.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 8281/2022
25.08.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Stanković, Branislava Bosiljkovića i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužioca Mesne zajednice Obrovac iz Obrovca, čiji je punomoćnik Miroslav Pupac, advokat iz ..., protiv tuženih AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Miloš Štrbac, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženih, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 3881/19 od 17.11.2021. godine, u sednici veća održanoj 25.08.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženih, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 3881/19 od 17.11.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženih, izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 3881/19 od 17.11.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Bačkoj Palanci P 424/16 od 31.05.2017. godine, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tuženi AA obaveže da mu na ime neisplaćenih komunalnih usluga isplati iznos od 15.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 23.05.2015. godine do isplate, a tuženi BB po istom osnovu iznos od 35.657,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 09.05.2014. godine, te da se obaveže tuženi da tužiocima nakadi troškove parničnog postupka. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženima naknadi troškova parničnog postupka u iznosu od 49.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 31.05.2017. godine do isplate.
Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 3881/19 od 17.11.2021. godine, po žalbi tužioca, preinačena je presuda Osnovnog suda u Bačkoj Palanci P 424/16 od 31.05.2017. godine, tako što je obavezan tuženi AA da isplati tužiocu iznos od 15.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe do isplate na ime neplaćenih komunalnih usluga, a tuženi BB po istom osnovu iznos od 35.657,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe do isplate, da se obavežu tuženi da tužiocu naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 42.354,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok je u preostalom delu žalba tužioca odbijena i prvostepena presuda potvrđena, a tuženi je obavezan da tužiocu naknade troškove žalbenog postupka u iznosu od 19.854,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, ukazujući na razloge za primenu člana 404. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postpku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Naime, predmet tužbenog zahteva o kome je odlučeno pravnosnažnom presudom je isplata duga po osnovu pruženih komunalnih usluga (utrošak vode i odnošenja komunalnog otpada). Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev, nalazeći da je tužilac aktivno legitimisan u ovom sporu, jer je faktički pružao tuženima komunalne usluge. Takođe, tuženi su sa tužiocima zaključili sporazum, odnosno ugovor o načinu izmirenja dugovanja i priznali dug, čime je promenjen osnov njihove obaveze, pa se u toj situaciji ne primenjuje jednogodišnji rok zastarelosti iz člana 378. stav 1. ZOO, već opšti rok zastarelosti iz člana 371. u vezi sa članom 39. ZOO. Obrazloženje pobijane presude o osnovu obaveze tuženih i istaknutom prigovoru zastarelosti, ne odstupa od sudske prakse i pravnih shvatanja o zastarelosti potraživanja, imajući u vidu konkretno utvrđeno činjenično stanje, tako da ne postoji potreba za novim ni ujednačenim tumačenjem prava. Saglasno navedenom, uzimajući u obzir vrstu spora, sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva koji proističu iz ujednačenog tumačenja i primene prava, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnoj situtaciji ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravno pravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i novog tumačenja prava, što su inače razlogi propisani članom 404. stav 1. ZPP, čije bi postojanje reviziju učinilo izuzetno dozvoljenom.
Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu odredaba člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 468. stav. 1. i 479. stav 6. ZPP i ocenio da u smislu tih zakonskih odredaba, revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Naime, Zakonom o parničnom postupku, članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na da n podnošenja tužbe i da u takvom sporu protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena (član 479. stav 6. ).
Tužba je podneta 01.08.2016. godine radi isplate iznosa od 15.000,00 dinara, koji ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, tako da se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti.
S obzirom da je pobijanom presudom donetom u drugom stepenu odlučeno u sproru male vrednosti i u takvom sporu nije dozvoljena revizija, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Marina Milanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
