.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 8554/2022
06.04.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Nadežde Vidić i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca „Sava neživotno osiguranje“ a.d.o. Beograd, protiv tuženih AA i BB, obojice iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Igor Komljenović, advokat iz ..., radi regresa, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 16125/18 od 13.01.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 06.04.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 16125/18 od 13.01.2022. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženih izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 16125/18 od 13.01.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 16125/18 od 13.01.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženih i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 5105/16 od 13.06.2018. godine, u stavovima prvom i trećem izreke, kojima je održano na snazi rešenje o platnom nalogu Prvog osnovnog suda u Beogradu Pl 46/16 od 03.02.2016. godine, u delu kojim su obavezani tuženi da tužiocu solidarno isplate iznos od 235.611,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 21.05.2014. godine do isplate i troškove izdavanja platnog naloga u iznosu od 21.750,00 dinara i obavezani tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 14.512,00 dinara. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženih za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su blagovremeno izjavili reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Pravnosnažnom presudom, primenom materijalog prava iz odredbi Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, Zakona o obligacionim odnosima i primenom člana 460. stav 4. ZPP, održano je na snazi rešenje o izdavanju platnog naloga kojim su obavezani tuženi da tužiocu solidarno, na ime regresa, isplate iznos koji je tužilac kao osiguravač isplatio, na ime naknade materijalne i nematerijalne štete, trećem oštećenom licu u saobraćajnom udesu prouzrokovanom od strane tuženog AA, koji je upravljao vozilom čiji je vlasnik tuženi BB, osiguranom kod tužioca po osnovu ugovora o osiguranju od autoodgovornosti, a koji je nakon nastanka štetenog događaja napustio lice mesta, zbog čega je izgubio pravo na osiguravajuću zaštitu.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima je zasnovana odluka drugostepenog suda, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je pobijana odluka i ocena o postojanju solidarne obaveze tuženih da tužiocu isplate regresno potraživanje u skladu sa pravnim shvatanjima i praksom revizijskog suda koji su izraženi kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda donete u istovetnim činjenično-pravnim sporovima da ako je vozač posle saobraćajne nezgode napustio mesto događaja, a nije dao svoje lične podatke i podatke o osiguranju, osigurano lice primenom člana 29. stav 1. tačka 7. Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju gubi pravo iz osiguranja. Prema stavu 3. istog člana društvo za osiguranje koje naknadi štetu oštećenom licu stupa y prava oštećenog lica prema licu koje je odgovorno za štetu za iznos isplaćene naknade, kamatu i troškove postupka. Dakle, vlasnik vozila gubi prava iz osiguranja ako je lice koje je upravljalo njegovim vozilom napustilo lice mesta nakon nezgode, pa kada osiguravač vozila naknadi oštećenom licu pretrpljenu štetu, stiče pravo da isplaćeni iznos potražuje i od vlasnika vozila kojim je pričinjena šteta oštećenom licu, zbog toga što je lice kome je poverio vozilo na upravljanje napustilo lice mesta i samim tim vlasnik vozila izgubio prava iz osiguranja. Pitanje napuštanja mesta nezgode od značaja je u kontekstu ispunjenosti regresnih uslova iz člana 29. stav 1. tačka 7. Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, dok se odgovornost za štetu iz stava 3. istog člana odnosi na odgovornost za štetu koju je pretrpelo oštećeno lice i ta odgovornost je na strani osiguranika, odnosno vlasnika predmetnog vozila.
Iz navedenih razloga, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženih kao o izuzetno dozvoljenoj, pa je primenom člana 404. ZPP odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi odredbe člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 14.01.2016. godine. Vrednost predmeta spora je iznos od 235.611,00 dinara.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe u smislu odredbi člana 468. ZPP, to se radi o sporu male vrednosti u kojem protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Subić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
