Prema utvrđenom činjeničnom stanju, između Fonda za razvoj RS i tuženog AA kao osnivača radnje SZTR „BB“ ... i korisnika kredita 15.09.2008. godine zaključen je ugovor o dugoročnom kreditu po kom kreditu je tužilac odobrio korisniku kredita novčana sredstva u iznosu 1.200.000,00 dinara sa rokom otplate 4 godine i grejs periodom do 30.09.2009. godine, a osnovna sredstva na osnovu programa o rasporedu i korišćenju sredstava namenjenih za „start up“ kredite za početnike za 2008. godinu. Kredit je namenjen za realizaciju programa „oprema za proizvodnju predmeta od plastike SZTR „BB“ ...“. Nakon isteka grejs perioda 30.09.2009. godine kamata se prema članu 2. ugovora obračunava na godišnjem nivou u visini od 1%, a otplata kredita se vrši u tromesečnim anuitetima, pri čemu poslednji anuitet dospeva dana 30.09.2013. godine. Članom 3. zaključenog ugovora predviđeno je da ukoliko Fond za razvoj utvrdi da se odobreni kredit ne koristi za ugovorene namene, ili ako korisnik kredita ne izmire dva uzastopna dospela anuiteta prema planu otplate, otkazaće ugovor o investicionom kreditu pre isteka ugovorenog roka i naplatiti iskorišćena sredstava sa pripadajućom redovnom i zateznom kamatom sa ostalim troškovima, a članom 5. dato je pravo davaocu kredita, da jednostrano raskine navedeni ugovor i pre isteka ugovorenog roka učini dospelim i zahteva jednokratnu naplatu celokupnog kredita sa kamatom. Aneksom ugovora o dugoročnom kreditu od 21.10.2010. godine utvrđeno je da je zaključen između Fonda za razvoj RS, AA iz ..., kao osnivača radnje SZTR „BB“ ..., kao korisnika kredita i „VV“ d.o.o. ..., kao društva da je istim konstatovano da je rešenjem APR od 05.05.2009. godine registrovano osnivanje društva na osnovu odluke AA, kao osnivača društva sa 100 % udela o promeni pravne forme preduzetnika, te da je privredno društvo osnovano navedenim rešenjem, kao pravni sledbenik radnje preuzelo prava i obaveze SZTR „BB“ ... saglasno članu 52. stav 1. tačka 8. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“ br. 125/04). U članu 2. ovog aneksa navedeno je da će radi obezbeđenja urednog vraćanja kredita po ugovoru i ovom aneksu, pored založnog prava na pokretnim stvarima zasnovanog u skladu sa članom 2. tačka 2. ugovora služiće i 18 blanko menica društva uz ovlašćenje da Fond iste može po dospeću da saglasno ugovoru i ovom aneksu popuniti klauzulom „bez protesta“ i poslati na naplatu. Na osnovu opomene pred sudsko izvršenje koju je tužilac uputio tuženom AA utvrđeno je da dospele neizmirene obaveze po osnovu ugovora o kreditu na dan 30.06.2010. godine iznose 317.924,19 dinara, a iz obaveštenja o raskidu ugovora o kreditu i proglašenja dospelih rata u prinudnoj naplati potraživanja od 13.07.2018. godine tuženom poslao predmetno obaveštenje u kome navodi da tuženi kao korisnik kredita kasni sa otplatom i da je njegova obaveza na dan 30.06.2010. godine dospela sa opomenom da dospeli dug odmah po prijemu obaveštenja isplati. Budući da dug nije plaćen banka je isti proglasila dospelim i protiv tuženog je podnet predlog za izvršenje dana 28.08.2019. godine na osnovu menice br. ... ... sa rokom dospeća 27.08.2019. godine u iznosu od 3.009.382,33 dinara. Rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu Iv 665/19 od 06.09.2019. godine usvojen je predlog za izvršenje a tuženi je obavezan i na plaćanje troškova u iznosu od 48.282,00 dinara. Uvidom u odluke o promeni pravne forme od 08.04.2009. godine sud je utvrdio da je istom promenjena pravna forma SZTR „BB“ ... AA, preduzetnik u društvo sa ograničenom odgovornošću, dok je rešenjem APR od 05.05.2009. godine usvojen zahtev podnosioca registracione prijave AA i u Registar privrednih subjekata upisano je osnivanje privrednog subjekta Društvo za proizvodnju, trgovinu i usluge „VV“ d.o.o. ..., a rešenjem APR od 24.03.2010. godine u registar privrednih subjekata upisana je promena podataka o privrednom subjektu „VV“ d.o.o. ... i to promena osnivača tako što se briše AA iz ..., a upisuje GG iz ... sa udelom od 100%. Veštačenjem od strane veštaka ekonomsko-finansijske struke sud je utvrdio da se navedeni kredit ima smatrati dospelim 01.10.2013. godine da ukupna dospela obaveza korisnika kredita AA, tuženog prema tužiocu po ugovoru o dugoročnom kreditu od 15.09.2008. godine iznosi 2.179.109,06 dinara i to iznos od 1.711.003,75 dinara na ime glavnog duga, iznos od 35.464,14 dinara po osnovu redovne ugovorene kamate, iznos od 432.641,17 dinara po osnovu zatezne kamate na docnju, od dospelosti obaveza do dospelosti kredita, iznos od 813.413,62 dinara po osnovu zakonske zatezne kamate na docnju na glavni dug, za period od dospelosti kredita 01.10.2013. godine do dospelosti menice 27.08.2019. godine i iznos od 16.856,65 dinara na osnovu zakonske zatezne kamate na docnju na redovno ugovorenu kamatu od dospelosti kredita 01.10.2013. godine do dospelosti menice 27.08.2019. godine.

Kod napred utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je izveo zaključak da je neosnovan zahtev tužioca, jer je na osnovu Aneksa ugovora o dugoročnom kreditu od 31.10.2010. godine utvrđeno da je privredno društvo „VV“ d.o.o. ... pravni sledbenik radnje preuzelo sva prava i obaveze SZTR „BB“ ... te da je se sa preuzmanjem duga dužnik oslobodio obaveze, a preuzimalac duga stupio na mesto pređašnjeg dužnika u smislu člana 448. stav 1. ZOO.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i tužbeni zahtev tužioca usvojio u celosti zaključujući da je došlo do promene pravne forme, a da usled promene pravne forme nisu se ugasile i obaveze preduzetnika nastale do tog trenutka.

Prema stanovištu Vrhovnog suda shvatanje drugostepenog suda je zasnovano na pravilnoj primeni i tumačenju relevantnog materijalnog prava.

Odredbom člana 48. stav 1. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“ broj 125/2004) propisano je da preduzetnik, u smislu ovog zakona, jeste fizičko lice koje je registrovano i koje radi sticanja dobiti u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti, uključujući umetničke i stare zanate i poslove domaće radinosti. Odredbom člana 49. Propisano je da preduzetnik odgovara za sve obaveze iz obavljanja delatnosti celokupnom imovinom. Odredbom člana 52. stav 1. tačka 9. propisano je da se preduzetnik briše iz registra u slučaju promene pravne forme u pravnu formu privrednog društva u sladu sa ovim zakonom.

Obavljanje privredne delatnosti prema odredbama Zakona o privrednim društvima moguće je u formi privrednog društva ili po posebnim pravilima kojima je regulisan institut preduzetnika. Dakle, aktom registracije fizičko lice stiče svojstvo preduzetnika, sa svim pravnim posledicama koje iz toga proizlaze. Jedna od najznačajnijih karakteristika kod preduzetnika je zakonom propisana odgovornost celokupnom (ličnom) imovinom za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti, koja ne prestaje brisanjem.

Ukoliko preduzetnik tokom poslovanja ustanovi da je za njega povoljnije da delatnost obavlja u formi privrednog društva može doneti odluku o nastavku obavljanja delatnosti u formi privrednog društva pri čemu se shodno primenjuju odredbe zakona o osnivanju date forme društva. Na osnovu te odluke vrši se istovremeno brisanje preduzetnika iz Registra privrednih subjekata i registracija osnivanja privrednog društva koja preuzima sva prava obaveze preduzetnika nastale iz poslovanja do trenutka osnivanja tog privrednog društva. Nakon gubitka svojstva preduzetnika to fizičko lice ostaje odgovorno celokupnom svojom imovinom za obaveze nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti do trenutka brisanja preduzetnika iz registra. Dakle, time ne prestaje odgovornost osnivača ličnom imovinom za sve obaveze nastale u vezi obavljanja delatnosti do trenutka brisanja preduznika iz registra.

Stoga su neosnovani navodi revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Tačno je da nakon promene pravne forme preduzetnika, odgovornost za obaveze koje je preduzetnik imao pre promene prelaze na novo privredno društvo, koje preuzima ove obaveze, ali preduzetnik lično solidarno odgovara za obaveze preuzete pre promene forme i nakon brisanja, a sve u cilju zaštite poverilaca. Brisanje preduzetnika iz registra ne oslobađa ga ranije preuzetih obaveza. Njegova obaveza je neograničena i lična i ta odgovornost se u određenoj meri zadržava i nakon promene pravne forme.

Bez uticaja na odgovornost tuženog je okolnost da je zaključen Aneks ugovora o dugoročnom kreditu 21.10.2010. godine između tužioca, tuženog i „VV“ doo ... kojim je konstatovana promena pravne forme i da je „VV“ d.o.o. preuzelo prava i obaveze „SZTR „BB“ ..., jer se na ovu pravnu situaciju ne primenjuje odredba člana 446. Zakona o obligacionim odnosima.

Neosnovani su navodi revidenta o zastarelosti potraživanja tužioca, jer je obaveza tuženog po ugovoru dospela 1.10.2013. godine, a tužilac je podneo tužbu 29.08.2019. godine, a prema članu 371. ZOO zastarelost potraživanja iz ugovornog odnosa nastupa protekom roka od 10 godina.

Tužiocu pripada shodno članu 400. stav 3. ZOO, nasuprot navodima revidenta, odstupanje od pravila propisanog odredbom člana 279. ZOO. Tužilac ima pravo da vrši obračun kamate na na kamatu, odnosno ima pravo da dospelu ugovorenu kamatu pripiše glavnici do utuženja i zahtevata isplatu zakonske zatezne kamate na iznos uglavničene kamate.

Na osnovu izloženog primenom člana 414. stav 2. i 1. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u izreci presude u stavu prvom.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković