.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 8423/2023
21.09.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., ..., čiji je punomoćnik Butolen Franc Branko advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1320/22 od 03.10.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 21.09.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
DELIMIČNO SE USVAJA revizija tužene i PREINAČUJE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 1320/22 od 03.10.2022. godine u delu trećeg stava izreke, tako što SE ODBIJA zahtev tužioca za naknadu troškova postupka u iznosu od 70.960,32 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
U preostalom delu revizija tužene, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1320/22 od 03.10.2022. godine, ODBIJA SE kao neosnovana.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1320/22 od 03.10.2022. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 29424/21 od 14.12.2021. godine. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da isplati tužiocu novčane iznose navedene u tom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da na ime troškova parničnog postupka isplati tužiocu iznos od 173.680,32 dinara u roku od 15 dana od dana prijema pisanog otpravka presude, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji na osnovu člana 403. stav 2. tačka 3. i člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija tužene delimično osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se posebno ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka koje su članom 407. stav 1. tačke 2. i 3. ZPP predviđene kao razlozi za ovaj pravni lek.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo i socijalnu politiku AP Kosovo i Metohija od 03.04.1968. godine priznato je pravo tužiocu na ličnu invalidninu. Ovo primanje tužiocu je isplaćivano do aprila 1999. godine, kada je njegova isplata obustavljena. Tužilac je od 01.01.2008. godine na teritoriji AP Kosovo i Metohija ostvario pravo na penziju, koja mu se od tada isplaćuje. Neisplaćena invalidnina za period od 01.03.2016. godine do 31.08.2019. godine iznosi 654.016,36 dinara.
Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava odlučio o zahtevu tužioca za naknadu štete u visini neisplaćene invalidnine za period od 01.03.2016. godine do 31.08.2019. godine.
Pravo na invalidninu tužiocu je priznato rešenjem od 03.04.1968. godine, donetim u postupku po reviziji rešenja Odeljenja za društvene službe SO Prizren od 01.02.1968. godine, izvršenoj po službenoj dužnosti u skladu sa članom 92. stav 2. tada važećeg Zakona o vojnim invalidima. To rešenje je konačno, a nema dokaza da je u upravnom sporu poništeno. Tako priznato pravo je stečeno pravo i njegov korisnik ima pravo na novčano primanje po tom osnovu sve dok se doneto rešenje ne stavi van snage ili ne izmeni. U ovom slučaju to nije učinjeno, a od aprila 1999. godine obustavljena je isplata invalidnine. Obustavom bez zakonskog osnova tužiocu je naneta šteta za koju odgovara tužena po članu 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima jer se, saglasno članu 98. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca („Službeni list SRJ“, broj 24/98... 25/00 i „Službeni glasnik RS“, broj 101/05) važećeg u spornom periodu, isplata invalidnine vrši iz budžetskih sredstava. Prema članu 186. Zakona o obligacionim odnosima, obaveza naknade štete smatra se dospelom od trenutka nastanka štete, zbog čega tužilac ima pravo na zateznu kamatu od dana dospelosti svakog neisplaćenog mesečnog iznosa invalidnine.
Iz tih razloga nisu osnovani navodi revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava.
Tužena je pasivno legitimisana u ovom sporu jer se invalidnina, priznata rešenjem donetim u upravnom postupku, isplaćuje iz budžetskih sredstava a ne iz sredstava organa lokalne samouprave, odnosno teritorijalne autonomije koji odlučuju o pravu na to primanje. Šteta čiju naknadu tužilac potražuje nastala je pre stupanja na snagu Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica („Službeni glasnik RS“, broj 18/20), kojim nije predviđena njegova retroaktivna primena. Rešenje kojim je priznato pravo na invalidninu doneto je u postupku revizije prvostepenog rešenja i tužiocu je tim rešenjem to pravo priznato za stalno. Po tom rešenju tužiocu je i vršena isplata invalidnine sve do aprila 1999. godine.
Međutim, prilikom odlučivanja o troškovima postupka drugostepeni sud je pogrešno primenio odredbu člana 154. ZPP, kada je tužiocu dosudio troškove postupka i za sudsku taksu, jer je pravnosnažnim rešenjem sadržanim u sedmom stavu izreke presude P 7822/19 od 07.10.2020. godine on oslobođen obaveza plaćanja sudske takse. Zbog toga je dosuđeni iznos troškova postupka smanjen za ukupni iznos takse za presudu i tužbu.
Sledstveno izloženom, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP u vezi člana 420. stav 6 ZPP, odlučeno je kao u prvom, a na osnovu člana 414. stav 1. tog Zakona kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
