Ispitujući pobijanu presudu u granicama propisani članom 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pred tada Trećim opštinskim sudom u Beogradu 31.07.2003. godine u predmetu R 827/03 overen je ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između BB u svojstvu primaoca izdržavanja i AA i VV u svojstvu davalaca izdržavanja kojim su se davaoci izdržavanja prihvatili obaveze da izdržavaju primaoca a da im posle smrti primaoca izdržavanja pripadne pravo vlasništva na po ½ idealnih delova nepokretnosti – jednosobnog stana broj .., površine 40 m2, koji se nalazi u Beogradu, Opština Vračar, ulici ..., sada ..., broj .. . Ugovor je u ime i za račun AA, ovde tužioca zaključio advokat Miloš Marijanović na osnovu punomoćja od 29.07.2003. godine, koji nije overen pred sudijom. Nakon što je primalac izdržavanja umrla ...2004. godine, davaoci izdržavanja su 13.12.2004. godine stan prodali GG. Presudom P 1674/11 od 22.11.2016. godine utvrđeno je da je ništav i ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između sada pok. BB i tuženih AA i VV, koji je overen pred Trećim opštinskim sudom 31.07.2003. godine u delu kojim se taj ugovor odnosi na davaoca izdržavanja AA, da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o kupoprodaji stana br. .. u ..., zaključen između tuženih, koji je overen pred sudom 30.12.2004. godine u delu u kome je AA kao prodavac na kupca preneo pravo svojine na ½ idealnih delova stana, utvrđeno da zaostavštinu sada pok. BB, čini pravo svojine na ½ idealnih delova jednoiposobnog stana broj .. u ... broj .., i utvrđeno da je tužilac DD suvlasnik tog stana sa udelom od 1/6 idealnih delova. Iz obrazloženja presude proizlazi da je prilikom zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju tuženog AA zastupao punomoćnik advokat na osnovu pisanog, neoverenog punomoćja koje nije dato u formi propisanoj za zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju. Ova presuda postala je pravnosnažna 04.04.2012. godine donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2309/18. Tužilac je DD isplatio iznos od 12.814,00 evra na ime glavnog duga, sudskih taksi i svih drugih pripadajućih troškova na osnovu presude od 22.11.2016. godine, što je u izjavi od 14.12.2020. godine potvrdio tužilac u ovoj parnici DD i istodobno potvrdio da nema daljih potraživanja iz zahteva prema AA povodom presude P1 6774/11. Prema tvrdnji tužioca isplatom ovog iznosa, tužilac AA je od DD otkupio njegovu 1/6 spornog stana.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da nema odgovornosti tužene jer sudija koja je overavala ugovor ne može biti odgovorna za mišljenje izneto u primeni prava, zbog čega nisu ispunjeni uslovi iz člana 172. ZOO za odgovornost tužene. Pored toga, po oceni prvostepenog suda tužioca je u postupku overe ugovora o doživotnom izdržavanju zastupao advokat, stručno lice koje je moralo znati za propust u formi punomoćja zbog čega se tužilac ne može sa uspehom pozivati na ovaj propust i ostvarivati pravo na naknadu štete od tužene.

Drugostepeni sud nije prihvatio ovakvo pravno shvatanje prvostepenog suda već je ocenio da punomoćje za overu ugovora o doživotnom izdržavanju mora pratiti formu ugovora za čije zaključenje služi i mora biti u istoj formi a shodno odredbama članova 195. Zakona o nasleđivanju i 90. Zakona o obligacionim odnosima. O urednosti punomoćja sud vodi računa po službenoj dužnosti što je u konkretnom postupajući sudija propustio da učini. Stoga, po mišljenju drugostepenog suda, tužena odgovora za štetu jer postoji propuštanje suda da prilikom zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju proveri da li su stranke ovlašćene da zaključe pravni posao odnosno da ispita da li je pravni posao dozvoljen odnosno da li je u suprotnosti sa pravnim propisima, zašto je nastupila šteta po tužioca zbog čega je tužena dužna da tužiocu naknadi nastalu štetu shodno članovima 170. i 172. ZOO, u vezi člana 6. stav 1. Zakona o sudijama.

Osnovano se revizijom tužene ukazuje da je drugostepeni sud propustio da oceni sve bitne činjenice od značaja za primenu odredbe člana 172. ZOO, a posebno postupanje suda prilikom overe ugovora o doživotnom izdržavanju.

Naime, prema članu 6. stav 1. Zakona o sudijama („Službeni glasnik RS“, br.63/01...61/05), koji je u trenutku zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju bio na snazi, a koji se primenjuje na osnovu člana 23. a u vezi člana 172. stav 1. ZOO, Republika Srbija odgovara za štetu koju prouzrokuje sudija nezakonitim ili nepravilnim radom. Dakle odgovornost države (Republike Srbije) uslovljena je nezakonitim i nepravilnim radom suda – sudije, što podrazumeva neprimenjivanje ili pogrešnu primenu propisa kojima se regulišu pravila sudskog postupka (parničnog, krivičnog, izvršnog, vanparničnog ili prekršajnog) ili kojima se povređuju Ustavom zagarantovana prava iz ove oblasti (koje nisu u koliziji sa međunarodnim standardima i opšte usvojenim pravilima međunarodnog prava, kao što su pravno nezavisan, nepristrasan i zakonom ustanovljen sud, pravo na pravično suđenje i u razumnom roku, pravo na jednaku zaštitu prava pred sudovima kao i pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom je odlučeno o nečijem pravu, obavezi ili interesima (član 32. i 36. Ustava). To znači da odgovornost za štetu može postojati u slučajevima izvršenja radnje od strane sudije koja se nije smela preduzeti aktivnom radnjom (činjenje) ili propuštanjem preduzimanja zakonom propisane radnje u određeno vreme i na određeni način (nečinjenjem). Pritom, prilikom ocene da li su ispunjeni uslovi za postojanje odgovornosti za nastalu štetu treba imati u vidu da pogrešna primena prava, odnosno pogrešna primena zakona ili pogrešne zakonske odredbe, kao i pogrešno tumačenje pravne norme, pa i u situaciji kada odluka nižestepenog suda u kojoj je izraženo takvo pravno shvatanje ukinuta ili preinačena po pravnom leku, nije nepravilna ni nezakonita radom suda (sudije). Pogrešna primena prava može se kvalifikovati kao nezakonit rad samo u slučaju ako je u pitanju namera ili gruba nepažnja. To znači da za štetu koja nastane zbog pogrešne primene prava ili kao posledica pogrešnog tumačenja propisa, Republika Srbija ne odgovara jer takav postupak sudije ne predstavlja nezakonitu radnju.

U konkretnom slučaju šteta za tužioca nastala je utvrđenjem ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju i ugovora o kupoprodaji stana stečenog na osnovu ugovora o doživotnom izdražvanju i utvrđivanjem prava susvojine DD na 1/6 idealnih delova iz razloga nedostatka forme punomoćja za overu ugovora o doživotnom izdržavanju. Okolnost da je postupajući sudija, kako to tužilac ističe, morao da utvrdi da punomoćje koje je tužilac dao svom punomoćniku, advokatu nije sačinjeno u propisanoj formi bez utvrđivanja da li se radi o nameri ili krajnjoj nepažnji postupajućeg suda – sudije ne može se oceniti da li su ispunjeni uslovi iz člana 172. ZOO za odgovornost tužene. Posebno ako se ima u vidu tok postupka overe ugovora o doživotnom izdržavanju i iskaza prisutnih ugovornih strana u pogledu volje da se takav ugovor zaključi.

Ostalo je nerazjašnjeno i da li je šteta u iznosu od 12.814,00 evra samo šteta na ime troškova postupka koji je protiv ovde tužioca vodio preostali naslednik primaoca izdržavanja DD ili se radi i o otkupu njegovog suvlasničkog udela, obzirom da se u spisima ne nalazi pravnosnažna odluka o visini troškova postupka koji su dosuđeni DD i obzirom na tvrdnju tužioca da je tim iznosom otkupljen DD deo vlasništva na stanu.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će razjasniti činjenice na koje je ukazano ovim rešenjem i ponovo oceniti da li postoji odgovornost države, pa samim tim i obaveze da tužiocu naknadi i koju pretrpljenu štetu.

Ukinuta je na osnovu člana 165. stav 3. ZPP odluka o troškovima postupka jer zavisi od konačnog ishoda spora.

Sa svega iznetog na osnovu člana 416. stav . ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković