Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Poreske uprave – Filijala Kragujevac od 18.12.2012. godine, poreski obveznik AA, vlasnik odjavljene radnje SGZTR „AA-gradnja“ Kragujevac obavezan je da plati poreski dug u iznosu od 6.422.987,88 dinara. Navedeno rešenje je poništeno rešenjem drugostepenog organa od 29.04.2013. godine i spisi vraćeni prvostepenom organu na ponovno postupanje. Poreski obveznik je dana 21.02.2014. godine podneo zahtev za odlaganje plaćanja poreza i podneo sredstvo obezbeđenja u vidu hipoteke na nepokretnostima i to na lokalu broj .., površine 21 m2, upisan kao poseban deo zgrade broj .. u ulazu .., u prizemlju porodične stambene zgrade u Kragujevcu u ulici ... broj .. i lokalu broj .., površine 24 m2 u istoj zgradi. Na osnovu podnetog zahteva Poreska uprava je sa poreskim obveznikom, ovde tužiocem, zaključila Sporazum o odlaganju plaćanja poreskog duga i rešenjem RGZ SKN Kragujevac od 25.04.2014. godine, na osnovu založne izjave, dozvoljen je upis u Listu nepokretnosti broj .. K.O. Kragujevac 3 – izvršne vansudske hipoteke u cilju obezbeđenja novčanog potraživanja Ministarstva finansija. Rešenjem Poreske uprave – Filijala Kragujevac od 06.05.2016. godine predmetne nepokretnosti su prenete u državnu svojinu Republike Srbije, pošto tužilac nije vršio plaćanje po navedenom sporazumu, a nepokretnosti prethodno nisu prodate u postupku prinudne naplate poreske obaveze. Postupak donošenja prvostepenog rešenja i drugostepenog rešenja trajao je sve do donošenja konačnog rešenja broj .. od 09.07.2020. godine kojim je, stavom prvim izreke, odlučeno da se ponovi postupak prinudne naplate poreskog duga okončan rešenjem .. od 06.05.2016. godine, a stavom drugom izreke, poništeno je rešenje Poreske uprave – Filijala Kragujevac od 06.05.2016. godine kojim su sporne nepokretnosti poreskog obveznika, ovde tužioca, upisane na Republiku Srbiju kao javna svojina. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Kragujevcu K 1094/16 od 04.11.2016. godine, okrivljeni AA je oslobođen od optužbe da je u periodu od 01.01.2012. godine do 30.06.2012. godine postupio suprotno članu 37. tačka 4. i članu 49. i 51. Zakona o porezu na dodatu vrednost iz člana 54. stav 2. tačka 1. Zakona o poreskom postupku u poreskoj administraciji. Prema izvodu RGZ za List nepokretnosti .. od 02.11.2020. godine na predmetnim lokalima upisana je privatna svojina isključivo vlasnika SGZTR „AA-gradnja“ Kragujevac, AA preduzetnik, dok je u vreme podnošenja tužbe bila upisana svojina Republike Srbije. Vrednost ukupne površine predmetnih lokala od 45 m2 procenjena od strane Poreske uprave – Filijala Kragujevac na dan 05.03.2014. godine iznosila je 7.830.000,00 dinara. Procenjena vrednost spornih lokala na dan veštačenja 13.10.2020. godine i to lokala broj .., iznosi 2.220.758,00 dinara, a lokala broj .. u iznosu od 2.538.000,00 dinara, ukupno 4.438.750,00 dinara, tako da je vrednost lokala umanjena od momenta oduzimanja pa do dana veštačenja za 43.31,% i nije moguće uspostavljanje ranijeg stanja zbog znatne izmene postojećeg stanja u odnosu na ranije stanje spornih lokala zbog čega je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu dosadi novčanu naknadu koju je odredio prema cenama u vreme presuđenja.

Prvostepeni sud je tužbeni zahtev usvojio u celosti uz zaključak da je vrednost predmetnih lokala znatno umanjena i da nije opravdano i moguće uspostavljanje pređašnjeg stanja, te da tužilac ima pravo u smislu člana 185. i 186. Zakona o obligacionim odnosima na dosuđivanje novčane naknade u iznosu od 7.830.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 25.04.2014. godine, kao dana upisa izvršne vansudske hipoteke tužioca kao poverioca po osnovu poreskog duga pa do isplate.

Drugostepeni sud je prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda da tužilac ima pravo na isplatu novčane naknade spornih lokala, ali ne na protivrednost predmetnih lokala utvrđenu prilikom oduzimanja od strane organa tužene, s obzirom da je tužilac već upisao pravo svojine na predmetnim lokalima kod nadležne Službe za katastar nepokretnosti Kragujevac u toku 2020. godine, zbog čega ima pravo na umanjenu vrednost spornih lokala utvrđenu nalazom veštaka. Stoga je preinačio prvostepenu presudu i tužbeni zahtev odbio za razliku od dosuđenog iznosa od 4.438.750,00 dinara do potraživanog iznosa oa 7.830.000,00 dinara, u iznosu od 3.391.250,00 dinara, sa kamatom na ovaj iznos, kao i kamatom na dosuđeni iznos od 4.438.750,00 dinara za period pre nalaza i mišljenja veštaka.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, po oceni revizijskog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo.

Pravilan je zaključak drugostepenog suda da u situaciji kada su predmetni lokali broj 4 i 5 upisani kao privatna svojina tužioca u katastar nepokretnosti u toku 2020. godine, da tužilac ima pravo samo na umanjenu vrednost spornih lokala utvrđenu nalazom veštaka.

Zakon o obligacionim odnosima u odredbama člana od 185. – 198. reguliše osnovna pravila koja se primenjuju na naknadu materijalne štete. Odredbom člana 185. Zakona o obligacionim odnosima definisana je naknada materijalne štete kao uspostavljanje ranijeg stanja i naknada u novcu. Odgovorno lice je dužno uspostaviti stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala. Tako se oštećenom licu isplaćuje naknada materijalne štete u novcu u situaciji ukoliko, između ostalog, uspostavljanje ranijeg stanja ne uklanja štetu potpuno, kada je odgovorno lice dužno da za ostatak štete da naknadu u novcu. U konkretnom slučaju, u toku 2020. godine izvršen je upis prava svojine na predmetnim lokalima na tužioca, pa dosuđivanjem tužiocu novčane vrednosti u visini umanjene vrednosti lokala, ostvaruje se potpuna naknada štete i uspostavljanje stanja koje je bilo pre nego što je šteta nastala. Stoga su neosnovani revizijski navodi da se dosuđivanjem umanjene vrednosti lokala na dan veštačenja ne otklanja šteta i ne uspostavlja stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala uz navod da je pogrešno utvrđeno da je tužilac upisao pravo svojine na predmetnim lokalima, već bi pravilno utvrđenje bilo da je tužena na sopstveni zahtev izbrisala upis prava državne svojine na lokalima. Naime, iako je rešenjem Poreske uprave – Filijala Kragujevac od 09.07.2020. godine poništeno rešenje Poreske uprave – Filijala Kragujevac od 06.05.2016. godine kojim su nepokretnosti poreskog obaveznika, ovde tužioca, prenete u državnu svojinu, da rešenje nije pravnosnažno i da se tužilac žalio na rešenje zbog zakonskog roka za ponavljanje postupka, tužilac nema pravo na naknadu štete koju traži postavljenim tužbenim zahtevom s obzirom da je prestalo pravo svojine tužene na predmetnim lokalima i na istim upisan tužilac, pa su neosnovani revizijski navodi da se ovakvom odlukom prihvata da su predmetni lokali ostali u vlasništvu tuženog, a da se sa druge strane tužiocu dosuđuje obezvređena vrednost lokala. Naime, umanjena vrednost lokala utvrđena je nalazom veštaka od 13.10.2020. godine od kada tužilac na utvrđeni iznos ima pravo na zakonsku kamatu shodno članu 277. ZOO, što čini neosnovanim revizijske navode o pravu tužioca na kamatu za period od uspostavljanja hipoteke na nepokretnostima pa do isplate.

Odluka o troškovima postupka je doneta pravilnom primenom člana 153. i 154. ZPP.

Sa napred navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić