.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 8262/2025
05.11.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca-protivtuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Svetlana Radović, advokat iz ..., protiv tuženog-protivtužioca BB iz ..., čiji je punomoćnik Milan Predojević, advokat iz ..., radi iseljenja i isplate po tužbi i utvrđenja i isplate po protivtužbi, odlučujući o reviziji tuženog-protivtužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1815/24 od 27.11.2024. godine, u sednici održanoj 05.11.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog-protivtužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1815/24 od 27.11.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog-protivtužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1815/24 od 27.11.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Subotici, Sudska jedinica u Bačkoj Topoli P 539/22 od 20.02.2024. godine, usvojen je tužbeni zahtev, pa je obavezan tuženi- protivtužilac da se sa svim licima i stvarima iseli iz nepokretnosti u ..., bliže opisanoj u izreci, koja je isključivo vlasništvo tužioca-protivtuženog, da tužiocu-protivtuženom isplati 3.700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, odbijeni kao neosnovani primarni i eventualni protivtužbeni zahtevi da se utvrdi da je tuženi-protivtužilac vlasnik odnosno suvlasnik na navedenoj nepokretnosti, da tužilac-protivtuženi tuženom- protivtužiocu, na ime održavanja, ulaganja u nepokretnost i na ime očuvanja i uvećanja vrednosti nepokretnosti, isplati 12.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate i obavezan tuženi da tužiocu ime naknade troškova parničnog postupka isplati 256.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda Novom Sadu Gž 1815/24 od 27.11.2024. godine, žalba tuženog je delimično usvojena, pa je prvostepena presuda preinačena tako što je odbijen tužbeni zahtev da tuženi-protivtužilac tužiocu isplati 3.700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, dok je u preostalom delu žalba tuženog-protivtužioca odbijena i prvostepena presuda potrvrđena i odbijen zahtev tuženog-protivtužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi-protivtužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Po oceni Vrhovnog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11….10/23, u daljem tekstu: ZPP).
Pravnosnažnom presudom, primenom odredbi materijalnog prava iz odredbi Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, obavezan je tuženi-protivtužilac da se iseli iz nepokretnosti tužioca-protivtuženog, a odbijen protivtužbeni primarni i eventualni protivtužbeni zahtev da se utvrdi da je tuženi-protivtužilac vlasnik odnosno suvlasnik predmetne nepokretnosti, jer je ocenom izvedenih dokaza utvrđeno da tuženi-protivtužilac ne ispunjava uslov zakonitosti i savesnosti za sticanje prava svojine/susvojine putem održaja. Istovremeno je primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 231. ZPP ocenjen neosnovanim protivtuženi zahtev da tužilac- protivtuženi tuženom-protivtužiocu isplati iznos koji tuženi-protivtužilac tvrdi da je uložio u održavanje, ulaganje u nepokretnost, u očuvanje i uvećanje vrednosti nepokretnosti, jer za takvu tvrdnju tokom postupka nije predložio dokaze, tim pre što je eventualna ulaganja vršio bez dozvole i saglasnosti tužioca- protivtuženog.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da su nižestepene presude u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Revizijom se osporava ocena dokaza i pravilno utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja razlog za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom, kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.
Iz navedenih razloga, primenom člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 01.06.2022. godine. Vrednost predmeta spora je 500.000,00 dinara.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan ponošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP, pa je primenom člana 413. ZPP Vrhovni sud odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Branka Dražić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
