlučeno je primenom pravila iz člana 154. i člana 200. Zakona o obligacionim odnosima. Pravilna primena materijalnog prava zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno pravo na naknadu nematerijalne štete određuje se individualno u svakom konkretnom slučaju prema činjenicama i okolnostima koje su od uticaja na primenu navedenog pravila, pa nema razloga koji ukazuju na potrebu ujednačavanja sudske prakse. Navodima revizije kojima se osporava zaključak nižestepenih sudova u pogledu odgovornosti tuženog za naknadu nematerijalne štete tužiocu, zapravo se osporava utvrđeno činjenično stanje što ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog shodno članu 407. stav 2. ZPP. Sledom navedenog, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade nematerijalne štete podneta je 12.10.2015. godine, a vrednost predmeta spora je 600.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
