Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi-protivtužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011 ... 10/2023) u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Sl. glasnik RS“, br. 10/2023), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog-protivtužioca, propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tražene pravne zaštite je ispunjenje ugovora o zajmu i ugovora o izvođenju radova. Pobijana odluka kojom je tužbeni zahtev tužioca usvojen, doneta je primenom odredbe člana 557. Zakona o obligacionim odnosima, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja da je između parničnih stranaka zaključen ugovor o zajmu, na osnovu kog je tužilac tuženom predao iznos od 5.000 evra sa rokom vraćanja od 45 dana, a da mu tuženi taj iznos novca nije vratio. Potraživanje tuženog-protivtužioca po osnovu ugovora o izvođenju radova ocenjeno je neosnovanim za iznos od 7.783 evra, imajući u vidu da je, izvedenim dokazima, utvrđeno da tužilac tuženom, na ime izvedenih radova duguje 4.162 evra, u smislu odredbe člana 600, 629, 630. i 635. Zakona o obligacionim odnosima, što znači da je tužbeni zahtev tuženog-protivtužioca za iznos preko tog, neosnovan. Tuženi-protivtužilac revizijom ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što je bez uticaja na odlučivanje o posebnoj reviziji, imajući u vidu da to nisu razlozi za njeno izjavljivanje, propisani odredbom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi ispunjenja ugovora tužilac je podneo 16.09.2020. godine, a vrednost predmeta spora po tužbi je 5.000,00 dinara, dok je protivtužbu, takođe radi ispunjenja ugovora, tuženi-protivtužilac podneo 19.01.2021. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela po protivtužbi je 7.783 evra.

Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela, kako po tužbi tako i po protivtužbi, ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tuženog-protivtužioca nije dozvoljena u smislu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković