U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Subić, predsednika veća, Radoslave Mađarov i Jasmine Simović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Dragana Đurašinović, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 638/25 od 05.03.2025. godine, u sednici održanoj 30.01.2026. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 638/25 od 05.03.2025. godine u delu stava drugog izreke tako što se ODBIJA, kao neosnovana, žalba tužilje i POTVRĐUJE presuda Višeg suda u Novom Sadu P 552/2024 od 06.12.2024. godine u delu stava drugog izreke za iznos od 1.292.343,59 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od presuđenja do isplate, kao i u stavu četvrtom izreke i ODBIJA zahtev tužilje da joj tuženi, na ima troškova žalbenog postupka, isplati iznos od 159.986,00 dinara.

U preostalom delu revizija tuženog se ODBACUJE, kao nedozvoljena.

OBAVEZUJE SE tužilja da tuženom naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 33.750,00 dinara, u roku od 15 dana po prijemu presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 552/2024 od 06.12.2024. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da isplati tužilji iznos od 3.648.451,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od presuđenja do isplate, kao i iznos od 644.791,00 dinara na ime troškova parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilja tražila da se tuženi obaveže da isplati iznos od 1.473.139,49 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od presuđenja do isplate. Stavom trećim izreke utvrđeno je da je tuženi stekao pravo javne svojine u 12618/45420 dela na parceli broj .. KO Sremska Kamenica upisanoj kod RGZ SKN Novi Sad 3 u ln br. .. površine od 1514 m2, te je tužilja dužna trpeti da se tuženi s tim pravom upiše kod nadležne Službe za katastar nepokretnosti, nakon pravnosnažnosti presude. Stavom četvrtim presude odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je tuženi stekao pravo javne svojine u 4454/45420 dela na parceli broj .. KO Sremska Kamenica, upisanoj kod RGZ SKN Novi Sad 3 u ln.br. .. površine od 1514 m2, te da je tužilja dužna trpeti da se tuženi sa tim pravom upiše kod nadležne Službe za katastar nepokretnosti.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 638/25 od 05.03.2025. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je odbijena, pa je prvostepena presuda u pobijanom usvajajućem delu odluke o glavnoj stvari i troškovima postupka iz stava 1. i 3. izreke potvrđena. Stavom drugim izreke žalba tužilje je delimično usvojena, pa je navedena presuda u odbijajućem delu iz stava 2. i 4. izreke prenačena tako što je obavezan tuženi da tužilji, pored iznosa dosuđenog stavom 1. izreke isplati iznos od još 1.292.343,59 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 06.12.2024. godine do isplate i utvrđeno da je tuženi stekao pravo javne svojine u 4454/45420 dela na parceli broj .. KO Sremska Kamenica upisanoj kod RGZ SKN Novi Sad 3 u ln.br. .. površine 1514 m2, pa je tužilja dužna da trpi da se tuženi sa tim pravom upiše kod nadležne Službe za katastar nepokretnosti, dok je u preostalom nepreinačenom odbijajućem delu presuda potvrđena, a žalba tužilje u tom delu odbijena. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova žalbenog postupka isplati iznos od 159.986,00 dinara. Stavom četvrtim izreke odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u prvom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio, reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. Glasnik RS“ br. 72/11...10/23), pa je utvrdio da je izjavljena revizija delimično osnovana, a delimično nedozvoljena.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parnipčnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe, u postupku nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene bilo koje odredbe Zakona o parničnom postupku, pa nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP na koju se u reviziji paušalno ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem o nasleđivanju Opštinskog suda u Novom Sadu O 4626/05 od 16.02.2006. godine tužilja je, kao zakonski naslednik iza pok. BB iz ..., nasledila nekretninu upisanu u ZKUL br. .. KO Sremska Kamenica, parcela broj .., njiva paragovski put, u površini od 01 ha 65a 84m2, u 8984/497520 dela, a dopunskim rešenjem o nasleđivanju Opštinskog suda u Novom Sadu O 54/07 od 08.01.2007. godine, nasledila je suvlasnički udeo na navedenoj nepokretnosti od 49752/497520 delova. Na parceli broj .. u površini od 1514 m2 koja je upisana u LN.br. .. KO Sremska Kamenica, kao nosilac prava svojine upisana je tužilja sa udelom od 17072/45420 delova. Navedena parcela se, kao samostalna parcela, prvi put pojavila u Planu generalne regulacije Sremske Kamenice sa okruženjem („Sl. List Grada Novog Sada“ broj 32/13, 9/21, 8/21 i 52/21). Navedenim planom i Planom detaljne regulacije KIP u Sremskoj Kamenici parcela je u celosti namenjena za javnu saobraćajnu površinu – regulaciju ulice ... u Mesnoj zajednici Sremska Kamenica. Parcela je privedena nameni u procentu od 73,90% odnosno u površini od 1119 m2, predstavlja deo ulice ... . Deo parcele koji nije priveden nameni u površini od 395 m2 se faktički koristi kao dvorište uz objekat koji se nalazi na parceli broj .. i ovaj deo je ograđen zajedno sa parcelom .. . Nalazom veštaka tržišna vrednost sporne parcele je utvrđena u iznosu od 13.144.063,52 dinara, a vrednost udela tužilje od 569,10 m2 iznosi 4.940.744,10 dinara.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je zaključio da sporna parcela nije u celosti eksproprisana u korist tuženog već samo u delu u kom je privedena nameni, pa je tužbeni zahtev usvojio u odnosu na površinu suvlasničkog udela tužilje na parceli koja je privedena nameni, dok je deo tužbenog zahteva u odnosu na površinu suvlasničkog udela tužilje koji nije priveden nameni odbijen.

Drugostepeni sud je prihvatio stanovište prvostepenog suda da je tuženi spornu parcelu faktičkim radnjama na terenu priveo planiranoj nameni ulice u naseljenom mestu. Izgradnjom ulice izmenjen je karakter spornog zemljišta, koja je sada sastavni deo te ulice i kao takvo predstavlja javno dobro, o kome se stara lokalna samouprava. Vrednost parcele je pravilno utvrđena s obzirom da je od dana stupanja na snagu planskog dokumenta kojim je izvršena promena namene poljoprivrednog zemljišta u građevinsko, vlasnik takvog zemljišta ostvario sva prava vlasnika na građevinskom zemljištu, u smislu člana 88. stav 9. u vezi sa članom 83. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji. Zato je prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom i stavu trećem izreke. Međutim, drugostepeni sud je smatrao da tužilja ima pravo na naknadu i za preostali deo parcele u površini od 148,47 m2 koji nije priveden nameni, jer je planskim aktima namenjen za javnu saobraćajnu površinu – regulaciju ulice ..., pošto tužilja na navedenoj površini ima samo mogućnost državine, a deo parcele koji nije priveden nameni se faktički koristi kao dvorište uz objekat koji se nalazi na parceli broj .., pa je tužilja onemogućena u korišćenju po sopstvenom nahođenju – gradnji, podizanju višegodišnjih zasada i slično, kao i u raspolaganju. Zato je prvostepena presuda preinačena u delu stava drugog izreke za iznos od 1.292.345,59 dinara koji je dosuđen tužilji kao naknada za faktički eksproprisanu nepokretnost i u stavu četvrtom izreke.

Prema stanovištu Vrhovnog suda, osnovano se revizijom tuženog ukazuje da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su obavezali tuženog da isplati naknadu za celu navedenu parcelu.

U konkretnom slučaju predmetna parcela na kojoj je tužilja nosilac prava svojine, prema urbanističkim planskim dokumentima tuženog Grada Novog Sada predviđena je za površinu javne namene – regulaciju ulice ... u Mesnoj zajednici Sremska Kamenica. Prema faktičkom stanju ta parcela u površini od 1119m2, odnosno 73,9% predstavlja deo ulice ..., ali manjim delom od 395m2 nije privedena nameni, ograđena je i funkcionalno se koristi kao deo dvorišta uz objekat koji se nalazi na parceli broj .. i taj deo je ograđen zajedno sa tom parcelom.

Imajući u vidu činjenicu da je deo predmetne parcele faktički priveden nameni predviđenoj planskim aktom, s obzirom da se koristi kao javni put u naselju i da je na taj način izvršena tzv. faktička eksproprijacija, koja i nastaje kada se na zemljištu rade putevi, infrastrukturni i drugi objekti u javnom interesu, iako ne postoji rešenje o eksproprijaciji zemljišta, odnosno njegovom izuzimanju iz poseda, po oceni Vrhovnog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da kada je zemljište faktički privedeno nameni u skladu sa planskim aktom i po sili zakona postalo javna svojina, tužilja kao korisnik tog zemljišta ne može trpeti štetne posledice zato što nadležni organ nije sproveo upravni postupak i doneo rešenje o eksproprijaciji koje bi bilo osnov za isplatu novčane naknade. Tužilji je time povređeno pravo na imovinu, pa zato ima pravo na naknadu za faktički oduzetu imovinu, odnosno zbog izvršene faktičke eksproprijacije zemljišta, shodno članu 42. Zakona o eksproprijaciji, kao i u smislu člana 58. Ustava Republike Srbije, člana 1. stav 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 2. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji koji je bio na snazi u vreme usvajanja Plana generalne regulacije iz Sremske Kamenice sa okruženjem i Plana detaljne regulacije KIP u Sremskoj Kamenici.

S obzirom da se predmetna katastarska parcela delom u površini od 1119m2 koristi kao ulica, što čini 73,9 % ukupne površine te parcele, a kako su ulice javno dobro u opštoj upotrebi i u svojini su jedinice lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalaze, na osnovu člana 10. stav 2. i 7. Zakona o javnoj svojini, tuženi je u obavezi da tužilji isplati odgovarajuću novčanu naknadu za faktički oduzet deo predmetne parcele u visini utvrđenoj nalazom i mišljenjem sudskog veštaka.

Međutim, postupak oduzimanja zemljišta nije u celosti sproveden na način propisan Zakonom o eksproprijaciji, niti je parcela u preostaloj površini od 395m2 faktički oduzeta od tužilje i privedena nameni u skladu sa donetim planskim aktom.

Time što je navedena parcela obuhvaćena planskim dokumentom njena postojeća namena i promena titulara stvarnog prava se ne menja po automatizmu, niti je zbog činjenice da je planski akt donet, sporno zemljište postalo javna svojina. Postupak oduzimanja zemljišta nije sproveden na način propisan Zakonom o eksproprijaciji, niti je zemljište faktički oduzeto od tužilje u celini i privedeno nameni predviđenog planskim aktim. U takvoj situaciji, za promenu oblika svojine iz privatne u javnu i isplatu tražene novčane naknade u visini tržišne vrednosti zemljišta kao za oduzeto pravo svojine, nije dovoljno samo da je ono planskim aktima jedinice lokalne samouprave određeno za javnu površinu, već je nužno da je zemljište i neposredno oduzeto i da se koristi kao javna površina, čime bi vlasnik bio onemogućen da na njemu ostvaruje vlasnička prava u punom obimu, što ovde nije slučaj. Deo parcele u površini od 395 m2 nije faktički na licu mesta priveden nameni predviđenoj planskim aktim, jer se taj deo parcele ne koristi kao ulica – javni put, pa taj deo parcele još uvek ne predstavlja površinu javne namene zbog čega bi tuženi bio u obavezi da tužilji isplati njegovu tržišnu vrednost, a planski akt koji nije faktički sproveden ne može biti ni osnov sticanja prava javne svojine tuženog.

Prema stanovištu Vrhovnog suda ne može se prihvatiti ocena drugostepenog suda da je zbog postojanja planskih rešenja pravo svojine tužilje u toj meri ograničeno da vodi obavezi javne vlasti da joj isplati tržišnu vrednost nepokretnosti i za površinu koja nije faktički privedena planiranoj nameni. Pravo tužilje na isplatu navedene naknade u visini tržišne vrednosti zemljišta za deo parcele u preostaloj površini od 395m2 koja se u tom delu ne koristi kao javna površina, može nastati tek u momentu kada joj tuženi zemljište faktički oduzme i privede nameni. Pravilno je prvostepeni sud zaključio da je na tužilji bio teret dokazivanja činjenice na koji način se, s obzirom na udeo tužilje, ovaj deo parcele koristi, te s tim u vezi da li je i na koji način, u kom obimu i u kom periodu pravo tužilje kao vlasnika ograničeno. U postupku nije utvrđeno ni da li je tužilja pokušavala da raspolaže ovim delom parcele, te da u tome nije uspela zbog toga što je taj deo parcele predviđen za javnu namenu. Navedeni deo parcele predstavlja dvorište, nije priveden svojoj planskoj nameni, pa je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je obavezao tuženog da tužilji isplati naknadu i za deo sporne parcele koji nije priveden nameni.

Članom 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sprovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Članom 410. stav 2. tačka 4. istog Zakona propisano je da je revizija nedozvoljena ako lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podnošenje revizije.

U konkretnom slučaju, stavom prvim izreke drugostepene presude potvrđena je prvostepena presuda u usvajajućem delu odluke o glavnoj stvari i troškovima postupka iz stava prvog i trećeg izreke prvostepene presude kojom je tuženi obavezan da tužilji isplati iznos od 3.648.451,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od presuđenja do isplate, kao i troškove parničnog postupka, te je utvrđeno da je tuženi stekao pravo javne svojine, bliže navedeno u izreci prvostepene presude. Vrednost pobijanog dela je 3.648.400,51 dinara, što ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema kursu važećem na dan podnošenja tužbe 14.11.2022. godine. Zato je izjavljena revizija u tom delu nedozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Stavom drugim izreke drugostepene presude prvostepena presuda je potvrđena u preostalom nepreinačenom odbijajućem delu, a kojim je odbijen tužbeni zahtev za razliku od 1.292.343,59 dinara do 1.473.139,49 dinara. U tom delu tuženi je uspeo u postupku, pa nema pravni interes da revizijom pobija navedeni deo presude, zbog čega je u tom delu revizija nedozvoljena u smislu člana 410. stav 2. tačka 4. ZPP.

Tuženi je uspeo u revizijskom postupku za iznos od 1.292.343,59 dinara, pa mu pripadaju troškovi tog postupka koje je tražio i opredelio, a u smislu člana 153. i člana 154. ZPP, i to u iznosu od 33.750,00 dinara, prema iznosu u kome je uspeo, primenom Advokatske tarife.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 416. stav 1, člana 413. i člana 165. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković