Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 454/21 od 09.07.2021. godine, donetom nakon održane rasprave pred tim sudom, i ispravljenom rešenjem istog suda Gž 454/21 od 02.09.2021. godine, ukinuta je prvostepena presuda i presuđeno tako što su tuženi obavezani da solidarno isplate naknadu nematerijalne štete, i to tužilji AA naknadu zbog pretrpljenih fizičkih bolova i straha u iznosu od po 60.000,00 dinara, a tužiocu BB naknadu zbog pretrpljenog straha u iznosu od 50.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 30.01.2018. godine do isplate; odbijen tužbeni zahtev tužioca VV, kao pravnog sledbenika sada pok. DD, da mu tuženi na ime materijalne štete solidarno isplate iznos od 181.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 12.01.2007. godine do isplate; obavezani su tuženi da tužiocima AA i BB solidarno naknade troškova postupka u iznosu od 384.900,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, delu o naknadi nematerijalne štete i troškovima postupka, tuženi GG je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...10/23), i našao revizija tuženog GG nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, saobraćajnoi udes se dogodio 06.12.2006. godine, tako što je vozilo kojim je upravljao tuženi GG prešlo u levu saobraćajnu traku, gde je došlo do kontakta sa putničkim vozilom kojim je upravljala tužilja AA, u kojem se na zadnjem sedištu nalazio njen sin, tužilac BB. Putničko vozilo kojim je upravljao tuženi GG nije bilo registrovano kod inostranog osiguravača, niti kod osiguravajućeg društva u Republici Srbiji. Na ovom vozilu su bile postavljene registarske tablice koje su pripadale drugom putničkom vozilu, zbog čega je tuženi GG presudom Osnovnog suda u Kruševcu K 688/10 od 29.11.2011. godine oglašen krivim za krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 356. stav 1. tačka 5. Krivičnog zakonika. Vlasnik putničkog vozila kojim je upravljala tužilja bio je njen suprug sada pok. DD, koji je preminuo u toku žalbenog postupka, a na njegovoj zaostavštini kao testamentalni naslednik oglašen je njegov sin VV, čiji je zahtev za naknadu materijalne štete u ovoj parnici odbijen, jer nije dokazana visina prouzrokovane štete na vozilu.

Okolnosti nastanka saobraćajnog udesa i propusta vozača su utvrđene i cenjene kod zaključka o odgovornosti za štetu. Prema prihvaćenom nalazu i mišljenju veštaka saobraćajne struke od 14.05.2021. godine, do saobraćajne nezgode došlo je prilikom skretanja motornog vozila kojim je upravljao tuženi GG ulevo ispred i u blizini motornog vozila kojim je upravljala tužilja. Opasna situacija je nastala usled propusta vozača GG, kao posledica presecanja putanje kretanja vozila kojim je upravljala tužilja. Skretanje ulevo vozač ne sme da započne pre nego što se uveri da može bezbedno izvršiti ovu radnju. Propuštanjem vozila tužilje koje mu je dolazilo u susret, tuženi je imao mogućnost da izbegne stvaranje opasne situacije, ali nailazeće vozilo nije propustio. Taj propust je uzročno vezan za stvaranje opasne situacije i nastanak saobraćajne nezgode, dok na strani tužilje nema propusta uzročno vezanog za nastanak ove nezgode, kao ni propusta vezanog za mogućnost izbegavanja ove saobraćajne nezgode.

U postupku je utvrđeno, na osnovu nalaza i mišljenja veštaka sudske medicine od 16.09.2013. godine, da je tužilja AA zadobila povrede koje su kvalifikovane kao jedinstvena laka telesna povreda, usled kojih je ona trpela bolove jakog intenziteta u trajanju od jednog dana, srednjeg intenziteta u trajanju od dve nedelje i lakog intenziteta u ukupnom trajanju od mesec dana. Primarni strah jakog intenziteta za sopstveni život, kao i strah jakog intenziteta za moguće povrede deteta trajao je nekoliko minuta, a sekundarni strah jakog intenziteta trajao je do medicinskog zbrinjavanja u Zdravstvenom centru u Kruševcu, tokom RTG i ostalih pregleda, a strah srednjeg intenziteta trpela je u trajanju od dvadesetak dana i lakog intenziteta do kraja lečenja. Na osnovu veštačenja od strane veštaka psihijatra od 24.01.2014. godine, je utvrđeno da je tužilac BB osoba sa posebnim potrebama, nesposoban da samostalno vodi brigu o sebi, uključujući obavljanje svakodnevnih životnih aktivnosti, za šta mu je potrebna pomoć drugog lica, da je u okolnostima nastanka saobraćajnog udesa trpeo primarni izuzetno jak strah vitalne ugroženosti, kao i strah od povreda i ugroženosti majke, da je primarni strah trajao najduže 1 minut, strah jakog intenziteta trajao je oko 7 časova do povratka majke iz bolnice, strah srednjeg intenziteta do 7 dana i strah slabog intenziteta do 2 nedelje. Nakon ovog događaja kod njega je ostala prisutna manifestacija „poznog straha“ u vidu bojazni, plašenja situacionog tipa kada neko od najbližih srodnika treba da upravlja motornim vozilom, ili kada prolazi pored mesta gde se dogodila nesreća. Tužilac od tada ima problema sa snom.

Ovako utvrđeno činjenično stanje, rezultat je ocene dokaza izvedenih od strane drugostepenog suda, koji je postupio u skladu sa odredbom člana 383. stav 3. i 4. ZPP i po svojim ovlašćenjima ukinuo prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima, primenom člana 387. stav 1. tačka 6. istog zakona. Po pitanju odgovornosti za štetu i pasivne legitimacije tuženog UOS – Garantni fond, drugostepeni sud je zaključio da tuženi jesu pasivno legitimisani, jer je šteta prouzrokovana upotrebom neregistrovanog motornog vozila sa falsifikovanom tablicom, koje nije bilo osigurano od autoodgovornosti ni kod domaće, ni kod međunarodne organizacije za osiguranje, isključivim propustom vozača tog vozila - tuženog GG, zbog čega postoji solidarna odgovornost tuženih, u skladu sa članom 91-96. i 99. Zakona o osiguranju imovine i lica. Kako nema doprinosa tužilje nastanku saobraćajne nezgode, to joj je dosuđena naknada nematerijalne štete bez umanjenja, i to za pretrpljene fizičke bolove i strah u iznosu od po 60.000,00 dinara, imajući u vidu njihovu jačinu i trajanje. Tužiocu BB dosuđena je naknada nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha, imajući u vidu njegov intenzitet i trajanje, u iznosu od 50.000,00 dinara. O naknadama je odlučeno primenom člana 200. Zakona o obligacionim odnosima.

Zakonom o obligacionim odnosima (''Službeni list SFRJ'', br. 29/78...''Službeni glasnik RS'' 18/20) propisano je da ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice (član 154). Šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist) kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (član 155). Za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica, kao i za strah sud će, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete, kao i u njenom odsustvu (član 200. stav 1). Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o visini njene naknade, sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom ( stav 2. istog člana). U skladu sa navedenim je odlučeno o obavezi tuženog, ovde revidenta, koji neosnovano osporava zakonitost i pravilnost pobijane presude.

Revizijom tuženog GG analizira se sadržina izvedenih dokaza i ocena drugostepenog suda, što je po nalaženju Vrhovnog suda bez uticaja, jer je drugostepeni sud izveo dokaze i dao jasne razloge o činjenicima koje smatra dokazanim, tako da u pitanje nije dovedena pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja do kojeg je drugostepeni sud došao u postupanju po ovlašćenju propisanom u članu 8. ZPP. Zbog navedenog, neosnovani su navodi revizije da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, jer je pravilnom ocenom izvedenih dokaza i pravilnom primenom pravila o teretu dokazivanja, izveo pravilan zaključak o postojanju činjenica bitnih za odluku u ovoj parnici.

Takođe, neosnovani su navodi revizije da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 271. stav 4. ZPP, jer nije izvršio usaglašavanje nalaza i mišljenja veštaka saobraćajne struke Nenada Milutinovića i Miroslava Miloradovića. Ovo zbog toga što veštak Miroslav Miloradović, dajući svoj nalaz i mišljenje, nije odgovorio na zadatak suda, tako da nije ni bilo potrebe za usaglašavanjem ovog nalaza sa nalazom veštaka Nenada Milutinovića, koji dokaz je izveden pred drugostepenim sudom i vrednovan kao relevantan. Neosnovani su navodi revizije da je navedena bitna povreda postupka učinjena i time što je drugostepeni sud odluku zasnovao na nalazu i mišljenju veštaka sudsko-medicinske struke dr Darka Petkovića, a da pre toga nije izvršeno usaglašavanje tog nalaza sa nalazom i mišljenjem veštaka sudske medicine Ružice Stevanović. Drugostepeni sud je utvrđenje o činjenicama bitnim za odluku o naknadi koja pripada tužilji AA zasnovao na nalazu i mišljenju veštaka Ružice Stevanović. Neosnovani su i navodi revizije tuženog GG da mu nalaz i mišljenje veštaka psihijatra Branislava Stojanovića nije dostavljen u toku postupka, kod činjenice da je navedeni nalaz i mišljenje uručen njegovom punomoćniku na ročištu pred prvostepenim sudom 24.01.2014. godine.

Kod utvrđenog da je do saobraćajne nezgode došlo usled propusta na strani tuženog GG, koji je radnju skretanja ulevo izvršio bez prethodnog uveravanja da istu može bezbedno izvršiti, a za to je postojala mogućnost, da na strani tužilje AA nije bilo propusta uzročno vezanog za nastanak nezgode, niti propusta vezanih za mogućnost izbegavanja saobraćajne nezgode, to su neosnovani navodi revizije da je drugostepeni sud propustio da utvrdi da li je na strani tuženog postojala krivica za nastupanje saobraćajne nezgode i da je odlučio pogrešnom primenom člana 154. Zakona o obligacionim odnosima, kada je tuženog obavezao na naknadu nematerijalne štete tužiocima.

Po oceni Vrhovnog suda, o pravu i visini naknada nematerijalne štete dosuđene tužilji AA i tužiocu BB, drugostepeni sud je pravilno odlučio, vrednovanjem svih bitnih okolnosti konkretnog slučaja. Taj sud je pravilno cenio činjenice od uticaja na odluku o visini pravične naknade, naročito intenzitet i trajanje fizičkih bolova i straha kod tužilje AA, odnosno intenzitet i trajanje straha kod tužioca BB, vodeći računa o cilju kome služi naknada i da se dosuđivanjem naknade nematerijalne štete ne može pogodovati težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom, sve u skladu sa odredbom člana 200. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima. Suprotno revizijskim navodima, ovaj sud nalazi da dosuđeni iznosi predstavljaju adekvatnu satisfakciju tužiocima, kao oštećenim licima. Neosnovani su navodi revizije da tužilji ne pripada naknada nematerijalne štete zbog pretrpljenih fizičkih bolova, jer je zadobila lake telesne povrede. Pravo na naknadu za ovaj vid štete ne zavisi od kvalifikacije telesnih povreda u smislu lakih ili teških. Pravo na naknadu za pretrpljene fizičke bolove pripada licu koje usled zadobijenih povreda trpi fizičke bolove takvog intenziteta i trajanja da opravdavaju dosuđenje pravične novčane naknade. Takođe, neosnovani su revizijski navodi da je tužiocu BB dosuđena naknada nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha zbog povređivanja majke. Ovo zbog toga što je nalazom i mišljenjem veštaka psihijatra jasno utvrđeno da je u okolnostima udesa tužilac pretrpeo primarni izuzetno jak strah za sopstveni život i zdravlje, a pored toga je došlo i do pojave ''poznog straha'', odnosno bojazni kada neko od srodnika upravlja motornim vozilom i kada prolazi pored mesta nezgode, kao i poremećaj sna. Dosuđenim iznosima naknada ostvaruje se svrha satisfakcije.

Pri donošenju odluke, ovaj sud je cenio ostale revizijske navode, ali je zaključio da isti nisu od uticaja na drugačiju odluku, jer je drugostepena presuda doneta pravilnom primenom materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima postupka, jer je doneta u skladu sa odredbama člana 153. stav 1., 154. i 163. stav 1-4 ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Prilikom donošenja odluke ovaj sud je imao u vidu da su u uvodu rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 454/121 od 02.09.2021. godine, kojim je ispravljena presuda istog suda Gž 454/21 od 09.07.2021. godine, kao tužioci označeni samo AA i BB, a ne i tužilac VV, kao pravni sledbenik sada pok. DD, čiji je zahtev za naknadu štete odbijen. S obzirom da se radi o očiglednoj grešci u pisanju, koju drugostepeni sud može ispraviti u skladu sa odredbama člana 362. Zakona o parničnom postupku, to navedena omaška nije uticala na pravilnost i zakonitost odluke drugostepenog suda.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić