Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijskim navodima kojima se ukazuje da pobijana presuda sadrži nejasne, neprecizne razloge koji su u suprotnosti sa sadržinom izvedenih dokaza, kao i da dokazi nisu pravilno cenjeni, ukazuje se na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. i 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, koje nisu propisane kao revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom pred drugostepenim sudom, pred kojim je otvorena rasprava u smislu člana 383. stav 3. ZPP, Privredno društvo „Vumi“ d.o.o. kao prodavac, čiji je zakonski zastupnik tužilac AA i tužena, kao kupac, dana 19.01.2015. godine zaključili su i sudski overili ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, jednosobnog stana br. 4, površine 31,23m2 u ... u ulici ... broj .. . Ugovorena je kupoprodajna cena u visini od 23.420,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan plaćanja i tužena je na dan zaključenja ugovora isplatila prodavcu iznos od 15.000 evra, a za ostatak cene u visini od 8.420 evra ugovorena je isplata do 01.03.2015. godine na tekući račun prodavca. Prodavac „Vumi“ d.o.o. je bio investitor zgrade u kojoj se nalazio kupljeni stan, a izvođači radova su bili „Kolos visokogradnja“ d.o.o. čiji je vlasnik i direktor VV i firma „Termomont“. Prodavac je dobijeni iznos kupoprodajne cene od 15.000 evra koju je tužena uplatila preneo na račun „Termomont“ na ime duga prema toj firmi. Tužena je ostatak kupoprodajne cene u iznosu od 8.420 evra isplatila u gotovini VV, zakonskom zastupniku i direktoru „Kolos visokogradnja“ d.o.o. dana 26.02.2015. godine o čemu je sačinjena priznanica, a po prethodnom dogovoru sa tužiocem kao investitorom i izvođačem radova, radi nesmatanog nastavka daljih radova na predmetnom objektu. Tužilac je kao fizičko lice na račun firme „Vumi“ d.o.o. isplatio ostatak kupoprodajne cene u iznosu od 8.420 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je ukinuo prvostepenu presudu i odlučio tako što je odbio tužbeni zahtev tužioca primenom člana 295. stav 1., 305. stav 2., 446. i 53. Zakona o obligacionim odnosima uz zaključak da je tužilac kao poverilac dao nalog tuženoj kao dužniku da izvrši uplatu VV na koji način je njena obaveza ispunjena, a on je od istog novca preuzeo i njime se koristio. Na navedeni način tužena je ispunila svoju ugovornu obavezu isplate kupoprodajne cene u celosti prema prodavcu.

Po nalaženju Vrhovnog suda pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo zaključivši da je tužbeni zahtev neosnovan.

Odredbom člana 295. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da obaveza prestaje kad se ispuni, kao i u drugim zakonom određenim slučajevima. Odredbom člana 305. stav 1. ovog zakona propisano je da ispunjenje mora biti izvršeno poveriocu ili licu određenom zakonom, sudskom odlukom, ugovorom između poverioca i dužnika, ili od strane samog poverioca, a stavom 2. da je ispunjenje punovažno kada je izvršeno trećem licu, ako ga je poverilac naknadno odobrio ili ako se njime koristio.

Kako je tužena isplatu preostalog dela kupoprodajne cene u iznosu od 8.420 evra isplatila u gotovini VV, a po prethodnom dogovoru sa tužiocem kao investitorom i izvođačem radova, radi nesmetanog nastavka daljih radova na predmetnom objektu, koji iznos je tužilac preuzeo i njime se koristio, to je pravilno drugostepeni sud zaključio da je tužena izvršila svoju ugovornu obavezu isplate preostalog dela kupoprodajne cene pa je stoga tužiočevo potraživanje bez osnova.

Revident osporava utvrđeno činjenično stanje i kroz osporavanje ocene izvedenih dokaza iznosi svoje viđenje pravnog problema i faktički osporava činjenično stanje, što ne predstavlja revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Zahtev tužene za naknadu troškova na ime sastava odgovora na reviziju je odbijen kao neosnovan, jer navedeni troškovi nisu bili potrebni radi odlučivanja o revizijskom postupku.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković