Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužene DD i ĐĐ su izjavile posebnu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana i stvaranja ujednačene sudske prakse.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava prvog ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. ZPP u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Tužene u reviziji nisu pružile dokaze o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. Obrazloženja pobijanih presuda u skladu su sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava, a rok kojim se stranka u vanparničnom postupku upućuje na parnicu je sudski rok, a ne rok prekluzivnog karaktera, pa ni u slučaju prihvatanja izuzetne dozvoljenosti revizije ne bi došlo do drugačijeg odlučivanja i povoljnijeg ishoda spora za tužene. Osim toga razlozi revizije u pretežnom delu se odnose na bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni kasacioni sud je našao da izjavljena revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici podneta je 22.10.2012. godine, sa tužbenim zahtevom za izdvajanje iz zaostavštine polovine jednosobnog stana i utvrđenje da zaostavštinu supružnika čini pravo svojine na toj polovini stana po osnovu zajedinčkog sticanja u braku, a označena vrednost predmeta spora iznosi 1.000.000,00 dinara.

Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

U uvodu prvostepene presude kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 100.000.000,00 dinara, iako je u tužbi vrednost predmeta spora označena u iznosu od 1.000.000,00 dinara i u toku postupka nije menjana, niti je u smislu ovlašćenja iz člana 33. stav 3. ZPP utvrđena neka druga vrednost predmeta spora. Zbog toga će prvostepeni sud izvršiti ispravljanje presude u uvodu na osnovu člana 362. ZPP i overeni prepis rešenja dostaviti strankama.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić